Priče iz drugog braka XXXIX
Plašila sam se svega. Ljubavi, uživanja, bola, tuge, svega. Plašila sam se da se opustim, plašila sam se sadašnjosti, budućnosti, svega što tek dolazi. Prema Martinu nisam bila fer i loše sam se osećala. I da sam mogla, nisam želela da se vratim u Beograd. Mnogo bolje bih se osećala da smo mogli da budemo samo komšije, jedno drugom tu kad zafali šoljica ulja. Danas više nikome ne fali kašičica šećera ili malo ulja. Svi sve imaju, osim vremena da sa svojim demonima budu na ti. Imala sam vremena da se ispričam sa sobom. U teoriji, sve sam znala osim da će mi dupe uvek biti pozadi. I ako se plašim i ako budem hrabra. Bilo me je blam od same sebe i količine neiskrenosti prema sebi. Sad šta je tu je. Imala sam te fantastične promene raspoloženja u roku od 4 sekunde, od suza do smeha i nazad. Verin plac je bio divno izolovano mesto na kraju svega. Martin se, verovatno, više neće pojavljivati jer sam okrutna klimakteruša. Tako mi i treba. Da sedim na kraju sveta i gunđam kao baba mačkara i ba