Um, drum i ostalo

Godina opasnog življenja. Turbulentnih događaja, zanimljivih ljudi, glasnog smeha, opasnih emocija. Ako nabrojim, i sama ću da se iznenadim...

Nova poznanstva: društvo blogera, kafe sa Suzanom, dogovoreni projekti sa Nađom.Nova titula: čitaoci Blic Žene izabrali su me za Naj ženu 2016. Radim nešto jedinstveno u regionu. Tu sam da pomognem razvedenima da se snađu, uhvate pokidane strune svog života i hrabro krenu napred. Besplatno. Iskustveno. Iz srca.Učestvovala sam na Festivalu Roditeljstvo novog doba. Naučila iz toga mnogo. Prvenstveno, da cenim svoj rad. Ojačala saradnju sa divnom Jelenom.Napisala sam priče. Posejala sam ih po ovom blogu, i iz njih niču neke nove, pronalaze svoj put i publiku. Samu sebe sam iznenadila, da i to umem da pišem. Nakupilo ih se za pravu knjigu. To mi i jeste ideja. U 2018. nova knjiga, kratke priče i moja razmišljanja o životu..Bila sam na TV više puta. Desi se da me neko prepozna i pita "Da li ste Vi ona...? Mnogo ste pametni" :)Počela sam da…

Javila mi se jedna mama. Kaže, treba joj pomoć. Dobro, nije ni prva ni poslednja, da vidimo kako se pomoći može. Problem se zove: deca ne kapiraju ko je kome šta. Moram da napomenem da je ova priča nastala sa njenim odobrenjem, samo su imena promenjena.
Dakle, mama A se mlada udala, iz ljubavi, kako se to obično radi sa dvadeset i nekom godinicom. Lepa i pametna, odmah posle fakulteta, grad je prštao od ljubavi. Sa dolaskom bebe, tata (koga ćemo zvati B) postajao je sve manje zainteresovan, i za svoju ženicu A i za njihovu bebu. Dugo ostajanje na poslu, službena putovanja, u brak se uselila Distanca, dovela Nepoverenje i Netrpeljivost i lagano, bez vidljivog razloga, odlučili su se na razvod. Dakle, mama A, tata B i dete C. Mama i malac na jednu stranu, a tata na drugu. Ubrzo se tata oženio, dobio ćerku, divnu ženu, novu taštu, kuću na sprat i pripadajuće elemente nebitne za dalji tok.
Mama A je patila dok nije prestala da pati. Svesna svoje lepote, seksepila i ostalih vrednosti, ubr…

Moja ćerka je poželela da svoj 12. rođendan proslavi 12.12.2017. u bioskopu Cineplexx, sa svojim drugarima. Kako je budžet premašio želje, dogovorila se sa drugarom iz razreda, i pametno su podelili troškove. Naša deca, njih 14, ušli su na projekciju filma a dve mame su sišle na kafu, u prizemlje.
Ideja je bila da deca, posle bioskopa, dođu kod njih na tortu. Veliki su i umeju sami da koriste gradski prevoz. Na izlasku iz kafea, pored vrata, videle smo policiju sa psima. Da li izlaze ili ulaze? Stanje redovno. Niko nas ni na šta ne upozorava. U garaži, takođe, par policajaca. Kako smo izašle iz garaže, tek napolju smo videle da se dešava nešto vanredno i vratile se pred ulaz u garažu. Čovek iz obezbeđenja kaže da je zabranjen ulazak u objekat. Četranestoro naše dece je u bioskopu, kažem. Kapiram i njega, ne sme preko svojih ovlašćenja. Pitam, ko će decu da izvede iz zgrade? Pa, zovite ih da izađu. U redu, nema vremena za gubljenje. Ako su te policijske jedinice prisutne, sigurno post…

Žene se sve više se žale da je nemoguće pronaći funkcionalnog partnera. Povremeni seks, još i nekako, ali imati pored sebe muškarca koji ima kapacitet za partnerski odnos, postalo je jednako realno kao na jednorogu jahati do Karpata. Šta se desilo muškarcima?
Ona divna rodna ravnopravnost, za koju su se žene borile i izborile, u savremenom svetu dala je negativne nuspojave u 21. veku. Izjednačavanjem prava i sloboda žena i muškaraca, tih davnih godina, nije se moglo ni predpostaviti kuda ide ovaj svet. Danas su žene ponosne na svoje karijere, dostignuća, uspehe. Ne sporim. Divno je biti uspešna i priznata žena. Sa druge strane, porodica i partnerski odnosi mogu mnogo toga da gube, mada bi se uspešne mlade žene zaklele da je sve u najboljem redu. Ne mislim na uspešne, jer imaju masu pratilaca na LinkedInu i  Instagramu, već na one koje su svojim radom i znanjem stigle do visokih pozicija u svojim oblastima. 
Prvo, da bi dotle stigle, morale su mnogo da rade i uče. To je, logično, traž…

Povremeno je dolazio u domovinu. Kada je otišao preko okeana, otišao je da pravi svoj novi život, ne da se vraća. Češće su, njemu dragi ljudi, dolazili na drugu obalu okeana. Mama posebno. Razumem ga potpuno. Kada odeš, otišao si.
U njegovom gradu se promenilo sve. Ljudi, građevine, duh grada je bio drugačiji a i njegova percepcija se promenila. Trošeći trideset i neku, bio je vrlo odlučan da ostvari ono što je zamislio. Porodica, karijera, kuća u predgrađu i život bez brige da li će imati da odu na letovanje. Kada odeš iz domovine, pa se vratiš posle desetak godina, vidiš koliko nam je dobro ovde. Sretao je svoje školske drugove i drugarice, šetajući po gradu. Voleo je ulice u kojima je odrastao, vozio bicikl, ljubio. Nije mario za zadimljene kafane i generacijska okupljanja po svaku cenu. To je postao neki sulud običaj. Kako bi se pojavio neko ko živi tamo negde daleko, tako su sevali pozivi za kafanska bančenja do jutra. 
Tog popodneva prošetao je do crkve. U  njegovoj porodici po…

Kasne četrdesete. Zajedno su od gimnazije, nekada najlepši par u školi a danas lep i skladan bračni par. Deca, već dovoljno velika da su samostalna.

Svi njegovi drugari su u trendu. To ne znači da se šišaju isto, niti da nose svi roze košulje. Svi su u braku i svi imaju po neku "kombinaciju", sa strane. Bar po jednu, a neki tvrde i više. Jednu na poslu, kojoj pomažu da završi prekovremeni rad a ona im se revanšira oralno. Drugu, u lokalnoj mesari, jer ne može se dobiti najbolji komad mesa ako se ne kaže lepa reč prodavačici, a odatle sve krene samo. Od njih sedmorice, samo je on veran muž. Imaju još jednog koji ne nosi kostim jebača preletača, samo zato što ni ženu nema. Uvek smrdi na pivo i cigare a život provodi u kladionici. Dakle, naš junak nije najgori. Ali, nije ni u trendu.

Za rođendan, tašta mu je kupila gaće i čarape, gunđajući, po ćerkinoj preporuci. Svi sa tim kuburimo. Dok namirimo troškove, za gaće ne ostane ništa. Inače, njegova tašta je imala teoriju: ako muškar…

Do sada smo se bavili promocijom radionica na temu životnih dešavanja koja se, manje ili više, svima dešavaju. Današnja radionica posvećena je onima koji žele da postanu slavni. Požurite sa prijavama, ima još par slobodnih mesta za radionicu u Gornjoj Šatornji. Tokio i Njujork su rasprodati.
KAKO DA PREŽIVITE POPULARNOST
Završili ste neki od ovih novih fakulteta i krenuli da osvajate svet. Znanje i zvanje su diskutabilni ali je samopouzdanje na nivou Napoleona. Opremljeni tim jakim oružjem, svesni ste da za vas nema prepreka na putu slave i popularnosti. Uz moju radionicu postaćete mega popularni. Znači, ništa ono u svom gradu ili zemlji, popularnost je globalna. 
Prvo treba da otvorite domen i slikate se dok potpisujete ugovor. Sliku odmah bacate na sve mreže, kao da ste osvojili Kosmos, u najmanju ruku. Isti princip važi i za neka druga društveno popularna stecišta. Ako poznajete nekoga ko je tu visoko pozicioniran, možete da se slikate i bez da plaćate bilo šta. Često su moguće ko…

Balkan, 21. vek. Ili, 21. vijek. Ništa se tu nije promenilo. Na severu te male zemlje vreme teče sporije nego na nekim drugim geografskim širinama. Sve mlado i željno života odavno se spustilo u gradove, pretežno u Beograd. Čudo jedno koliko im je, i danas, Beograd sinonim za uspeh u životu.
Mićo je bio sitan momak. Malo slab u noge, što su njegovi pravdali padom sa trešnje, dok je mali bio. Poliomijelitis je ostavio traga ali, šta selo zna šta je poliomijelitis. Za trešnju su svi čuli. Mićo je vazda' bio sitan i bolešljiv pa se, itekako, pamtilo kada se popeo na trešnju. I tresnuo, u pokušaju da dohvati one lepe, crvene, sa vrha. Bio je dobar đak, poslušno dete, jedini naslednik pored još tri sestre. Voljen i mažen, uzdanica ali slabih nogu. Niti je bilo prilike niti se ko trudio da prihvati činjenicu da noge nisu stradale pri padu. Lakše je bilo okriviti trešnju nego se boriti sa posledicama bolesti.
Porastao je Mićo, ne mnogo. U poređenju sa ostalim momcima iz zaseoka na tom b…

U vreme Nedelje borbe protiv nasilja, svi o tome pišu i pričaju, kao što se u sezoni slava vrte priče o sitnim kolačima. Kad sezona prođe, ide se dalje. Valjda ljudski um tako funkcioniše. Dok traje nadražaj, traje i empatija.
Možda ne bih obraćala pažnju na svašta nešto što me, i predhodnih godina, nije zanimalo ali sada sam mama tinejdžerke i iz drugog ugla gledam svet oko sebe. Više nije dovoljno da u njenoj blizini nema oštih ivica nameštaja. Sada opasnosti vrebaju sa raznih strana. Neprijatelj nikad ne spava, ne treba to zaboraviti. Mnogi zaboravljaju da deca usvajaju ono što odrasli RADE a ne ono što odrasli govore. Ako kažem da ću da čitam knjigu, detetu to prođe kroz uši. Ako uzmem knjigu i čitam, pa drugu, petu.. Dete vidi, kapira da je to nešto u čemu uživam i ima tendenciju da radnju ponovi. Jednostavno je. Lični primer je mnogo važan. Da li čitamo i koliko, nije tema, ovoga puta.
Pre par dana, novine su bile pune priče o vršnjačkom nasilju u školi u Aranđelovcu. Mnogo pis…

Dragi Deda Mraze,
Mnogo je godina prošlo od 1982., kada si poslednji put svraćao. Kapiram da si u ogromnoj gužvi ali znaš, i ja sam dete, i uredno očekujem poklon za svaku godinu svoje dobrote i finoće. Od te davne godine, nakupilo se puno pozitivnih brojanja.
Prestala sam da grizem nokte i da lažiram svoje ocene. To možeš i sam da proveriš. Uredno nameštam svoj krevet svakog jutra. Perem zube jer je mnogo skupo kada se kvare a čika zuba gleda zabrinuto i kad odvali cifru u EUR, zub boli puno manje nego novčanik. Učinila sam par dobrih dela. Jednu baku sam, bezbedno, prevela preko ulice na mestu gde je krenula da prelazi a nije bio pešački prelaz. Reče mi da joj je svejedno da li će neko da je pregazi ili neće, da joj je skupo i tužno da živi više gladna nego sita, zaboravljena od svih. Još par puta sam je videla. Verovatno odavno ore nebeske njihve a u njenom stanu se šire naslednici. 
Jedem boraniju skoro svaki put. Iako mama kaže da samo zamažem tanjir, znam da znaš da jedem jeben…

Tek se zaposlila. Kolektiv je bio star, sve neka gerijatrija. Samo par inženjera njenih godina je bilo. Tek izašla sa fakulteta, imala je energije da osvoji svet. Prepuna teoretskog znanja i rešena da uči, nije videla prepreku za svoj napredak.
A prepreka je uvek bilo, pogotovo pred mladim i lepim ženama. Ujutru je trčala, da ne zakasni. Pričalo se da je šefova tolerancija na kašnjenje nula. Nije imala želju da proverava. Pričalo se i da je šef uvek raspoložen da pomogne koleginicama, da napreduju ali i da može da im odmogne jer je tako u mogućnosti. Bio je mator i odvratan. Mastan, zadrigao. Dugme koje bi odletelo sa njegove napete košulje moglo je da iskopa oko sagovorniku. Smrdeo je na beli luk i jagnjetinu. Trudila se da izbegava kontakt oči u oči sa njim. Kad god je morala da bude u njegovoj blizini, nameštala je situacije u kojima bi još bar jedan zaposleni bio pristutan. Otac joj ne bi dopustio da izađe na loš glas. Grad je mali i sve se zna i pre nego što se desi.
Posle mesec…

Prvi put nemam nikakva očekivanja.
Od juče je nešto drugačije. Stanje mira u glavi, onog mira kome sam nekada težila a nisam uspevala da ga postignem, sada je tu. Ne snalazim se u tome. Navikla sam na buru u celom telu, na prepreke, na neispunjenost. Ovo stanje je, možda, normalno ali je meni potpuno nepoznato. Ne plaši me. Samo ne umem i puštam da traje. Neka ide kako ide, ne moram ja sve da znam. Znam samo da će biti onako kako je najbolje za oboje.
Od početka, sve je drugačije. Bez stresa i nervoze na koje sam navikla i koji mi oblikuju svaki dan. Mnogo je dobar osećaj kada, posle polovine pete decenije, osetiš nešto prvi put. Smirenost. Isti ritam disanja, bez pokreta, u zagrljaju. Kada ti nije važno ni da li će ni koliko će da traje. Jedno važno je to u ovom trenutku. Sada i ovde.  U svakom trenutku samo sada i ovde. Iskustvo me je naučilo da je sledećeg trenutka novi talas, novi molekuli vazduha, novi poljubac. U prirodi stanje mirovanja nije proces već samo trenutak. Polako s…

U prvom delu, objasnila sam kako da postanete uspešne i preživite odrastanje svojih pubertetlija. Ovaj put tema je nešto drugačija. Jednako životna i svakome bliska, manje ili više.
KAKO DA PREŽIVITE RODITELJE

Ukoliko uveliko gazite 5. deceniju života i imate roditelje, još uvek ste dete. U par crta pokušaću da vam dam smernice kako da preživite to osetljivo razdoblje. Njihovo, ne vaše. Većinu oko vas baš briga da li ste vi osetljivi. To, što ste u godinama kada treba da živite punim plućima i brinete kako da se što bolje osećate u svom životu, ostalima zaista nije mnogo bitno. Što pre se izbacite iz tripa da će neko da registruje vaš umor, uradi nešto umesto vas, baci đubre samoinicijativno, počisti krš za sobom... Pre ćete da prihvatite da je život realno surov. Ne mislim na život u tv emisijama o preživljavanju nego na ovaj život koji svakodnevno giljamo. 
Dakle, niko se neće pojaviti da vam pomogne. Pitaćete se kako to da ti si se pojavila, organizuješ obuke i kurseve vrlo povolj…

Kako da preživite život
ULTIMATE GUIDE FOR REAL PEOPLE Uz sve net tutorijale kako da bebi izmiksate bananu ili imate problem da uklopite boju helanki sa enterijerom u teretani, evo i vodiča kako da preživite život. To je ono što vam se događa dok čekate da vam se nešto dogodi i poziranja za Instagram. Ovaj put, baviću se populacijom onih kojima blog i, uopšteno, zarada od prodaje magle preko interneta, nisu hajlajtovi života. Neki radimo od jutra do sutra pa opet, pa je ovo posvećeno nama koji još nemamo špic nokte, iscrtane japanske obrve, nedeljom kuvamo četiri ručka za naredne dane i želimo da uparimo 24h sa obavezama koje se multiplikuju. Verovali ili ne, život postoji i van Interneta.
KAKO DA PREŽIVITE TINEJDŽERE


·Ukoliko imate sreće, pubertet vašeg mladunca savršeno će da se poklopi sa vašim klimaksom. Ne očajavajte. Okačite boksersku vreću umesto lustera. Bez svetla se može a bez mogućnosti da se nešto nalupa se ne može. Dakle, otkačite luster i zakačite džak pa ga dobro isklep…