Posts

Showing posts from September, 2015

Uputstvo za tridesetogodišnjake

Image
Ti si mlad, lep, zgodan i uspešan.
Ti si bar 15 godina mlađi od mene i nije ti jasno zašto me ne zanimaš, kao muškarac.
Evo ukratko:
Ne ložim se na tvoj minuli rad iz teretane. Da, poštujem proliven znoj ali mi širina tvog bicepsa baš ništa ne znači. Vežbaj zbog sebe, ne zbog mene ili bilo koga.Ne padam u nesvest od lepote tvojih tetovaža na gore pomenutim bicepsima. Ta kineska slova mi ništa ne znače. Sigurna sam da si imao poverenja u svog tatoo majstora i da ti nije, u besu, istetovirao "Supa od bambusovih mladica". Tvoja tetovaža će da me (možda) fascinira samo ako ima neku priču i razlog, a i to su male šanse. Neke tetovaže su mi daleko pomerile standard na tu temu, pa je bzvz da ga zbog tebe spuštam.Moje NE je gore nego Titovo NE 1948. NE znači "ne želim" i ne bih objašnjavala zašto ne želim. Cenim to što dozvoljavaš da o svemu ja odlučujem, od restorana do vremena kad se vraćamo svako svojoj kući. Da uvek znam šta bih i kako bih, naučila bih i tebe. Ja sam sa…

Dragi dnevniče (2)...

Image
Posle 10 sati provedenih za kompanijskim računarom, krenula sam kući. Pred očima su mi iskakale iskre, boleo me zrak slabog jesenjeg sunca u očima a i pošteno sam se načekala željenog autobusa. Dovukla se neka konzerva na točkovima. Kasnije je postalo diskutabilno da li uopšte ima sve točkove.
Da se razumemo, ne kukam. Neki ne rade pa nemaju problem sa vraćanjem sa posla. Na primer, moja prijateljica koja nije zaposlena, nikako ne stiže da se vidimo. Manikir, masaža, decu u školu, decu iz škole, mužu pravi sufle, ide na jogu, na pijaci je redovna izjutra, još stigne i da trči i da mene kritikuje kako i zašto ja ne stižem. Sa olakšanjem sam primetila da, od svega toga što ona mora a ja ne stižem, imam sreću što ne moram mužu da pravim sufle. Šnenokle umem ali sufle ne. Dobro sam prošla, u svakom smislu. Moj radni dan traje desetak sati samo što se obaveza na poslu tiče. Kad na to dodam one majčinske obaveze i poslove, pa one ukućanske, pa domaćičke, vidim da mi svakodnevno nedostaje o…

Sezona venčanja

Image
Šta je to u ili na meni, što veselim tridesetogodišnjacima daje krila da me muvaju? To što sam razvedena i u godinama kao njihove tetke sigurno nije. Nisam ja iz onih popularnih serija, gde gospođe u srednjim četrdesetim uživaju sa mlađanim momcima. Zamolila bih, ovako javno, da me se prođu, za njihovo dobro. Još uvek im odolevam, i pitanje je koliko ću još izdržati. Imaju sreće što nemamo o čemu da pričamo, jer meni njihov minuli rad iz teretane nije dovoljno zanimljiv da bih prihvatila njihovo društvo. Dakle, momci, potražite sreću sa mlađim godištima.
Maj i septembar su, tradicionalno, meseci za svadbe. Sve te lepe mlade žene, sa silikonskim dodacima svugde gde im nešto fali a silikonom je moguće popuniti praznine.. I svi ti mladi muškarci, sa savršeno počupanim obrvama.. Limuzine, baloni, dronovi koji sve to snimaju, ma ludilo opšte! Pripreme obimnije nego za prijemni na elektrotehničkom fakultetu, za brucoše na budžetu. Minimum godinu dana biranja, razgledanja, smaranja prijatel…

Dve priče

Image
Živeli smo u Šumicama, tihom i mirnom kraju Beograda, idealnom za tek venčani par. Imala sam komplikovanu trudnoću i svaki stres mi je izazivao skokove pritiska i šećera, koji su morali da budu pod lekarskim nadzorom. U gostima su nam bili njegova sestra i zet. Njih dvojica su se napili kao životinje. Gosti su otišli, a moj tadašnji muž je produžio po novu turu alkohola. Tresla sam se koliko mi je bilo loše. Naišla je prijateljica, takođe trudna. Našla me na podu, izmerila mi pritisak i bukvalno me uterala u svoj auto. Za par minuta bila sam na hitnom prijemu u bolnici u kojoj sam vodila trudnoću. Isključila sam telefon. Da me ne nađe. Da mu glas više ne čujem. Da ne umrem od stida ako me roditelji pozovu. Beba i ja smo bile na sigurnom. Bila sam smirena, pod sedativima, infuzijom privezana za život. Tek na otpustu sam saznala da smo i beba i ja te noći bile na granici smrti. Vratile smo se. Ne zbog njega nego zbog nas. I tada, i mnogo puta kasnije, rekao mi je da sam to sam…

Servis je zatvoren

Image
Obaveštavam korisnike da je servis za pružanje emotivnih usluga zatvoren. Ne, neće više raditi, potražite drugi. Nema više pružanja podrške svakom ko naiđe. Nema krpljenja tuđih srca, pokidanih nesrećnim ljubavima. Nema peglanja tuđih trauma, koje su neke druge žene za sobom ostavile, kad su te iste muškarce napuštale. Nema mog ramena sa velikom, mekom naramenicom, koja upija muške suze zbog bivših vremena. Gospođa Nezainteresovana? Da, ta sam. Ona predhodna, što je imala strpljenja za vaše komplekse, tužne priče ostavljenih i prevarenih, više nije na ovom broju. Ne, ne znam gde je možete naći. Pokušajte da stanete pred ogledalo i pričate sami sa sobom. Sipina kost nije obavezna, ali stavite neki keksić. Kao nagradu što postajete dobi prema onom koga u sebi krijete a on uporno izviruje iz svake vaše rečenice. Tužni ste? Nesrećni? Žao mi je. Moraćete sami sebe da popravite, ili da potražite neku drugu serviserku. Ruka nade, koju ste u ovom servisu mogli besplatno da dobijete, bes…