Poručite knjigu

Poručivanje knjige "Priče iz života razvedene mame"

2017-01-09

Kako zaslužiš tako te pamte

Gospodin L. N. je bio uglađen, finih manira. Životne dobi u kojoj bi bilo za očekivati da bude džentlmen. Bivši sportista, sportski funkcioner, razveden, sa više dece iz više propalih brakova. Što bi se reklo, idealan tip muškarca koji ne traži kratkotrajnu zabavu nego finu vezu. 
Gospođa M.P. bila je u najboljim godinama. Razvedena, slobodna, deca su već odrasla a ona je dočekala svoju slobodu. Što bi se reklo, idealan tip žene sa kojom muškarac sličnog statusa može da ostvari kvalitetan odnos.

Upoznavanje je bilo slučajno, kako to u ovakvim pričama obično biva. Jednog zimskog dana, uz malo kosmičke prašine i posredstva Univerzuma, dotakle su se njihove kockice. Komunikacija je bila na sjajnom nivou. Dugi telefonski razgovori, poruke, upoznavali su jedno drugo i uživali u tome. On je, u njoj, budio želju za dodirima a ona je njega inspirisala da recituje Bećkovićeve stihove. Znalački ih je kombinovao sa citatima Mome Kapora, kako i dolikuje gospodinu njegovih godina. Svi ti razgovori u tami posle kojih su oboje blistali... Za poželeti! U jednom takvom razgovoru, dočekali su Božić. Treptali su kao kineske sijalice na plastičnoj jelki, a jedna namera se našiljila, baš kao i ukras na vrhu jelke.

Sreli su se, te Božićne večeri. Ona je bila poluzamrznuta, kao pogačica od lisnatog testa. On, mladalački, iskočio je iz svog fensi auta, u jaknici za dvadesetogodišnjake. Strast pod svetlima velegrada, dok su prve pahulje šarale sedmu januarsku noć.. Totalna romantika. Pitanje "Kod tebe ili kod mene?" nametnulo se pre Božićnih najlepših stihova, o medenoj česnici i rumenoj dečici. Poljupci su skraćivali vreme čekanja na semaforima potpuno praznih gradskih ulica. Božić se provodi u domu, svom. Samo su oni rešili da ga proslave radno i svečano.

Stan topao, okićen, lep, uredan. Ko bi rekao da ga sam muškarac tako održava ali dobro, realno je, umeju muškarci da budu uredniji od žena. Komadi odeće leteli su po dnevnoj sobi, kao u niskobudžetnim filmovima holivudske produkcije. Gospođa je, u poslednjem trenutku, spasla jelku iza sebe jer je njegova košulja pretila da je poruši. Strast je cvrčala kao Božićna pečenica neke manje pohotne domaćice. Obreše se u mraku sobe sa single krevetom, pravljenim za jednu osobu, a ne za nadolazeću strast dvoje čiji zbir godina iznosi okruglo 100. U trenucima zanosa, bilo je pucanja glavom kojekuda, ali sve je to bilo nebitno... Mrak, pahulje nad Beogradom, i zvuci uživanja krasili su to svečano veče. Trnula joj je noga, za koju nije bilo mesta u krevetu, pa je nehajno visila preko. Pre 20 godina to nije bio problem. Sada je bolelo, još kako, ali zarad uživanja nešto se mora istrpeti. Pa, i gospodin je, pukao glavom u most koji je ormar činio iznad single kreveta, pa se nije žalio.

Otišla je do kupatila. Iskusno oko je primetilo preovlađujuće žensku kozmetiku. Četku i presu za kosu. Pakovanja uložaka raznih veličina. Srce joj je još titralo, od predhodnih akcija, ali je zrno razuma počelo da se puni nepoželjnim informacijama. I one papuče, koje joj je dao kad je izula svoje bakandže.. Objasnio je da ih nose njegove ćerke, kad dođu u posetu. Gospođa nije bila glupa. Možda je bila pod uticajem vrelog seksa, ali nije bila glupa. Po izlasku iz kupatila pitala ga je da li je zaista slobodan za vezu sa njom, da li ima partnerku? Krenulo je njegovo klizanje, nevešto za nekoga ko je sprcao u dupe toliko godina a ne ume da laže kao čovek, nego kao patuljak iz začarane šume. Svi štitovi njene odbrane su se podigli ali avaj, posle seksa nema kajanja.

Preokrenuo je priču na dešavanja od malopre, očekujući hvalospev. Da budemo jasni, nije to bio nikakav spektakl, jedan sasvim običan kres obogaćen svetlucanjem kineskih lampica sa jelke, koje su proizvodile odvratnu muziku. Stoički je trpeo niske udarce. Pa, bato, ako ćeš ti da budeš neiskren i foliraš, sad ćeš da čuješ ono što su mnoge htele da ti kažu ali nisu. Koliko ti poštuješ ženu u svom krevetu, budi siguran da će i ona tebe.

Uskoro su napustili ljubavno gnezdo. Džentlmenski ju je odvezao njenoj kući, uz sve izlive nežnosti poput "Bilo je nezaboravno, sviđaš mi se..." i ostalih lagarija kojima se muškarci služe kad im ponestane pravih argumenata a situacija zapreti da preraste u ozbiljan fajt. Razišli su se, uz njen tresak vratima skupocenog auta, i njegov kao iznenađeni izraz lica. Džukelo, ti ćeš meni da puštaš Mocarta i Franca Lista! Pa nisam ja sa duda pala! Gospođa je siktala u sebi, dok je pod tušem prala miris njegovog tela. Bio je oklembešen, prigodno svojim godinama, zato matori lisac nije palio svetlo! I neka je pukao glavom, đubre lažljivo. Ma, samo da se opet javi, održaće opelo njegovom egu!

Međutim... Nije se javio, ni to veče ni sutradan, nikad više, taj gospodin L.N. Gospođa M.P. bila je odlučna u svojoj nameri da mu pomrsi konce. Šta je skuplje? Cigla u haubu ili cigla u šoferšajbnu? Ipak je ona dama u godinama i ne trči toliko brzo, da bi ga počastila sa dve cigle. Ništa muškarca ne potrese kao bolovi njegovog automobila, oličenja njegove muškosti. Da mu napiše mail, poruku, tom crvu crvastom..? Nije mogla da se odluči šta bi bila prigodna kazna za prevejanog i iskusnog lažova koji će ostati upamćen po svom malom.... krevetu. Htela bi da mu poruči, i ovim putem, da on nije ništa posebno, tako mali i oklembešen i mlohav, nego je sjeb'o sa onim Bećkovićevim stihovima.. Uvek je padala na te poetske tipove.

Eto rešenja! Na ciglu će da napiše neki stih. Tako će mu biti i romantično i bolno, istovremeno. Nactaće i pahuljice i poljupce pa fiju o šoferku, biće to ceh od 200 EUR minimum. Kao si j...., tako te pamte, matori.







No comments:

Post a Comment