Poručite knjigu

Poručivanje knjige "Priče iz života razvedene mame"

2015-04-29

Energija i njeni oblici

Kaže mi: "Tvoja životna Energija se oseti, od sekunde kad uđeš u prostoriju ništa više nije isto". Nasmejem se. "Eto, taj tvoj široki osmeh, to je to, Energija koja obasja prostor!" I onda me ljubi, kaže, da moja Energija i njega napoji, napuni mu baterije da traju do sutra, pa opet. 

Kad pada kiša, kao uživamo u šetnji bez kišobrana. Kaže da sam prelepa dok mi se kapi kiše slivaju niz lice i tonu u dekolte. Nije isto pod tušem, ne, nikako nije isto. I to on kaže.

Ne volim kišu. Verovatno moja najteža životna trauma vezana je za jedan kišni dan u Boki. Bila sam u čamcu, sa bratom i prijateljicom, kad nas je u delu zaliva gde je inače vodena struja najjača, stiglo letnje nevreme. Brat nije mogao veslima da kontroliše čamac, vrteli smo se, talasi su se igrali sa tim komadom plastike a ja sam imala 5-6 godina i želju da živim. Uplašena lica roditelja koji su nam, iz daljine magistrale, mahali... Ne sećam se kako je obuzdao čamac, ni gde smo izašli na kopno. Pamtim samo sivilo stenovite obale i da sam se tresla od straha i hladnoće. Zato ni danas ne volim kišu. Uvek kod sebe imam bar nepromočivi šešir, ako ne i kišobran i kabanicu. Najčešće, u mojoj tašni su sva tri.

Stvari su počele da se menjaju tim našim šetnjama po kiši. Odolevam da ga ne umlatim kišobranom kada mi kaže da uživa gledajući kapi kako mi kvase kosu, lice, usta. Koliko sam samo puta počela da otvaram kišobran, kad bi prve kapi krenule ka nama! Ne, nemoj, hajde da kisnemo.... Videćeš, ne boli, i ja sam tu. Ne može ništa strašno da ti se dogodi... Tako mi kaže. A meni bude žao šminke, frizure, garderobe koja mi kisne.

Onda vidim taj pogled pun ljubavi, osetim ruku koja drži moju i pomislim: "U pravu je, ništa loše ne može da mi se dogodi, prepustiću se kiši". Potrebno je par minuta da popusti grč kojim stiskam njegovu ruku. Još ne umem skroz da se opustim ali kaže da dobro napredujem. Ipak, dok ne uđemo u stan, presvučem se i uvučem u ćebe, ne vraćam se u redovno raspoloženje. Kad adrenalin popusti i ja se opustim, obično zadremam. Kaže, odlično mi ide. Kažem, i nije loša ta kiša, samo budi pored mene, kad pljušti po nama.

No comments:

Post a Comment