Posts

Showing posts from 2020

Priče iz drugog braka XVIII

Image
Dan sam provela ne snađena. Kao da je život prolazio mimo mene. Žarko je bio izbezumljen saznanjem da će stvarno da postane deda. Ništa bolji nije bio ni Đole. Njih dvojica su sedeli u automobilu, parkirani blizu bolnice. Na moje pitanje šta će tu, odgovor je bio "Nemaš ti pojma, ovo su muške stvari, moramo da budemo blizu ako nešto pođe po zlu".
Shvatih da je najbolje da gledam svoja posla. Nije Jovana moje dete, naravno da ne razumem. To, što sam kroz porođaj prošla a njih dvojica nisu, nije me kvalifikovalo da im se pridružim. Otišla sam do tržnog centra, sam bog zna zašto. Ne volim takve objekte. Kupila sam simpatičan žuti kompletić za bebu i produžila da šetam. Za čudo, nije bilo gužve. Sretoh bivšu koleginicu sa kojom sam popila kafu. Telefon mi je bio pri ruci ali sam bila opuštena. Momci su tamo. Ja sam na drugoj liniji odbrane. Bio je to njihov dan.
Kao na dugme, oko 21h, u tržni centar je ušlo bar hiljadu ljudi. Ne znam gde su se krili do tada, iako se bližilo vreme za…

Oliver

Image
Pojavljivao se bez najave i poziva.U prašnjavom braon odelu, jednako prašnjavih cipela. Tvrdio je da se zove Oliver. Sivkasto lice su mu uokvirivali bičevi duge kose. Mladost je prošla a moda duge muške kose je ono, što dečake, poslednje napušta kao uspomena na mladost.  Delovao je smeteno, nekako pogubljeno. Obično bi seo na ivicu mog kreveta i pričao nepovezano. Nekada bi samo zviždao i tako bih znala da je tu.  I rekao je da je dolazio i pre nego što smo se mi ovde uselili.
Nisam obraćala pažnju na njegove posete. Bila sam zauzeta sunčanjem na tropskim plažama, planinarenjem po švajcarskim Alpima i sličnim mestima o kojima devojke, mojih godina, sanjaju.  Te noći, smrdeo je na jeftinu rakiju. "Opet ti?", pitala sam. Kad je izbegavao odgovor, zviždao bi. "Gde je moja truba?", na pitanje je odgovorio pitanjem. Mrzim to. "Nemam pojma. Jebala te truba. I to pojavljivanje, kad ti padne na pamet. Nisi dobrodošao, zapamti to." Bila sam drska jer, sa takvima, ne može fino…

Priče iz drugog braka XVII

Image
Naišao je period u kome je sve naglavačke. Od kada smo počeli radove u stanu, kao da je neko mlatnuo čarobnom motkom i sve okrenuo u kontru normalnom.
Imamo novu kuhinju. Sa pokvarenom česmom koja pušta vodu a voda pravi bazenčić na pločicama čak i kada se zavrne ventil. Mašinu za sudove ne smemo da priključimo jer... Red iznad. Sudove peremo u lavabou u kupatilu. Kao na izvoru. Samo sitnije jer velike šerpe ne staju u mali lavabo. One se peru u tuš kabini koja, trenutno, ima ispravnu česmu sa tušem. Do pre par dana, kupali smo se iz lončića, polivali se kao onomad kod babe na selu.  Rerna ne može da se koristi. Rešetka od starog šporeta je za cm kraća od nove rerne uz koju nije stigla rešetka. Tepsije ne umeju da levitiraju pa je pečenje bilo čega nemoguće. Jun je i cvokoćemo od hladnoće. Pokrivamo se jorganima duplo debljim od zimskih. Iz nepoznatih razloga, frižider naprasno hladi gore od sibirske zime.  Veš mašina je zamenjena novom koja stoji na hodniku, pored lifta. Čeka da se sredi ovo…

Priče iz drugog braka XVI

Image

Priče iz drugog braka XV

Image
Žarko i ja nismo od onih parova što imaju zajedničke Facebook profile i ne odvajaju se, ni slučajno. Izuzetno cenimo autonomiju i smatramo je neophodnom. Niti je meni mesto za stolom, kada je on na pivu sa prijateljima, niti je njemu mesto za stolom, kada sam sa prijateljicama. Zajedničke aktivnosti imamo ali i one odvojene. Tako smo se dogovorili i to je jedan od stubova našeg braka.
Jovanina trudnoća je lepo napredovala. Ona i Đole su sređivali stan a Žare je bio vođa parade. Deca se ne razumeju u majstore ni u poslove u enterijeru, neophodne da se završe dok njihova beba ne bude stigla. Među nama rečeno, Žarko se opasno branio od činjenice da uskoro postaje deda. Zbog toga je, na sebe, prihvatao i šta mora i šta ne mora jer ga je okupiranost poslom "podmlađivala" osim kad bi ga uklještilo u krstima jer krštenica prihvata stanje de facto. Bili smo pozvani na venčanje prijatelja, u Novom Sadu. Odlučili smo da idem sama a da on ostane sa decom i majstorima. Nije mi palo teško…

Priče iz drugog braka XIV

Image
U Beograd je stiglo proleće a, sa njim, Žarkov zet iz Crne Gore. Bez nekog posebnog razloga. Onako, da nas vidi kako smo. Da ne pominjem da nam je Danka poslala brdo njeguškog sira i pršute. Time se visoko rangirala za Najbolju sestru na planeti. Žarko je imao puno familije ali ih nisam upoznala još. Valjda prema svecu ide i tropar, kada im bude nešto trebalo, javiće se, ne brinem.
Žarko ga je sačekao na aerodromu. Imala sam vremena da spremim lep ručak. Pijace su se, taman, zazelenele a mene to raspameti. Pravila bih tikvice i paradajz i zelenu salatu i spanać i sve što vidim na tezgama. Odlučila sam se za jednostavne stvari. Moje iskustvo je pokazalo da muškarci baš i ne vole previše zelenila na stolu. Brdo mesa je uvek dobar izbor a i nije putovao dva dana, na kamili, pa da mu treba sad neka specijalna hrana za oporavak. Stigoše momci sa aerodroma, baš kada sam krenula da sebi sipam jednu lozu. Ni to ne umem da popijem, ne znam šta mi je bilo, pomislih da je vreme da i ja probam r…

Koučing u doba korone

Image
Virus korona nam je svima pomutio planove i reorganizovao proleće. Kad strah (od virusa, od lečenja, od respiratora, od zaraze, od da li će biti plata itd.) ljudima okupira umove, postaju idealni kandidati za kojekakve koučinge sumnjivih stručnih kvalifikacija.
Pri tome, ne mislim na školovane profesonalce čiju pomoć nije sramota ni potražiti ni platiti. Mislim na one vozdignute, duhovne i pročišćene, što su utripovali da su bogovi, tačnije boginje. Kako je pokazala moja amaterska statistika, od 10 objava na fejsbuku, 5 su pozivi u kojekakve grupe za manifestovanje i vibriranje. Nisam bila hrabra da istražujem kako se to vibrira. Obeshrabrila su me saznanja sa koliko nula piše se manifestovanje plus vibriranje. Možda ne bih obraćala pažnju da mi komšinica nije ispričala svoj slučaj. Pojavio joj se tako sponzorisani post, baš u trenutku kada "joj je trebalo da pronađe unutrašnji mir". Hajde dobro, svakome povremeno trebaju putokazi na putu u sebe, to sam tako razumela. Kad s…

Priče iz drugog braka XIII

Image
Nedeljno pre podne. Vreme kada muškarci ne prave razliku koji je dan i kada žene kuvaju bar tri jela za naredne dane, feniraju se, sređuju nokte. Nekada je to bio termin za učenje, za završavanje svega nagomilanog tokom predhodne nedelje da bi se novonastale obaveze popele na listu.
Mila je bila kod tate i njegove nove žene. Ako se sećate, one što joj je venčanica ličila na ulupano belance. Fina je žena, kaže moja Mila. Voli da vikendom ode kod njih. Kaže i da ona pravi palačinke bolje od mojih, što je nemoguće ali hajde, ostaviću Ego po strani. Ako je detetu lepo i voli da ode kod njih, neću joj stajati na putu. Dovoljno je velika da ume da bira i odlučuje o svom odnosu sa ocem. To, što smo on i ja razvedeni, ne sme da utiče na njihov odnos. Nova žena se fino uklopila iako je bila vegeterijanka a Milorad i Mila zadrti mesojedi.
Sve vredne domaćice do 10h bi već obavile kupovinu i pijacu pa se dočepale usisivača i hemije za glancanje kuće. Mene je spopala takva mrza da nisam mogla da…

Priče iz drugog braka XII

Image
Jovana je vrebala pravi trenutak, kada da ocu saopšti da je trudna.  Bila je na drugoj godini medicinskog fakulteta. Nije baš bila student generacije a nije ni imala takve ambicije. Puno smo razgovarale. I tome kako da kaže tati (kao da već ne zna, od Anite), šta da radi sa studijama, šta i kako dalje jer će, njihova beba, svima da nam unese radost ali i tumbanje rasporeda.
Cvetala je od radosti. Đole je radio ali i puno pomagao svojima. Na moje pitanje, kako vidi njih troje u narednoj godini, odgovor je bio da želi da svi rastu u sremačkom selu ravnom, kod Đoletovih. Imaju veliku kuću, dvorište, sve uslove da jedna mlada porodica zdravo raste. Obećala sam da ću da pričam sa Žarkom o svemu, da ona treba da brine o sebi, trudnoći i Đoletu a mi smo tu za sve ostalo. Žarko je bio vrlo uzbuđen. Ćerka jedinica je trudna! Dogovorili smo se da deca i Đoletovi dođu u subotu na ručak. Od utorka je smišljao meni. Da li da kuvam sarme, da li mora sve redom, meze pa hladno predjelo pa toplo pa s…

Priče iz drugog braka XI

Image
Narednih dana, moj muž je bio istraumiran saznanjem da će da postane deda. Nemam ideju šta je očekivao, da ga Jovana pozove i pita da li mu odgovara da postane deda ili da odlože na par godina, dok ne bude spreman? Ili mu, bar, ne porastu uši na odgovarajući format.
"I, šta mi sada treba da radimo?", - pitao me je Žarko. Vidno uznemiren. "Mi treba da doručkujemo. A vi?", - pokušala sam da mu skrenem misli. "Sanja, ozbiljno te pitam. Šta mi sada treba da radimo?" Nisam se šalila, za doručak. Nismo mi napravili bebu i treba da čekamo da se deca jave, objave i traže pomoć ukoliko im treba. Ja sam za to da se mladima ne mešamo u život čak ni kada to od nas očekuju. Nije lak teret odgovornosti, jesu mladi ali ako umeju da prave bebu umeju i da nose ceo paket. "Da krečimo?", - pitao me je, musav od ajvara i uštipaka. "Što mi da krečimo, srećo?", - odgovorih, musava od džema i uštipaka. "Ženo, da li ti umeš da krečiš?" "Jok. A…

Nedelja u doba korone

Image
Virus hara globalno, ništa sporno.
Peremo ruke i ne duvamo jedni u druge, sve ok. Čekamo da prođe i radimo šta je do nas.
Pokušavam ćerki da objasnim šta je vanredno stanje. Hvatam sebe kako koren priče postavljam u doba bonova za šećer-kafu-ulje-deterdžent, nemanja svega prvi put u mom životu. Prvi susreti sa praznim radnjama, redovima, čekanjem da kupiš nešto što ti realno ne treba ali eto, možda dođe još gore vreme pa ti zatreba baš ta flaša ulja da ti spasi život. Nova tura, nova avantura, hiper inflacija, opet nigde ničega, redovi, prazni rafovi. Prvo u nepovrat sjebano proleće 1991., kad je počeo rat u Hrvatskoj baš kad sam bila u vozu za Sarajevo. Povratak sa mora, tog leta, 11 gostiju iz Hrvatske, krevet nisam videla ni kad dođem iz noćne smene u pekari jer je trebao vagon para da se svi nahranimo.
Zatim rat u Bosni, hajde, manje sam osetila ali najava bombardovanja... Te neće to nas, te ne mogu nam ništa, te šta se plašite. Radnje oglodane. Moja porodica, naravno, u fazonu da…

Priče iz drugog braka X

Image
Anita, Žarkova prva žena, živela je u Zagrebu. Njen drugi muž, dr Kruno, svim silama se trudio da joj ispunjava želje. Anita je bila razmažena bogatašica, ako mene pitate. Sa njihovom zajedničkom ćerkom, Jovanom, imala je kontakt samo kad bi htela da odvoji neki minut svog dragocenog vremena. Jovana je tako odrasla. Nikada se nisam trudila da joj budem druga majka. U mene je imala poverenje, kao da sam joj tetka. Ne baš prva na listi poziva, u slučajevima drame ali dovoljno bliska da možemo o svemu da pričamo.
Jovana i Đole su dugo bili u vezi, još sa početka njenih studija. U to vreme, Žarko i ona su se doselili u Beograd, kod mene i moje Mile. Deca su porasla zajedno, kao dobre drugarice. Od kada je Jovana otišla da živi kod Đoleta, retko smo ih viđali. I dalje su dolazili kod nas na lazanje. To je bio siguran način da, bar jednom mesečno, ručamo nas petoro zajedno. Moja Mila je cvetala od sreće kad god bi Jovana došla kod nas. Ovog meseca, plan smo morali da promenimo jer je Anita…

U godini jedan dan

Image
Za Osmi mart, sebi želim da poklonim ravnopravnost sa muškarcima.



Da mogu, jednog dana, dva dana da ne vučem torbe i kese iz prodavnice.
Da mogu da ostavim mokar peškir u kupatilu pa ne razmišljam čime ću da neutrališem miris buđi.
Da mogu da otvorim frižider i pronađem punu šerpu graška sa noklicama.
Da mogu da dođem kući i da me čekaju vruće pohovane šnicle i supa sa griz knedlama, kao pamuk mekim.


Da mogu da idem na depilaciju i čupanje obrva često kao i oni.
Da mogu da hrčem uz tv i svi, u kući, da šapuću da me ne bi probudili.
Da mi čiste gaće rastu u ormaru, godinama već.
Da zaboravljam kesu sa đubretom, uredno spakovanu pored izlaznih vrata, da je ne primetim ni kad se sapletemo jedna o drugu.
Da ne moram da idem na roditeljske sastanke jer tamo pričaju stalno isto, u svakoj generaciji, kao da puštaju snimak.
Da mogu da kasnim na školsku priredbu jer, jebiga, saobraćaj...
Da me razredna ne zove jer se, đačka sranja, peglaju sa mamama i "Obećavam, neće se ponoviti".
D…

Priče iz drugog braka IX

Image
Volim kad odem do zgrade u kojoj moj muž radi a on je na poslu. Kao blesava, stojim preko puta kapije i čekam ga. To je moja neopisiva radost. Portiri već navikli, vide neku ludu koja se trese od sreće kad njen čovek naiđe. Priznajem, nekad odem samo da bih ga poljubila. Iako mu to pravi probleme, jer ne može uvek da izađe, ja umrem od sreće svaki put.
Preko puta je kafić sa odličnom kafom. Beše subota, čekala sam ga pre njegovog odlaska na posao. U međuvremenu, pola Beograda sam prošetala, tresla me jeza, bila sam na kafi sa prijateljicama a i završila nabavku na pijaci. Bundeva je jedna prilično velika... bundeva... i komad od 2 kg je toliki da sam ga utrpala u ranac, fino ušuškala u pola kile spanaća. Normalne žene nose fine tašnice a ja, kao na front da idem. Imam i ja šminku, kao te dame ali imam i 250 gr ključeva raznih, švajcarski nožić i još bar 200 grama šarenih privezaka za ključeve. Svaki je draga uspomena. Nije mi problem da pobacam ormare, garderobu, knjige ali se od tih…

Ljubav za ljubav a tekst za pare

Image
Novinarstvo je divna profesija. Imala sam divnu priliku da odrastam uz novinara nekadašnjih uglednih dnevnih novina. Moje poštovanje prema toj profesiji nastalo je pre nego što sam počela da pišem. Dok su se moje drugarice igrale učiteljica i frizerki, ja sam kuckala po zamišljenoj pisaćoj mašini, jureći rok da predam tekst.
Novinrastvo se srozavalo, kao i druge profesije. Svemu je padala vrednost pa i gostovanju u medijima, novinama, u TV emisijama. Pre par meseci, dobila sam poziv za gostovanje u emisiji za koju ne znam da postoji. Ne gledam TV, ne pratim šta izlazi iz te kutije jer svojevoljno ne želim. Kao i svaki profesionalac, uvek saslušam šta novinara zanima i kako je koncipirao emisiju. Dobro razmislim da li mi je tu mesto, da li je tema emisije ono u čemu želim da učestvujem i kakav je koncept. Dvoumljenje, sa početka, raslo je od momenta kada je počeo da priča o svom radu u medijima, šta je sve iza njega, kako je on čudo novinarstva. Shvatih da je suština u ukazanoj mi čas…

Kada je vreme za zbogom

Image
Proleće je vreme za spremanje ormara. O istom trošku, volim da pobacam sve što mi ometa životni prostor. Da pročistim telefonski imenik, da se rešim taloga nastalog od raspalih očekivanja, da prekinem odnose koji odavno ne postoje, osim formalno.
Iz 50 godina svog životnog iskustva, shvatila sam da najmanje vremena imaju ljudi koji ne idu na posao. Ne kažem da ne rade već da ne idu na posao svakog dana, gde im ode 2 sata na prevoz i 8 sati na rad. Za njima su oni koji nemaju decu (ne mislim ništa loše već na deo dana koji mora da se posveti deci, parku, biciklanju, rođendanima, domaćim zadacima, treninzima i sličnim aktivnostima). Najozbiljniji u nemanju vremena i prezauzetosti su oni koji ne rade, nemaju decu ni bračnog partnera. Kako i zašto, ne znam. Večito u gužvi, u obavezama preko glave. Pokušavala sam da pronađem razumevanje i empatiju.
Jedino što sam pronašla su izgovori i davanje preterane važnosti trivijalnom. Ako svi moramo da idemo u prodavnicu po hleb i mleko i slično, t…