Posts

Poručite knjigu

Priče iz drugog braka III

Image
Kada smo, na početku braka, izmenjali stanove sa mojim roditeljima, otišli smo na različite krajeve grada. Pokazalo se kao odlično jer nema bolje roditeljske zabave nego zabosti nos u mladenačko dvorište, tek da se prokomentariše da će supa da pokipi ili da škripe vrata. Žarko i ja smo odrasli ljudi. Ne trpimo baš zvocanje, zato sam sigurna da ga u našem braku nikad neće biti. "Samo da kažem" svesno ne želimo. 
Još uvek smo razmenjivali kutije sa stvarima, nešto moje je greškom otišlo u stan mojih roditelja, od letnje garderobe me je delilo 14 kilometara gradske gužve, dva tiganja za palačinke su bila u maminom stanu. Da ne bih maltretirala muža, odustala sam od razmene i prenošenja u torbama, kroz gradski prevoz. Uvek sam se grozila žena koje vukljaju torbe po busevima. Može da se živi i bez tiganja. Moji roditelji su bili oduševljeni svojim novim stanom. U osmoj deceniji, prvi put su bili sami kao mladenci. Za razliku od njih, mi smo bili oduševljeni ali je uvek bilo dece…

Priče iz drugog braka II

Image
Suština braka je komunikacija. Oni, koji su dugo u braku, mogu da posvedoče da ih je priča podizala kada bi brak upao u probleme. Oni, koji su se razveli, reći će da je početak kraja bio kada su prekinuli da komuniciraju.  Komunikacija nije samo govor. Naša tela govore jasnije nego reči koje smišljamo. Koliko nekoga poznajemo, na primer svog muža, najbolje ćemo znati po onome šta nam govori kad ćuti.
Uz muža sam dobila novi komplet "prijatelja", njemu bliskih ljudi sa kojima se družio mnogo pre nego što smo se nas dvoje pronašli. Tomići, fini par, zategnuta gospoja i buckasti gospodin, Žarku su bili prijatelji još iz Pančeva. Nismo ih često viđali, na moju radost. Gospođa Tomić je bila odlična glumica i manipulator. Večito nadrndana do jednog susreta na večeri kod nas. Zajedljivica nije maltretirala svog muža, Žarkovog dragog prijatelja. Smejala se, uzdisala je i slatko mrmala bačku štrudlu sa slatkim sirom. Nije da se hvalim šta sve umem nego se meni jela pa sam napravila.…

Priče iz drugog braka I

Image
Sasvim običan dan. Našla sam se sa mužem posle posla i krenusmo ka kući.

Nikada nisam imala problem da se naviknem na "muž" opet. Sve što je bilo u prvom braku, ostalo je u prvom braku, i dobro i loše. Definitivno je da život ima više epizoda a moja, vrlo zanimljiva, počela je u drugom braku. Da, nas dvoje smo lonac i poklopac, krpa i zakrpa, jastuk i jastučnica. Dvoje različitih, koji funkcionišu kao ravnopravni partneri.
Da se vratim na povratak kući. Naravno, natovarena kesama i torbama iz nabavke, u autu sam držala kesu sa salamama i mesom baš na krilu. Večiti strah da će nešto da ispadne i ode pod sedište i usmrdi se kao krompir onomad. Odjednom, BUP! Neki odvratan zvuk, dok je On parkirao. Izašli smo iz auta i ja sam videla ništa. Magla i smog su progutali Beograd. "Šta se desilo?,"- pitala sam. Zvučalo je kao da smo se sudarili sa slonom.
"Točak je upao u šaht", - odgovorio mi je, vidno besan. "Sedi na haubu". Kratko i jasno. Kao da svako…

Suve kajsije

Image
Kad sam bila mala, katolkinji Jelici sam poželela srećno Badnje veče. Bila je ljuta, skoro uvređena. 
"Moj Božić je bio i prošao a tvoj me ne zanima", reče mi, drsko. Pa dobro, pomislih... Ne mora da te zanima. Poželeh ti sve najbolje, zbog mene. Moja je želja bila da njoj sve bude dobro i uopšte nije morala da se slaže sa njenom željom. Kao slučajno, svratila je to veče do nas. Nismo slavili, u našoj kući religija nije bila neophodna kao filter do Boga. Svako od nas, shvatao je Božić na svoj način. Baba i mama, kao narodnu tradiciju i lepe običaje, tata kao dan kada posećujemo njegovu familiju a ja sam bila ni tamo ni ovamo.
U to vreme, mnogo sam slušala radio. TV me nikad nije zanimao. Boga sam zamišljala kao nekog dugoprstog, koji upliće muziku i priču van vremena i prostora i šalje ih u radio. Mislila sam da tako komunicira sa nama sa ove strane oblaka. Ni jedna umetnost me, nikada, nije dotakla kao božanstvena muzika. Muzikom sam komunicirala sa kim god sam želela. Odg…

Moja deca nikad neće i ostali jednorozi roditeljstva

Image
Neke davne godine, kod prijatelja na slavi se sastalo društvo. Da ne ulazim u dublju priču o samom načinu proslavljanja, nisam kompetentna, ne slavim a od tada i ne idem na slične događaje. Prijatelji ne zameraju. Znaju da volim jasne principe i poštovanje istih pa, ako ću da se držim narodne tradicije, to će biti po svim pitanjima.
Taj bračni par sam sretala, kod prijatelja, samo u svečanim prilikama. I to mi je bilo previše. Negde između supe i sarme krenula je priča o tinejdžerima, koliko su drugačiji od nas u istom životnom dobu. Mnogo su slobodniji da izraze svoj stav, za razliku od nas sa 13 godina. Nas je mučio nedostatak informacija o svemu što nas je zanimalo. Danas tinejdžere muči previše informacija, pogubljeni su među Internet sadržajima. Uglavnom, gospođa uredno  negovane plave kose upitala me je kako je biti majka tinejdžerke. Kako je, u našoj kući, disko bio tek u fazi zagrevanju podijuma, rekoh da nije baš kako sam očekivala i da sam srećna što danas nisam tinejdžerka…

Srećan vam današnji dan

Image
Ne, nećemo da rezimiramo godinu. Ni da podvlačimo crtu. Život nije kafanski račun. Ovu 2019. smo provukli kroz živote i sledeća stiže, hteli mi ili ne.
Šampioni moje 2019. su ljudi koji su mi pokazali svoju suštinu. Oni koji svoje mišljenje nose kao svoju kožu.
Oni koji su jednostavni i isti uveče i ujutru, principijelni i dosledni. Oni koji su autentični. Svoji. Bez selekcije prilike i društva. Svi koji su otišli i svi koji su došli. Ljudi koji su menjali stavove zavisno od vetra. Posebno one tvrde, dugogodišnje, u koje su se kleli. I svojim proglašavali mišljenje muža ili mame, podrazumeva se.
Meni je to skroz OK. Ljudi se menjaju. Nisam drvo. Imam noge i ne predstavlja mi problem da odem od svega i svakoga ko mi ne prija. Umesto klasične čestitke, poželeću vam da pre dolaska 2020. popravite sebe. Da utegnete šrafove na rasklimatanom strpljenju i oslabljenoj volji, da izoštrite realnost. Želim vam da ojačate ono gde ste slabi, da oduzmete od Ega a dodate u polja lične snage i  rad…

Plastika i vatra nisu dobro društvo

Image
Čudo su ove društvene mreže.
Za sve generacije. Deca, sa njih, uče o životu misleći da je sve kao na Instagramu. Kult savršenstva se nameće sa svake flešujuće objave. Deca ko deca... Svi smo maštali i leteli visoko pa smo se, kroz godine i starenje, prizemljivali. Nekada bez ozleda a nekada vrlo bolno ali sve su to faze kroz koje čovek, neminovno, prolazi tokom sazrevanja.
Trudim se da ne poklanjam previše pažnje sadržajima koji nisu u mom primarnom krugu interesovanja. Vreme se izmigolji neverovatno brzo a meni je vreme (posebno slobodno) jako dragoceno. Kao i svima, društvene mreže su me zbližile sa ljudima koje nikada nisam videla. Sa nekima delim interesovanja o kuvanju, sa nekima o životu, umetnosti, svi su u svojim virtuelnim krugovima i fino to funkcioniše iako se nikada nismo pogledali u oči, direktno, sedeli jedni preko puta drugih i pričali o tim istim, zajedničkim, temama. 
Upoznala sam i neke koje je, primarno, spojila želja za učenjem o sebi a onda su razvijale neke svoje…