Poručivanje knjige "Priče iz života razvedene mame"

-




Knjigu možete poručiti pouzećem, "Post express" će Vam dostaviti na adresu. Više detalja na ovom linku.

Cena knjige je 600 RSD, trošak Post Ekspres kurirske službe je 260 RSD za Srbiju a uobičajena dostava dan kasnije.

Za porudžbine iz inostranstva više detalja ovde.




Comments

  1. Unknown25/3/19 12:37 AM

    Draga Sanja,kako?Sedim ,pijem i placem.Ja koja nikad ne pijem alkohol.Pijem.Koja nikad nisam pila lek za bolove a sad za smirenje gutam kao bombone,uveče pre spavanja.Kako da se odvažim?Na pet sati vožnje sam od svog doma,roditelja,ljubavi...Ovde imam posao,kupili smo stan,svi misle da živimo san a ne živimo...On želi sve da kontroliše...Cak me je i njegova majka prilikom naše rasprave udarila ,umešala se i urlala na mene.A on...Kao da ništa nije bilo...Podržao je mamu..Sad me napada sto ne zelim nasamo da ostajem sa njom kad zatreba da cuva dete...Prema detetu je najbolji otac..To me i lomi..Kad sam saznala da imam tumor dojke,On je napravio svadju jer sam htela da odem kod frizera da se oraspolozim.Nije se uklapalo u njegov plan...Urlao je na mene i moju mamu pred detetom i izjurio iz stana jer je zena rekla da se ne svadjamo vise.Nikad mu nisam to oprostila
    ..Ni što me nije branio ...Što nisam više sigurna kraj njega...Ludim li ja vise ili to stvarno nije u redu?Da li preterujem?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Sanja Ciganovic25/3/19 7:14 PM

      Sigurna sam da postoji izbor i rešenje ali komentari knjige nisu mesto za tu priču.

      Delete

Post a Comment

Popular posts from this blog

Bez šećera

-
Image
Nekada davno, krajem prošlog veka to beše... Toliko sam matora da mogu ovako da počnem. Na radiju Beograd 202 postojala je emisija u kojoj se birao utisak nedelje. Nagrade, da li prave ili samo titularne, bile su Crni i Ružičasti Grand Prix.  Ne znam zašto sam se toga baš danas setila a moji laureati bili bi dole opisani.
Bila sam u publici manifestacije koja je dobro bila zamišljena. Došla sam da podržim izlaganje svoje poznanice Aleksandre. Jako poštujem njen rad i znanje o knjigama. Čaroban je to svet. Panel o blogovima na temu knjiga me nije oduševio. Previše učesnika, standardno jedan mnogo voli da priča a drugi strpljivo čekaju red. Ne bi to bilo tako primetno da je sala bila puna publike, koja nestrpljivo sluša i čeka priliku da nešto pita. Ovako, u prilično velikoj sali, ljudi taman toliko da napune dva reda u publici. Sablasno prazno. Čak nije bilo ni onog gurkanja u redu iza, kad ti neko šutira u stolicu i nervira te pa moraš da ga ošineš pogledom da se smiri, o knjigama se…
Read more

Đurine vragolije

-
Image
Đura je prebirao po tabelama. Mrmljao je sebi u bradu, vrteo papire, škrabao, brisao. Spiskovima se nije video kraj. Izgledalo je poput šest milijardi zapisanih imena, sa napomenom o svakom. Siroti Đura se znojio, huktao i puktao.
"Đuro, da li se vidi kraj?", pitao je Debeli Šef. "Šefe, sve sam završio ali ovih par mi pravi probleme. Mislim da je pravi trenutak da i Vi pogledate. Meni se vrti u glavi, od cifara i tabela", reče Đura i uze malo piva iz limenke. Nema veze što se pivo ugrejalo. Posao je priveden kraju. Još malo i razlaz. "Hajde redom, Đuro. Ko je prvi?" Debeli Šef je bio zavaljen u svoju fotelju, vrteo je tompus među prstima i, po izrazu njegovog lica, reklo bi se da je uživao. Ti, na kraju, uvek su bili priča za sebe. Van svih standarda i okvira. Razvuče Đura one svoje papire. Začas je pronašao Posebne. Ti su, tradicionalno, ostajali za kraj.
"Šefe, prva je ova...", Đura mu pokaza fotografiju dugokose dame.  "Šta je problem, …
Read more

O trulim jabukama

-
Image
Kupismo jabuke, na pijaci. On neke Fudži, ja neke obične, za pitu. Kao nacrtane. Nekako uniformne i iste, na pogled. Žućkaste, usijane, namolovane da se ljudima svide, poput nekih žena lepe spoljašnjosti koje liče jedna na drugu, koje imaju iste staklene poglede i bedne, veštačke osmehe bezbojne duše.
Presečem jabuku i imam šta da vidim. Ispod sjajne površine, užas. Baš kao u nekim ljudima. U sredini, u samom srcu, trulež. Nešto tamno i neugodno, zastrašujuće. Smrdi na smrt, na dušu ubijenu odavno, kad je jabuka još zametak bila. Ko ju je povredio pa se krije ispod ušminkane kože? Ko joj je naneo bol, toliki da je i sad spremna da se proda samo da bi joj se divili ili našli svrhu njenog postojanja? Ispod kože, sva izubijana a, od gore, zategnuta. Svako ko je pipnuo, neizlečiv trag je ostavio. Naizgled zdrava a, na drugi pogled, otrov. Baš kao neka bića. Kako utisak primamljivosti ume da prevari! Koliko zla kriju ispod takve kože, naizgled negovane, mile i nežne?
Ne bavim se ni takvi…
Read more