Drift vikend

Sasvim namerno, moj rođendan smo proveli na drift trkama. Bio je to samo deo poklona za mene, koja volim um i drum samo sam drum malo zapostavila. Kako stvari stoje, vraćam mu se, na najlepši moguć način.

Ovo nije blog o tome koji je takmičar osvojio pehar, koji je imao tehnički kvar ili je ostao bez bodova tokom kvalifikacija. Ovo je priča o tome kako je kad te momci puste u svoj tim. Da bi se trka organizovala, puno ljudi puno radi. Poput pčela, imaju svoju organizaciju posla. Potrebno je vreme da bi se, od grbave i zarasle betonske površine, napravila bezbedna pista. Svi, što vole adrenalin koji podiže škripa vrelih guma, znaju da postoji više vrsta trka, zavisno od vozila, kubikaže, terena i drugih faktora. Ovoga puta, bila sam na SDC Serbian drift Championship-u. Driftovanje je poseban ekstremni sport. Drift podrazumeva zanošenje automobila tokom vožnje, a govori o sposobnosti vozača koji na krajnje atraktivan način, bočnim proklizavanjem i zanošenjem zadnjeg dela prelazi stazu, uz poštovanje svih pravila ovog sporta.

Obzirom da volim spoj adrenalina i brzine, više nego da idem na pijacu i razmenjujem recepte za toplu vodu, moj prvi susret sa stazom u Požarevcu bio je poseban. Napolju je bilo preko 35C u hladu. Kako sam stala na pistu, bukvalno sam se zalepila. Ima ozbiljne magije u tome. Na sred staze, oaza hladovine ispod šatora, puno nepoznatog sveta i, među prvim pitanjima je bilo "Sa čim ćeš pljeskavicu?" Deo tima postaješ prihvatanjem njihovih pravila. Pokušavala sam da ne smetam momcima i da radim šta mi kažu. Drugog dana, u 8h ujutru bili smo na pisti. Sunce je pržilo za sve pare. Momci iz organizacije sjajan su tim, uhodan i vešt u tome što rade. Prvi izlasci vozila na teren, prvo vrištanje vrelih guma i oblak dima progutali su me i uvukli u svet driftovanja a ja se, baš, nisam otimala. Takmičari su bili spremni, boksovi puni mehaničara, vulkanizera i timova spremnih za početak. Iako je sjajna muzika bila odlična pratnja, ništa ne može da zameni škripu točkova po vrelom betonu. Da, sve je stvar izbora i prihvatanja pravila. Ja sam ih prihvatila. Ništa ne miriši kao adrenalin.

Drift nije sport samo za muškarce. Milica Tikić i njen BMW tu su bili da opovrgnu stereotipe i predrasude. Ova lepotica vozi fantastično. Da nije bilo tehničkog kvara, sigurna sam da bi bila na postolju za šampione.






Dan je bio paklen. Iako sam se trudila da budem u hladovini, sunce je peklo za sve pare. Vozači su se bukvalno topili u vozilima, u punoj opremi, sa kacigama, u zaštitnim odelima. Sama vožnja traje oko 50 sekundi ali, da bi se do tog savršenstva na pisti došlo, potrebno je voleti drift. Samo to daje snagu. Da ne dužim, jer ovo nije post plaćen kesom makarona, napisaću samo da je bilo vrelo, u svakom smislu. Bilo je češanja zaštitnog zida, uletanja u gumenu barijeru, bilo je oblaka dima i beskonačno puno čestica ostruganih guma u vazduhu. Vožnje za kvalifikacije su se smenjivale. Vozila su plesala na pisti, solo ili u tandemu. Neki vozači su se nagutali dima a Miloš Zeka Đorđević stigao je i na infuziju u kolima hitne pomoći. Kako je ostalo da vozi još jedan krug u polufinalu, pred kraj je usporio i iskusan tim organizatora i njegovih ljudi video je da je vozač onesvešćen. Na žalost publike, Zeka je morao opet u sanitet. Trojica polufinalista, Studen, Ilić i Jevtić su se dogovorila da se sve pomeri za sutradan, dok Zeka ne bude opet u top formi. Vrućina i stres bukvalno su ga onesvestili. Još jedna "sitnica" naterala mi je knedlu u grlo. Petar Studen je, u polufinalu, vozio auto Vida Zubića, jednog od takmičara koji nije prošao do tog kruga. Takva kolegijalnost i poštovanje zaista su primer da su ovi momci ozbiljni protivnici na pisti i ozbiljni drugari pre i posle toga.

I bi nastavak sutradan. Zeka je došao, dominirao na pisti i pobedio, iako su ostali bili lošiji samo za nijanse. Otišla sam do njegovog boksa, da čestitam celom njegovom timu. Ne samo što je fantastičan vozač već je i njegov auto poseban. Ispod karoserije BMW-a nalazi se motor Mercedes AMG, opasna zverka sa posebnom pločicom i posvetom. 



Do kraja dana, imali smo još jedan deo takmičenja, Day of Champions. Pobednik u napetom finalu bio je Silvio Gotsev, takmičar iz Bugarske. 



Pobednici smo bili svi mi, koji smo tih vrelih dana, dali sve od sebe da sve bude po strogim bezbednosnim pravilima, da sve protekne u najboljem redu i na opštu radost onih koji drift vole. Hvala momcima iz SDC tima što su me "zarazili" driftom. Adrenalin, koji podiže miris benzina i zvuk škripe guma, možda bi najbolje mogli da opišu ovi dečaci. Uredno su sedeli na zidiću, odakle se dobro video start. Pre nego što je Silvio vozio finale, momci su ga gledali netremice. Jedan se odvažio da ga pozove i da mu mahne. Momenat, kad je Silvio uzvratio pokretom ruke, neposredno pred zatvaranje prozora (jer je zabranjena vožnja sa otvorenim prozorom), sigurna sam da je ovim dečacima postao hit leta. Žao mi je što nisam uhvatila bljesak njihovih okica, kada su se pogledali, ne verujući da je baš njima mahnuo. 



Svako ima svoju meru koječega što stvara radost. Ovog vikenda, moju radost i rođendansko slavlje, uz lepe privatne trenutke, ulepšao je drift. Tri dana na stazi, na beskonačno mnogo stepeni, sa pljeskavicama kao sa vašara,  garava od čestica istopljenih guma, očađavljenja beskrajem dima, tri dana pečenja na vrelom betonu, musava i sto puta preznojena... Beskrajno zanimljiva tri dana jer, kad si među ljudima koji vole i izgaraju za iste ciljeve, važan je samo timski rad i da sve bezbedno prođe.

Ulica nije trkačka staza. Mislite na bezbednost, uvek, i svoju i onih oko vas.
Poruka sa automobila Gorana Jevtića je jasna.



Ni damu ne čini šešir već ono ispod šešira pa, tako, ni driftera ne čini noga na gasu i ruka na kočnici.
Srce puno ljubavi, neizostavni je faktor svačijeg uspeha.
Imam osmeh to da dokažem.





foto: lična arhiva

Comments

Popular Posts