Gde su ti krila

Odrasteš kada shvatiš da ništa ne moraš.
Da je dovoljno da slušaš sebe i intuiciju koja kaže da je neko tužni cirkusant gladan pažnje.
Da nije neophodno da pružiš ruku, kada zapišti jer ćeš ti sutra nenaspavana na posao a taj neko će da traži novu publiku.

Odrasteš kada shvatiš da su, likovi iz basni i sitna gamad, daleko van tvoga kruga i potencijala.

Odrasteš kada naučiš da odbiješ besplatnu saradnju i kada, svoje slobodno vreme, znanje i iskustvo, staviš na raspolaganje samo onima koji su toga vredni.

Odrasteš kada shvatiš da se uspeh ne prašta i da nisi ti trn u nečijem oku, već je sam sebi nepodnošljivi izvor bola. Odrasteš kada, među nasmejanima, naučiš ko je maskirani lešinar i kada takvima ne pridaješ značaj baš kao da ne postoje.

Odrasteš, kada svoj svet, sačuvaš unutar svojih granica, jasno postavljenih. 
Kada imaš omiljene prodavce na Ribljoj pijaci i konobara koji se obraduje što te opet vidi u jednom od novosadskih kafića i kad znaš da je dom tamo gde je srce a ne tamo gde ti je zvanična adresa. 

Odrasteš, kada istog dana uđeš i u katoličku i u pravoslavnu crkvu jer znaš da je Bog jedan a ljudi su sujetne budale.

Odrasteš, kada se raduješ tuđim svatovima, mesecima unapred, i jedva ih čekaš jer te zrači snaga njihove ljubavi i povezanosti.

Odrasteš, kada ti je sasvim svejedno kome se ne sviđaš i gde ga boliš.

Odrasteš, kada se obraduješ svom liku u ogledalu, kada si sa svojom izborima na Ti i kada ti prave stvari dolaze u pravo vreme.

Odrasteš, kada shvatiš i prihvatiš...


foto: privatna arhiva, NS


Comments

Popular posts from this blog

Bez šećera

Đurine vragolije

O trulim jabukama