Poručite knjigu

Poručivanje knjige "Priče iz života razvedene mame"

2016-12-05

Nije mi ništa

Stvarno si me ubedio da ne treba da se plašim rezultata tvog pregleda, kod lekara. Ne plašim se. Znam da će sve biti u redu, možda ne baš 100%, jer onda ne bi ni imao razlog da ideš kod lekara. Znam, jer mi moja creva i moj um i moje telo šalju signale da je sve u redu.

Ne znoje mi se ruke. Ne skače mi pritisak, ne zuji mi u ušima. Adrenalin je na redovnom nivou odbrane. Srce mi lupa u redovnom ritmu. Poštujem što si sam otišao. I ja tako tebi ne dam da ideš samnom, pa smo sad egal. Mislila sam da te, ipak, zaskočim na parkingu gde bih se našla onako... Slučajno, večeras oko 23h, baš prolazih i videh auto pa eto... Nisam, iz više razloga. Prvi, što bi ti dobio dva nervna napada minimum. Drugi, što je mnogo hladno i treći je što nemam pojma gde je jebena bolnica a ni po danu se ne snalazim po tim klinikama. 

Potpuno sam mirna. Da vreme brže prođe, obrisala sam gomilu elektronskog đubreta iz ovog računara, a sa njim i lozinke za štošta. Smej se ti samo, ti ćeš da ih vratiš kako znaš i umeš, veliki magu. Ja sam svoje magijske moći potrošila danas, kada sam pisala teti iz radija, na temu ko je beogradski frajer, i zašto je. Ja sam samo žena, luda i romantična negde ispod miliona slojeva, ljuski i oklopa. Ova konstatacija ti je nešto poput onih kometa, što se pojave jednom u sto godina. 

I dalje sam smirena. Razmišljam, da sad stojim i cvokoćem na parkingu bolnice, palim cigarete jednu za drugom, koliko toga mi ne bi prolazilo kroz glavu? Ne bih se pravila da sedimo na klupi u mom parku, onako kako to radimo u letnjim noćima, i pričamo, beskrajno pričamo, kao da se vidimo prvi i jedini put u životu. Ne bih zamišljala da si tu, a motor parkiran 3 m od nas, i da mu se divimo kao dva idiota i maštamo o novoj beloj Hondi VFR , jednog dana... Garant se ne bih smejala, na tom ledenom parkingu, sećajući se kako smo se mastili od pilećih krilca, i kako nepogrešivo jedemo sladoled, ti čokoladu a ja vanilu, a moja patuljčica se cereka i otima od svih ukusa u svoju čašu. Ne bih se setila kako me je Energija zatresla kad sam te prvi put videla, i kako sam ti za auto rekla da je to Burago (dečija igračka, umanjeni model automobila) i gomila plastike, a ne auto. Neću da ti pričam koliko sam češala glavu, kad si na moru pukao svojom glavudžom u ivicu prozora. Nema potrebe da znaš zašto sam onda, davno, pobegla od tebe i zašto nisam mogla da podnesem tvoju snagu i koliko je bilo zajebano. Ne bi bilo korektno da sad koristim situaciju i napišem koliko sam plakala pre dve noći, 'ej, ja kojoj je rođena majka rekla da sam suva drenovina na temu suza! Ja, kraljica ne plakanja i ne ženskog ponašanja, ubalavila sam ceo jastuk ali ću to pripisati svojim razbalansiranim hormonima. Šta ću, došlo mi, nema nikakve veze sa tobom, znaaš.

Neka sam ja sto posto luda žena, ali i ti si tvrd orah, i udario junak na junaka večeras. Baš sam smirena i sve mi je OK. Sigurno mi ne zavija stomak od nervoze nego od gladi, jel da? Pošten svet spava u ovo doba, samo ja tu nešto kao pišem i uzdišem jer mi je zapušen nos, zaista, i nije mi ništa osim malo vrtoglavice. Definitivno ne mogu da dišem u ovim farmerkama. I gladna sam. Ja sam osoba večitih kontrasta, jel da? Neću da ti kažem da mi krče creva toliko glasno, da se komšije pitaju da li je to avion ili kamion napravio taj nervozni zvuk koji nema veze samnom. Ne proizvodim ga ja nego ova devojčica koja čuči u meni i samo ponekad ima takve blesave ispade. Znam da je sve u redu i da ćeš, kad dođeš kući, da praviš kokice i gledaš tv ali ako ja pojedem pola pleha kolača, koje je keva pravila dedi za rođendan, da smirim ovu razigranu malu što se krevelji i skakuće u meni, odvaliću te od zezanja kad budeš iznosio veš mašinu na 5. sprat. Hm.. I vodićeš u bioskop, da gledamo neki horor i da bude krvi do 3. reda, i da bude baš strašno. 

Stvarno mi nije ništa. Skroz sam ok i uopšte nisam nervozna. Obukla sam onu majicu, što je imala neka kineska govanca po sebi, štras, nemam pojma kako se to zove. Celu desnu stranu sam očupala, kad sam čekala onomad da mi javiš da je stigao papir iz katastra. Sad joj udaram simetriju sa leve strane. Šta znaju kineski tekstilci šta je srpski neizdrž? Ustvari.. Potpuno sam mirna. Znam da je sve u redu i ti znaš da imaš moju podršku u dobru i zlu i Univerzumu. Znam da ćemo još mnogo leta da sedimo na klupama, negde...

P.S.

Ne spavam. Ne brinem nego sam sad stvarno gladna. 












1 comment: