Um, drum i ostalo

  Sekretarica Jelica je bila uporna da ga sustigne i uvali mu novu hrpu ugovora za potpisivanje. Bukvalno je bežao iz firme. Obaveze su mu se zakačile na ramena kao demoni i vijorile dok je bežao od svog života. Da ga čovek zaustavi u vremenu i prostoru, da ga pita od koga i čega beži, šta bi bio odgovor? Svi volimo da odugovlačimo sa obavezama ali se nađe rešenje. Gospodin Petrović se gušio, trčeći ka svom automobilu strgao je kravatu sa svoje košulje i bacio je na pod garaže. Sreo je momka iz obezbeđenja koji je video nesrećnu Jelicu kako juri gazdu pa joj se i on pridružio. Osećao se kao jelen prvog dana po prestanku lovostaja, kad lovci podignu snajpere i takmiče se čiji plen će da postane. Panično je otključao svoj džip, seo, uhvatio se za volan. Da, pokušaće da pobegne iz svoje firme, sa svoj posla, iz svog života. Dok je na tabli pritiskao dugmiće, Jelica je bila zalepljena za njegov prozor, pobednički držeći brdo papira za potpisivanje. Pokušao je da diše duboko. Pokušao ...

  „Gospodine Petroviću, niste potpisali sve primerke ugovora“, vikala je sekrtarica za njim, dok je bežao prema stepenicama koje vode nikud. Realno, sve stepenice vode nekud ali ove provereno ne vode nikud. Kad god bi krenuo niz njih, osetio je kako ga preliva lavina novih zadataka, ciljeva, misija i vizija. Svog onog đubreta koje ide uz „uspešne“ ljude preteći da čoveka živog poklopi i da nikad ne izađe na slobodu. Svi ti ručkovi, skupovi, humanitarne večere, tim bildinzi, službena putovanja koji su iza njega, u protekle 32 godine, potpuno nepotrebno su mu uvaljeni samo zato što je video ono što je svim kolegama bilo pred nosom, samo ih je mrzelo da se time bave. Možda su samo bili pametniji u proceni da život i slobodno vreme nemaju cenu. Na početku svog radnog veka bio je radnik kao i svi ostali obični radnici u maloj privatnoj firmi. Tu je naučio posao i zakone ali ne one zakone što ih pišu u debele knjige, to može svako ko ima dovoljno slobodnog vremena da se tome posveti. U...