Bilans 2017.

Godina opasnog življenja.
Turbulentnih događaja, zanimljivih ljudi, glasnog smeha, opasnih emocija.
Ako nabrojim, i sama ću da se iznenadim...


  • Nova poznanstva: društvo blogera, kafe sa Suzanom, dogovoreni projekti sa Nađom.
  • Nova titula: čitaoci Blic Žene izabrali su me za Naj ženu 2016. Radim nešto jedinstveno u regionu. Tu sam da pomognem razvedenima da se snađu, uhvate pokidane strune svog života i hrabro krenu napred. Besplatno. Iskustveno. Iz srca.
  • Učestvovala sam na Festivalu Roditeljstvo novog doba. Naučila iz toga mnogo. Prvenstveno, da cenim svoj rad. Ojačala saradnju sa divnom Jelenom.
  • Napisala sam priče. Posejala sam ih po ovom blogu, i iz njih niču neke nove, pronalaze svoj put i publiku. Samu sebe sam iznenadila, da i to umem da pišem. Nakupilo ih se za pravu knjigu. To mi i jeste ideja. U 2018. nova knjiga, kratke priče i moja razmišljanja o životu..
  • Bila sam na TV više puta. Desi se da me neko prepozna i pita "Da li ste Vi ona...? Mnogo ste pametni" :)
  • Počela sam da pišem za portale i nastavila saradnju sa dnevnim novinama BLIC
  • Sa Goranom sam pekla paprike, na placu. Nezaboravan izlet posle kog su me 7 dugih dana boleli svi mišići koji postoje na nogama.
  • Posle mnogo godina, bila sam na svadbi koja je, za sada, najlepša od svih svadbi. Tijana i Nemanja, moji "kumovi" ali ne pravi nego još bolji. Njihova ljubav, kao svetionik u mraku ljubavnih smorova i padova svugde oko mene. Živi bili sto godina!
  • Ćerka je slavila rođendan na dan kad je u tržnom centru bila dojava o bombi. 14 dece je trebalo smiriti i bezbedno odvesti što dalje. Znam da su se žalili roditeljima da sam bila stroga kao da su u vojsci, ali tu popustljivosti nema.
  • Počela sam da radim grafički dizajn i pripremu za štampu, ne svojom voljom i izborom. Zbog toga sam, pre dva dana, otišla u Dom zdravlja na infuziju. Toliko mi prija da radim i odgovaram za to što radim a ne umem.
  • Putovala sam po Srbiji. Relacije kratke i slatke. Zavolela neke gradove. Videla neke nove prozore. Posetila neke nove crkve, muzeje, pronašla inspiraciju u dušama nekih gradova.
  • Smejala sam se kao što se nikad pre nisam smejala. Svakom ćelijom svog tela, srcem, Univerzumom u sebi sam se smejala. Božanstven osećaj.
Moja Bojana i ja, na Sajmu knjiga
  • Blog mi je doneo nova poznanstva. Sjajne kolege i odlične blogere, čiji tekstovi su mi postali dnevni rituali. Grupa ljudi koje ne kida sujeta, nema najboljih ni najgorih. Jedan od njih me je, bukvalno, prodrmao. Mr Nicoletto i njegov surovo realističan način pripovedanja. Preporučujem. 
Ma koliko je Facebook kritikovan, postao je moćan alat marketinga. Omogućio mi je da upoznam ljude od kojih imam šta da naučim, o ljubavi, o životu, sreći... Zahvalna sam tehnologiji koja nas je spojila.

Još uvek nemam jasno formirane ciljeve u sledećoj godini. Znam samo da želim da budem srećna, da radim ono što me ispunjava i raduje (to nije grafički dizajn) i da budem među ljudima od kojih imam priliku da učim. I da budem zdrava, naravno. Svakome, ko misli da mu je dosadno, da mu je život mizeran, da je sve glupo i bezveze, preporučujem da ode na jedan onkološki konzilijum. Ne znam mesto gde se životni ciljevi tako brzo preslože, vrlo jasno se podeli šta je bitno a šta nebitno, bez čega se može i šta ne sme da se izgubi. Surovo? Da, život je surov. Svima koji uživaju u svojim svetovima od čokolade, gde nema odgovornosti ni problema, želim bezbolna sletanja među obične smrtnike. 

Pre par dana, pročitala sam da se neke stvari dogode prvo u našoj mašti a onda u realnosti. Svoju maštu spakovala sam u knjigu. Desilo se već mnogo toga. Sebi, u narednoj godini, želim onog iz knjige. Izmaštan da postane stvaran. Javljam kad stigne. Valjda ću ga prepoznati.

Comments

Popular Posts