Poručite knjigu

Poručivanje knjige "Priče iz života razvedene mame"

2017-02-16

Penzioneri u doba interneta

Poznato je da je gospodin Deda, moj otac, vrlo aktivan korisnik Interneta. Na mobilni telefon je navikao i tablet i laptop ga ne zanimaju. Prati trendove i zna o tome više nego ja. Obzirom da je penzioner, kao i moja majka, i da su po ceo dan zajedno, gospođa Majka je postala vrlo nezadovoljna. Sve češće se dešava da uđem i zateknem mog oca i moju ćerku kako gledaju u svoje ekrane i ne dišu, ne vide, ne čuju, do te mere su posvećeni svojim igračkama. Kada sam zapretila da ću da promenim šifru za WiFi, deda me je oduvao.
"Ne možeš nam ništa. Imam komšijske pristupne passworde". Argument za respekt.

Ujutru deda ode u nabavku, uradi sve što mu je u opisu dnevnih poslova, i potpuno se preda surfovanju po netu. Do te mere ubije bateriju da je telefon, kad mi treba da ga pozovem, na punjaču i poziv ne čuje. Šta uspem dok mu je telefon u ruci, to je to. Čita sve što mu padne pod naočare. Dnevne događaje prati u online izdanjima ali nije lenj ni da sa Youtube sluša muziku. Ima istančan ukus. Voli Demisa Rusosa i to je bio odličan motiv da nauči kako do željene muzike da stigne sam obzirom da moja ćerka više nije zainteresovana da mu asistira. Pregorele smo od reinstaliranja aplikacija i oporavljanja telefonskog imenika, merenja brzine protoka. Njemu je to sve sporo, kao da celog života radi samo na najbržim računarima pa ga ovo ometa i usporava.

Uglavnom... Gospođa Majka je više puta pretila da će "to malo govno" da leti kroz prozor jer je deda zabuljen u telefon vasceli dan i ne konstatuje je kao pre, pa joj uskraćuje dnevnu dozu pažnje na koju ju je navikavao u proteklih 50 godina. Šta god da mu govori, do dede ne dopire, on je u svom virtulenom svetu i super mu je. Sve je bolje od babinog gunđanja. Juče deda nije bio tu, a gospođa Majka se uzvrtela.

"Na tom vašem internetu... Da li tu može da se pogleda neki nameštaj?", - upita me, tobož nezainteresovano, dok je seckala luk za boraniju.
"Naravno, mama, na tom NAŠEM internetu sve može da se pogleda pa i nameštaj", - odgovorila sam jednako zainteresovano. Uopšte nisam planirala da dan provedem u razgledanju ugaonih garnitura domaćih proizvođača, na tu temu imam svež doktorat i ne bih se vraćala na istraživački deo posla. Mama i dalje nehajno pominje svoju ideju... Zaista sam imala obaveze i manjak vremena da je obučavam. Donela sam joj laptop, pustila na sajt i objasnila joj u dva poteza kako to radi. Napominjem da je to njen prvi kontakt sa spravom tog tipa. Njoj je i daljinski za tv NASA komandni centar.

Zbrisala sam, mudro. Deda se ič ne razume u sprave dalje od svog mobilnog telefona i instaliranih aplikacija. Baba je nabacila cviker i počela je Odiseja 2017. Pomoć nije tražila. Pipala je po ekranu, lupkala i tupkala, psovala, zapisivala cene i dimenzije nameštaja, pričala sama sa sobom. Provirila sam par puta. Legenda kaže "Dete koje se igra i babu koja surfuje netom ne treba prekidati". Da ne bih baš bila najgore dete na svetu, pokazala sam joj i kako da ide na sledeću stranu kataloga i par mogućnosti savremene tehnologije. Deda gleda i ne veruje. Ne pita ništa, zbunjen je koliko i ja. Baba piči i priča sa sobom... "Mišu, gde si?" Deda se javlja sa terase.

"Ma, ne ti, pobegao mi miš, ne znam kako da ga nađem! Aha, evo ga...!", i ode baba dalje u pretragu. Bliži se vreme ručku. I deda je uzeo telefon, gleda svoje. Moja ćerka ulazi i sa vrata nas doziva, nije dete naviklo na tišinu. Prizor natprirodan. Dve sede glave, svako sa svojim sokoćalom, ćute udubljeni u to što rade. Kako je deda naviknut, u predhodnih 50 godina, da je ručak na stolu u 12.30, počinje da se vrpolji. Vidi da od babe nema vajde, dohvati se varjače, i sam za sebe je komentarisao "Eto, sreća da umem da kuvam, inače bi pored tebe ostali bez ručka!" "Ćuti, vidiš da ne mogu da nađem ono gde se menja boja jastučića, sad je bilo tu..." Ćerka i ja smo pobegle da se kikoćemo na miru, dok deda kuva boraniju a baba istražuje tapacirani nameštaj. 

Zajapurila se, menja naočare, priča sama sa sobom ali piči baba dalje. Deda nastavlja da provocira i da je citira.
"Eto, ove sprave će upropastiti porodicu, niko ni sa kim ne komunicira....", pa prasne u smeh i pobegne na terasu. Baba u transu, proširila je potragu i na ormare, trpezarije, razigrala se totalno, a ručak će sam da se napravi. Deda odmahuje, da ne treba da reagujem, vidim da hoće da iskoristi babino oružje - zvocanje protiv buljenja u spravu koja sve zna i ignorisanje ostatka sveta.

"Au, Dragane, što je ovo dobro! Ne moraš da gledaš po salonima, sve ima, zamisli!" Baba je otkrila novi svet. "Ju, pa to je već vreme ručku, jaoooooooooooooo! Pa, dva i po sata je proletelo, nisam osetila! Ovo je tako zabavno!" Tu smo se, već, svi valjali od smeha. Boraniju je deda završio a baba je bila pod utiskom novog otkrića. I, što je najbitnije, nije kukala da je nešto boli, da nema sa kim da priča jer svi buljimo u ekrane, nije nam prepričavala dnevnik ni tursku seriju. 

Ne podcenjujte stare. Nove tehnologije su napravljene za sve nivoe korisnika, i ako ih dobro motivišemo, nauče i prihvate ono od čega su do malopre bežali. Još dva meseca i moji roditelji će proslaviti zlatnu svadbu. Razmišljam... Da im, kao poklon, omogućim brži net? Vidim da postaje gužva u kućnoj mreži.



2 comments:

  1. Genijalci!! Kod nas je za sad samo deda zavisnik :)

    ReplyDelete
  2. E sad mi je jasno da koga si tako luda ;)
    Pozitivno, naravno <3

    ReplyDelete