Priče iz drugog braka VIII

Ne čitam ženske časopise koji nameću kriterijume.

Te iščupaj obrve, pa ih nacrtaj, pa stavi tri pudera, dva korektora, bronzera, hajlajtera. Hodaj pravo, sedi lepo, prekrsti noge, lak za nokte isključivo boje šljive. Posle 40. obavezan hijaluron, fileri, peglaj bore kremama, hirurgijom, pij suplemente, vitamine... 

I dalje se vodim time da je srećna žena najlepša žena. Da je lepota u ženinom stavu a ne u boji olovke za obrve ili špicastim plastičnim noktima, ko kanarinac, božeprosti. Da je lepota u osmehu, manirima, u "Dobar dan, kako ste?", u pažnji prema sebi i drugima a ne u obimu struka ili dužini suknje. Imam alergiju na nametanje bilo čega, posebno standarda šta žena mora. Ništa ja ne moram, rođaci, osim da budem srećna u svojoj koži i da spavam mirne savesti.

Dok sam ribala kupatilo, naiđe komšinica. Fina ženica. Žarko dobija gliste na imenicu "ženica" a ja na nju, lično. Nije loša komšinica, ne trese posteljinu preko prozora, iz njenog cveća ne curi voda po našoj terasi ali ima iritantan glas, beskrajno. Pomislih da je sjajno što je on tu i ne moram da skidam "Zuska style". Sve žene, koje ribaju kupatilo, znaju da se to radi u odrp odeći jer su fleke od kojekakve hemije neminovne. Na glavi, naravno, plastična štipaljka a majica kao da je iz antičkog doba. Da sve oribam pa da se zaletim pod tuš, dok ima vruće vode, ta misao me je vodila od ribanja tuš kabine do ribanja podnih pločica. Ne znam kako ostalim domaćicama uspeva da fuge zauvek budu bele. Moje posive i onda ih ribam dok prste ne ogulim a one i dalje budu sive i tako.

Čuh samo da je donela nešto i da žuri. Frekvencija njenog glasa je takva da je prilično naporno slušati je kad krene opširno o likovima iz svoje mladosti, sa posla, iz šire familije... Više znam o njenom porodičnom stablu nego o svom. Za sve ima prigodan primer. Po završetku ribanja, jedva sam se uspravila. Proces je bio bolan kao evolucija prvog čoveka samo što je on skakao po drveću a ja sedim u kancelariji svakodnevno.

"Pozdravila te Lela, donela ti je neke časopise", - reče moj muž i dade mi par komada.

Ok, napravih okret na peti i vratila sam se u čisto kupatilo. Retki su to momenti da nije navala i da se ne čeka red  pa da se oribam i ja, od sve te hemije.

Kad me niko ne požuruje, kupanje je radost. Najčešće je pakao jer deca potroše svu vruću vodu. Izbanjah se za sve pare. Još sam se i isfenirala. Prava gospođa, nema greške. Preznojena što od pare u kupatilu što od feniranja a najviše od toplotnih udara klimakteričnih talasa. Nepažljivo sam napustila kupatilski prostor a Žarko je iskoristio priliku i uleteo. Hajde, dobro, skoro sve sam završila. Poželeh da nam skuvam kafu. Retko je pijemo zajedno. Svako je pije na svom poslu a kod kuće skoro nikada. Taman sam je napravila i spustila šolje na sto kad eto njega.

"Ovo da zaboraviš", - reče.

Još sam bila ošamućena od vruće vodene pare a i bez naočara. Videh da drži nešto šareno. Da nije nečiji papagaj uleteo u naše kupatilo i naljoskao se šampona od koprive?

"Koje, ljubavi? Ne vidi baba. Šta je to?"

"Oni Lelini časopisi", - reče nervozno.

Prva misao mi je bila da su to glasila onih baka što se narumene kao dečiji crtež, idu od stana do stana i propagiraju bezgrešni život. Jednom sam pročitala, iz radoznalosti. Ne liči mi na Lelu da je od "tih" ali šta znam, svi smo ludi na svoj način.

"Aaaa, pa to je ona malopre donela, eto odnela sam ih u kupatilo a baš sam htela da prelistam".

Kad stavim naočare, ne samo da izgledam pametnije i u skladu sa svojim godinama nego i vidim bolje.

"Ti ovo nećeš da čitaš", rekao je kratko.

"Ene, a što? Ti si pročitao pa ćeš da mi prepričaš?", pitala sam ga.

Mislim, nije fora. I ja volim da gledam šarene slike, ionako ne čitam šta tu piše.

"Ne i ovo ide u kantu odmah".

Vidim ja, odlučan čovek, nema zezanja.

Časopisi normalni, sve o lepoti žene, nega sa 40, sa 50, frizure, manikiri... 

"Ljubavi... A što ne mogu to da pročitam?", - sad je i mene radila radoznalost.

"Evo, da ti objasnim", rekao je i srknuo kaficu. Možda ga to odobrovolji.

"Ovde piše da žena od 50 MORA da bude ovakva i onakva i mene je to iznerviralo jer, ko sme tebi da kaže kako MORAŠ da se oblačiš i šminkaš i sve to? Kao da nemaš svoje mišljenje. Ne znam kojim ženama je ovo namenjeno ali moja žena NE MORA to što u novinama piše", reče, u dahu.

Vala je u pravu.

Ko sme da meni komanduje šta smem i šta ne smem i šta je prigodno u mojim godinama? Niko.

"Nemoj ti da se nerviraš, ljubavi. To je lektira za čitanje u klonji, to niko ne shvata ozbiljno", pokušala sam da smirim situaciju.

"Ne shvata ozbiljno? Pa, da li ti znaš da se moje koleginice utrkuju koja će skuplje da opegla bore i više da se plastificira? Nemoj to nikad da radiš, molim te. Ti si ti, moja žena, svoja pa moja. Ne trebaju ti te budalaštine".

On se iskreno uplašio da će da mi padne na pamet da se dorađujem.

"Vidi, ljubavi"... Udahnula sam duboko.

Imam sise za medalju. Tu smo, u startu, dobri par soma evra jer ne moram da pravim plastične. Bore nemam jer imam salo. One spečene i vazda' gladne moraju da se peglaju a priroda se postarala da mi, debele, nemamo tih problema. Opet smo uštedeli. Kljove su, još uvek moje i funkcionalne. Od kozmetike koristim...

"Pa da, samo onu kremu od nevena, što lepo miriše. Da znaš da i ja nekad namažem lice time, posle brijanja. I zato smo mi lepi i srećni. Budi uvek TI, bez veštačkih delova".

"A, ti se plašiš da sa mene ne otpadaju skupi plastični delovi, dok se vozimo na motoru, zar ne?"

Spopao me lud smeh a čovek skroz ozbiljan.

"Samo nemoj ovo nikad da primenjuješ, molim te, ženo".

Obećah da neću. Veštačke trepavice, tetovirane obrve, plastificirane face i silikonski elementi nisu za mene. Da ne pominjem cenu tih investicija, možemo da obiđemo pola Evrope za te pare.

"Ne brini. Obećavam. Možda samo malo da mi zavrnu uši i zategnu lice...", pokušala sam da se našalim.

"Pa, kad već pitaš, imam jednu molbu. Da se ošišaš kratko".

Ijuuuuu... Taman mi je kosa porasla tako da izgledam kao žena svojh godina, što bi rekla moja mati. 

"Kreće sezona motora i znam da ludiš kad ti se ulepi kosa, pod kacigom. I ne treba da se pržiš fenom. Nije to za tebe, ljubavi".

Sve zna.

Nije pogodio nego me zna, do tankih detalja.

Na prvom mestu, zna da mi je sloboda prioritet. Nema robovanja nikome i ničemu, pa makar fen i četke bili u pitanju.

Izljubih ga, dok sam zvala frizerku da zakažem.

Sloboda... Pa sve ostalo. Niko meni neće da nameće savršenstvo po svojim pravilima.

A časopisi će na terasu pa u reciklažu, odmah.

foto: Pixabay/Internet