Niko ne treba da umre sam

Ne čitam novine zbog užasno senzacionalističkih naslova. Uglavnom se odnose na crnu hroniku i rijalitije a za mene obe teme spadaju u ono što ne želim da znam. Prolazeći pored trafike, prostrelio me je pogled male Anabele.

Majka ju je napustila po rođenju. Otac je bio star i, očigledno, bez mogućnosti da o njoj adekvatno brine. Devojčica od 7 godina se udavila u mutnom Dunavu. Sama. Noću. Odrasla sam i mislim da umem da razmišljam... Koliko li je strašno kad te mama i tata ostave, kad ničim ne zaslužiš da ti okrenu leđa oni koji su te rodili? Novine kažu da je bila veselo i aktivno dete, da je tražila novac da jede i kupi igračku. Celo selo je poznavalo. Gde je bilo to, celo selo, kada je detence samo hodalo po čamcima, uveče? Centar za socijalni rad, policija, sve institucije sistema za koje je ovo dete bilo slabo vidljivo? Znam da ne bih mogla da spavam, da znam da dete šeta samo noću, da je dete u mojoj blizini gladno, da ga niko ne grli i da nikome nije stalo do toga kako je. Da li ima detinjstvo, da li je gladno, bolesno, srećno? Koliko bola može da se skupi u dečijoj dušici, kada svi odrasli okrenu leđa i odu da spavaju pored onih koji ih vole? Možda je merna jedinica za to Anabela. Tako se zvala. Na slici, ima svetle oči i pogled koji nišani u centar mene.

Anabela je imala 7 godina i udavila se. Sama. Bez ikoga da pokuša da je izvuče iz Dunava. Bez ikoga kome je stalo do nje. Nisam neki emotivac, više sam realista i gledam život kao stalnu borbu da se preživi. Anabelina smrt je pomerila temelje mog bića, na isti način kao što su me pomerile smrti male Katarine, Dušana, Marije, Tijane. Deca ne smeju da umiru sama. Postoje bračni parovi koji, godinama, pokušavaju da usvoje dete i ne uspevaju. Postoje deca koja umiru sama. Ne umem da resetujem glavu da ne vidim Anabelu kako nestaje u Dunavu. Ne umem da se pomirim sa saznanjem da postoje deca koje niko neće. Ne mogu da promenim svet ali ne mogu ni da žmurim i kažem da se, eto, dešavaju i takve stvari. Anabela nije stvar. Bila je dete, živo biće pred kojim je tek bio život i rast. Novine kažu da su je znali svi u selu. Gde ste bili svi, sve vam...? 

U isto vreme, javnost je plakala zbog smti akademika Vladete Jerotića. Hvala mu za svo znanje, mudrost i plodove svog života koje je ostavio našem narodu, za 95 godina svog života. Bio je učen, poznat i priznat. Anabela je imala 7 godina. Bila je dete koje niko nije želeo i nikome nije bila važna. Možda bi postala krojačica ili naučnica? Možda, da je neko samo malo verovao u nju, da joj je neko pružio ljubav i pažnju koju svako dete mora da ima, da joj je neko pružio ruku kada je upala u Dunav.
Nestala je sama. Ko zna koliko duša je ugasilo svoje zvezde istog tog dana, na najrazličitije načine. Po zakonu velikih brojeva, sigurno je još neko umro sam, zaboravljen i nevažan baš kao i Anabela. Neka se stide, svi na svetu, koji su znali da su sami a nisu dali svoj maksimum da to promene.

Kada sam bila dete, mislila sam da je nešto najtužnije na svetu bajka o Devojčici sa šibicama. Zbog te bajke o smrti deteta, dok su se odrasli bahatili i ne primećivali je, iz inata sam prestala da se radujem Novoj godini. Pomisao, da negde, kroz neki prozor gleda slavlje i umire, sa druge strane stakla, bila je jača od svih novogodišnjih najlepših želja. Neosetljiva sam na mnogo toga ali na dečiju patnju ja se raspadnem. Ne zato što sam majka nego zato što deca, jednostavno, ne smeju da pate.

Čitala sam da gospodin Jerotić nije imao svoje dece. Zarad pokušaja da sebi olakšam ove suze koje mi teku ispod naočara, ubediću sebe da su im se duše srele i zajedno uzdigle u carstvo nebesko. Niko ne treba da napusti ovaj svet sam. Znam da su je, sa one strane, dočekali i moji prijatelji, moje bake i dede, druga deca i da moje, iracionalno, poimanje njene smrti neće pomoći ni meni da shvatim zašto. Ipak, verovaću da su se duša starog akademika i duša deteta sastale i zajedno odletele. Verovaću i da je taj susret, koji sam izmislila, bio samo početak nadoknađivanja ljubavi i pažnje koju, na ovom svetu, nije imala.


foto: Internet

Comments

Popular Posts