Poručite knjigu

Poručivanje knjige "Priče iz života razvedene mame"

2017-02-22

Generacijska mešavina

Skoro ću 47 godina. Iako mi mnogi ne veruju, lična karta ne laže. To što nemam bore na licu, zasluga je samo mog sala. Ovi motivacioni govornici su me naučili da ne treba da kukam zbog onoga što nemam, nego da budem srećna i zahvalna zbog onoga što imam. Spisak nije mnogo dugačak, u kratkim crtama obuhvata:
  • Ćerku od 11 godina
  • Roditelje od 70+
  • Kutiju sa lekovima za pritisak, puls, izbacivanje tečnosti i ostale gadosti
  • Krevet na rasklapanje
  • Discus herniu L5S1
  • Nov mobilni telefon, jer je stari krepao u garantnom roku pa mi je provajder dao nov, još bolji
  • Bankovni račun na kom dohodak, u vidu moje platice, samo prespava jednu noć
  • Par krljavih zuba, koji čekaju da dobijem nasledstvo ili postanem bogata pa ih sredim
  • Imam oči različite boje, i levo (koje je malo više žuto) oko nekad frljne samoinicijativno
  • Par prijatelja i puno finog virtuelnog sveta, kog sam upoznala jer sam tako htela
  • Jednog Posebnog
  • Jednu napisanu knjigu
  • Vrlo šestocifrenu posetu blogu, za dve godine
 Što bi rekao onaj glavati iz televizora, "Niđe veze". Glavna fora je u odnosu mojih i ćerkinih godina. Kad je moja mama bila u mojim godinama, ja sam bila na fakultetu. Sada, svakodnevno, imam dramski program na temu miksovanih generacija. Svaka ima svoje fazone, radosti, tuge, interesovanja, uverenja i mit o nenadjebivosti. Krenimo redom.

Kad si tinejdžerka, nosiš sve crno. Ne znam baš zašto ali znam da je tako. Lično, nosim crno samo kad nemam šta da obučem, kad je sve ostalo za pranje ili za peglanje, samo su crne stvari spremne za iznenadne formalne situacije. Svaki pokušaj da tinejdžerka obuče nešto što nije crno, završava se drekom kao da je koljem. Svetli izuzetak su farmerke koje moraju da budu pocepane. Te rupe im diktiraju cenu, što su iscepanije to su skuplje. Kad ja poderem svoje, bacam ih, mada ne pucaju na istim mestima ali pocepano je pocepano. 

Kad si tinejdžerka, želiš na spavanje što kasnije. Kad si mama tinejdžerke, želiš u svoj krevet čim se zgusne mrak, jer te je samleo dnevni stres i treba da se odmoriš pre nego što sutrašnji stres krene. Mama tinejdžerke zna da je omatorila kad ide na spavanje pre vremena u koje se, nekad, šminkala i sređivala za noćni izlazak. I to ne obično spavanje, nego tri pomade za lice (jer tako kažu oni fensi časopisi), četvrta za stopala, peta je konjska mast za bolna leđa. Ako imaš snage za pranje ruku posle svake, treba ti i šesta krema za ruke odrane od skidanja tragova prvih pet krema. 

Tinejdžerka traži svoju sobu. Tražila sam je i ja ali... Oskudacija. Kad si žena kao ja, koja se razvela i sa detetom vratila kod roditelja u svoju devojačku sobu, onda svoj prostor deliš sa ćerkom. Trudiš se da ta soba liči na nešto, ali avaj. Tinejdžerka ne odustaje od intimnog haosa u svom delu sobe. Braniš se hrišćanskom smirenošću, ne ludiš od razbacanih stvari, pa eksplodiraš pravdajući se svojim hormonskim disbalansom i pobacaš sve na pranje. Ili, još gore, staviš u kesu za prosleđivanje drugoj deci. Dok sam ti ja majka, nećeš da sediš na ladan beton i da nosiš majice u kojima se bubrezi mrznu! Još uvek me spašava argument da ću, jednog dana, njenom dečku da pokažem slike kad je bila mala i glupirala se. Dokle ću da uspevam, nije ni važno, sve dok deluje.

Imam i frku na poslu, to sam zaboravila da upišem u inventar. Mislim da je sledeći sentiš naš, pa da se pozdravimo kao ljudi. A možda i grešim, možda bude u "Kuriru" ovih dana, ima tamo zanimljivih rubrika... Uglavnom, zabave ne manjka. Imam snage brda da pomeram, da ih nacigujem kao falte na škotskoj suknji, i ne treba mi bolji oslonac od ovog koji imam u sebi. Ipak sam ja Naj žena a ne neki tutumrak plašljivi. 

Jel sme neko da obaramo ruku? Pitam samo, nemoj posle da bude "nismo znali za tu nežnu crtu u tvom karakteru". Ja sam ženamajkakraljica. Malo imam tikove, od stresova sa svih strana, ali kad rešim, rešila sam, prekidam i odem. Sve mi se čini da nevolje ne dolaze iz razonode nego da nas nauče koliko smo jaki. Neću svoju snagu da trošim tek tako. Kome sam dobra ovakva kakva sam, tome sam savršena. Za ostale me lepo baš briga. Mogu sve, sa dvadesetdve... Puta dva plus kusur. Ko ne veruje, neka mi stane na crtu. A sad izvinite, moram da letim da spasem svet...






4 comments:

  1. :) može! Britka kao i uvek. Tvoje pisanje ima taj šarm britanskog humora što me je od početka i privuklo. U tvom tekstu uvek ima nade i uvek ima malo crnog humora... tako pomešano i gorku pilulu lakše popijemo, i istina nam lakše padne.

    ReplyDelete
  2. Hvala za ovo nasmejano dobro jutro :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. I tebi, što si usmehom ulepšala svet

      Delete