Um, drum i ostalo

Do sada smo se bavili promocijom radionica na temu životnih dešavanja koja se, manje ili više, svima dešavaju. Današnja radionica posvećena je onima koji žele da postanu slavni. Požurite sa prijavama, ima još par slobodnih mesta za radionicu u Gornjoj Šatornji. Tokio i Njujork su rasprodati. KAKO DA PREŽIVITE POPULARNOST Završili ste neki od ovih novih fakulteta i krenuli da osvajate svet. Znanje i zvanje su diskutabilni ali je samopouzdanje na nivou Napoleona. Opremljeni tim jakim oružjem, svesni ste da za vas nema prepreka na putu slave i popularnosti. Uz moju radionicu postaćete mega popularni. Znači, ništa ono u svom gradu ili zemlji, popularnost je globalna.  Prvo treba da otvorite domen i slikate se dok potpisujete ugovor. Sliku odmah bacate na sve mreže, kao da ste osvojili Kosmos, u najmanju ruku. Isti princip važi i za neka druga društveno popularna stecišta. Ako poznajete nekoga ko je tu visoko pozicioniran, možete da se slikate i bez da plaćate bilo šta. Čes...

Balkan, 21. vek. Ili, 21. vijek. Ništa se tu nije promenilo. Na severu te male zemlje vreme teče sporije nego na nekim drugim geografskim širinama. Sve mlado i željno života odavno se spustilo u gradove, pretežno u Beograd. Čudo jedno koliko im je, i danas, Beograd sinonim za uspeh u životu. Mićo je bio sitan momak. Malo slab u noge, što su njegovi pravdali padom sa trešnje, dok je mali bio. Poliomijelitis je ostavio traga ali, šta selo zna šta je poliomijelitis. Za trešnju su svi čuli. Mićo je vazda' bio sitan i bolešljiv pa se, itekako, pamtilo kada se popeo na trešnju. I tresnuo, u pokušaju da dohvati one lepe, crvene, sa vrha. Bio je dobar đak, poslušno dete, jedini naslednik pored još tri sestre. Voljen i mažen, uzdanica ali slabih nogu. Niti je bilo prilike niti se ko trudio da prihvati činjenicu da noge nisu stradale pri padu. Lakše je bilo okriviti trešnju nego se boriti sa posledicama bolesti. Porastao je Mićo, ne mnogo. U poređenju sa ostalim momcima iz zaseoka n...

U vreme Nedelje borbe protiv nasilja, svi o tome pišu i pričaju, kao što se u sezoni slava vrte priče o sitnim kolačima. Kad sezona prođe, ide se dalje. Valjda ljudski um tako funkcioniše. Dok traje nadražaj, traje i empatija. Možda ne bih obraćala pažnju na svašta nešto što me, i predhodnih godina, nije zanimalo ali sada sam mama tinejdžerke i iz drugog ugla gledam svet oko sebe. Više nije dovoljno da u njenoj blizini nema oštih ivica nameštaja. Sada opasnosti vrebaju sa raznih strana. Neprijatelj nikad ne spava, ne treba to zaboraviti. Mnogi zaboravljaju da deca usvajaju ono što odrasli RADE a ne ono što odrasli govore. Ako kažem da ću da čitam knjigu, detetu to prođe kroz uši. Ako uzmem knjigu i čitam, pa drugu, petu.. Dete vidi, kapira da je to nešto u čemu uživam i ima tendenciju da radnju ponovi. Jednostavno je. Lični primer je mnogo važan. Da li čitamo i koliko, nije tema, ovoga puta. Pre par dana, novine su bile pune priče o vršnjačkom nasilju u školi u Aranđelovcu. Mn...

Dragi Deda Mraze, Mnogo je godina prošlo od 1982., kada si poslednji put svraćao. Kapiram da si u ogromnoj gužvi ali znaš, i ja sam dete, i uredno očekujem poklon za svaku godinu svoje dobrote i finoće. Od te davne godine, nakupilo se puno pozitivnih brojanja. Prestala sam da grizem nokte i da lažiram svoje ocene. To možeš i sam da proveriš. Uredno nameštam svoj krevet svakog jutra. Perem zube jer je mnogo skupo kada se kvare a čika zuba gleda zabrinuto i kad odvali cifru u EUR, zub boli puno manje nego novčanik. Učinila sam par dobrih dela. Jednu baku sam, bezbedno, prevela preko ulice na mestu gde je krenula da prelazi a nije bio pešački prelaz. Reče mi da joj je svejedno da li će neko da je pregazi ili neće, da joj je skupo i tužno da živi više gladna nego sita, zaboravljena od svih. Još par puta sam je videla. Verovatno odavno ore nebeske njihve a u njenom stanu se šire naslednici.  Jedem boraniju skoro svaki put. Iako mama kaže da samo zamažem tanjir, znam da znaš...

Tek se zaposlila. Kolektiv je bio star, sve neka gerijatrija. Samo par inženjera njenih godina je bilo. Tek izašla sa fakulteta, imala je energije da osvoji svet. Prepuna teoretskog znanja i rešena da uči, nije videla prepreku za svoj napredak. A prepreka je uvek bilo, pogotovo pred mladim i lepim ženama. Ujutru je trčala, da ne zakasni. Pričalo se da je šefova tolerancija na kašnjenje nula. Nije imala želju da proverava. Pričalo se i da je šef uvek raspoložen da pomogne koleginicama, da napreduju ali i da može da im odmogne jer je tako u mogućnosti. Bio je mator i odvratan. Mastan, zadrigao. Dugme koje bi odletelo sa njegove napete košulje moglo je da iskopa oko sagovorniku. Smrdeo je na beli luk i jagnjetinu. Trudila se da izbegava kontakt oči u oči sa njim. Kad god je morala da bude u njegovoj blizini, nameštala je situacije u kojima bi još bar jedan zaposleni bio pristutan. Otac joj ne bi dopustio da izađe na loš glas. Grad je mali i sve se zna i pre nego što se desi. Posl...

Prvi put nemam nikakva očekivanja. Od juče je nešto drugačije. Stanje mira u glavi, onog mira kome sam nekada težila a nisam uspevala da ga postignem, sada je tu. Ne snalazim se u tome. Navikla sam na buru u celom telu, na prepreke, na neispunjenost. Ovo stanje je, možda, normalno ali je meni potpuno nepoznato. Ne plaši me. Samo ne umem i puštam da traje. Neka ide kako ide, ne moram ja sve da znam. Znam samo da će biti onako kako je najbolje za oboje. Od početka, sve je drugačije. Bez stresa i nervoze na koje sam navikla i koji mi oblikuju svaki dan. Mnogo je dobar osećaj kada, posle polovine pete decenije, osetiš nešto prvi put. Smirenost. Isti ritam disanja, bez pokreta, u zagrljaju. Kada ti nije važno ni da li će ni koliko će da traje. Jedno važno je to u ovom trenutku. Sada i ovde.  U svakom trenutku samo sada i ovde. Iskustvo me je naučilo da je sledećeg trenutka novi talas, novi molekuli vazduha, novi poljubac. U prirodi stanje mirovanja nije proces već samo trenutak...

U prvom delu, objasnila sam kako da postanete uspešne i preživite odrastanje svojih pubertetlija. Ovaj put tema je nešto drugačija. Jednako životna i svakome bliska, manje ili više. KAKO DA PREŽIVITE RODITELJE Ukoliko uveliko gazite 5. deceniju života i imate roditelje, još uvek ste dete. U par crta pokušaću da vam dam smernice kako da preživite to osetljivo razdoblje. Njihovo, ne vaše. Većinu oko vas baš briga da li ste vi osetljivi. To, što ste u godinama kada treba da živite punim plućima i brinete kako da se što bolje osećate u svom životu, ostalima zaista nije mnogo bitno. Što pre se izbacite iz tripa da će neko da registruje vaš umor, uradi nešto umesto vas, baci đubre samoinicijativno, počisti krš za sobom... Pre ćete da prihvatite da je život realno surov. Ne mislim na život u tv emisijama o preživljavanju nego na ovaj život koji svakodnevno giljamo.  Dakle, niko se neće pojaviti da vam pomogne. Pitaćete se kako to da ti si se pojavila, organizuješ obuke i kurseve...