Praznično darivanje

Volim svoj red i ritam. Kao beba, da se zna kad se spava, kad šeta, kad odmara ili ruča. Praznici su pravo vreme da se moj ustaljeni i dosadni redosled poremeti po svim osama. Hvala šefu na slobodnim danima, za početak. Pitam se šta li dolazi kao loša vest iza toga ali o tome ću kad dođe na red, iduće nedelje.

Praznici su vreme koje porodica provodi zajedno. Umesto svako svojim ritmom, kako smo svi navikli, sada se sudaramo po kući i vežbamo toleranciju. Ćerka i ja prespavamo prepodne a moji roditelji ustaju pre svitanja. Dok mi dođemo do doručka, njima je vreme za ručak i uobičajeno dremanje. Tada je u kući policijski čas. Nije uputno mnogo se šetkati, kupati, galamu praviti i zvuk proizvoditi pa nas dve u to doba pobegnemo napolje, što zajedno, što svaka u svoje društvo i svet. Praznici nas i tu poremete. Ćerkino društvo se raziđe a ni kod mene nije bolje, ni na reku ne idemo su prilazi zaleđeni i vrlo nezgodni u ovo doba godine. Dakle, sedimo i čekamo da prođe. 

Kretanje je moguće kada se čuje gong, tačnije, da deda pije popodnevnu turu lekova i da zvekeće po čašama. Tu nama nastupa vreme za ručak, a baka i deka bi nešto slatko, pa se opet svi zaglavimo u kuhinji. Osmesi su obavezni, oni izvinjavajući, što kažu "Ne bih da ti smetam, samo ti nastavi" što je u praksi nemoguće u kuhinji 2 sa 2. Posle par dana novogodišnjeg ludila nastupa božićno. Glavna tema oko koje se sudaramo, što u kretanju što u razmišljanju, je praznični meni.

Imamo dvoje što poste, jednu koja neće i tvrdi da je niko neće naterati da posti ako ne želi i jednu koja čeka da sve prođe pa da živimo uobičajeno stresno. Od dvoje koji poste, jedno neće da jede ribu a drugo jedva čeka da prži ribu. Ova što neće poziva se na sveže oprane zavese a ovaj što hoće, i što će da spali pola kuhinje, ponosan je jer je ribu sam upecao i gajio je u zamrzivaču za ovu svečanu priliku. Ona što neće da posti hoće tortu pa ona što neće ribu ali hoće pasulj provodi sate u kuhinji. Onaj što bi da prži ribu, sastrugao je krljušt koja je odletela na sušilicu za sveže oprane sudove. Ona što neće ni ribu ni pasulj hoće pilav. Situacija: vuk, koza i kupus. Treba ih sve iskombinovati da nema žrtava. Ja hoću da pobegnem od kuće, u Trst, da me niko ne nađe. Bežanje od kuće nema smisla ako nije u Trst, to su me naučili neki mangupi u srednjoj školi.

Da li će bog više voleti ovog što jede ribu a neće pasulj, onu što neće ribu, onu što fantazira da bi i čorbu od krompira ili mene koja jedem kiflu vraćajući se iz pekare... Ne znam. Meni je svejedno. Samo jedva čekam da prođe tzv. "božićna čarolija" i da funkcionišem normalno. Što se mene tiče, volim i ja pozorište ali ne u svojoj kući.

Srećno  vam sve što slavite. Da budem preciznija, srećni budite VI. Nova godina, Božić, pa drugi krug Nove godine i Božića... Ko već kako voli i kom se bogu moli. Sve vam bilo kako ste zamislili i kako se nadate a svaki pokušaj da vam bude uspešan. Ako šaljete one sms poruke "Da ti česnica i badnjak donesu sreću...." koje više niko ne čita, pošaljite i poruku na neki od humanitarnih brojeva. Za Srnino lečenje, na primer.

One koje volite i kojima zaista želite sve najlepše, pozovite i lično im saopštite svoje želje za prosperitet i dobro zdravlje. Onima čiji broj ne znate, možete da pokucate na vrata, sa osmehom i čokoladicom ili kutijom čaja. Mnogih nema ko da se seti. Ili ima, ali su po Amerikama i ostalim kontitentima, gde jure karijeru ili beže od sebe. Ponudite da umesto njihove dece odete u nabavku ili ih povedete kod lekara, ako im zatreba a zatrebaće im svakako. Ubedite ih da je poledica i da su stepenice baš nezgodne ovih dana. Ili bar popričajte. Darujte sat svog vremena. Možda kući odete suznih očiju, možda steknete prijatelja a možda nekome budete prvi sa kojim je uživo razmenio koju reč ove godine.

Na kraju krajeva, a pre novog početka (jer Energija samo menja oblik), možda se ne računa ko je jeo meso a ko prebranac, nego ko je drugome ruku pružio i čovek bio.