Um, drum i ostalo

Umorna sam. Od ispravljanja tuđih brljotina, u poslu. Od rada umesto drugih jer "Tebi je to 5 minuta, nemoj da sad angažujemo čoveka samo zbog toga". Od čekanja, da svako završi svoje prioritete pa ako me se seti... Od završavanja svega što, moji najbliži i najdraži, neće da urade. Od nemanja godišnjeg odmora ove godine. Od putovanja gradskim prevozom, sa kraja na kraj grada, tek sat i po mi treba da odem i isto toliko da se vratim. Od tuđeg umora. Od rada za slavu koja ne plaća račune. Od izbegavanja rešavanja problema, jer je lakše živeti sa problemom nego preuzeti odgovornost šta i kako dalje, kad se problem reši. Od duplih standarda. Od slušanja priča ljudi koji nemaju šta da kažu i u tome su izuzetno opširni. Od davanja preterane važnosti nebitnom. Od prazne rolne od toalet papira. Od "Mama, kupi mi hamer, tebi je usput" jer se podrazumeva da je mami sve usput i na pravcu. Od ispunjavanja kulinarskih želja. Od  onih što sami sebe hvale toliko d...

Bio je mlad i uspešan. Sve čega bi se dotakao, pretvarao je u profit. Porez nije plaćao nikome. Bahatio se sa lako stečenim, kao da je palo sa neba. Možda i jeste. Nekima lako dođe bogatstvo, nekima lako dođe siromaštvo. Bitno je da se kolo okreće. Onaj ko je gore... Ne vidi onoga koji padne dole. To je prirodno. Njegovi vršnjaci su se pitali, kako je ispod prosečan đak tako uspeo u životu? Retko ko se pitao da li je zaista uspeo ili je to samo privid, iluzija, mehur od sapunice a on momak koji je iskoristio trenutak. Drugi su mu stvorili profit. Njegovo je bilo da im šareni sadržaj skupo proda i odlično mu je išlo. Bio je vredan, lepo vaspitan, simpatičak momčić. Idol tuđoj deci, koja su shvatila da uspeh dolazi lako, bez mnogo škole, pročitanih knjiga, naučenih formula, seciranih žaba, bez naučenih reka iz oblasti istočne Evrope. Često su zapitkivala svoje umorne roditelje, da li je i on morao to sve da uči? Nikome nije bilo jasno zašto se, sa dva završena vikend kursa zgrću p...

Imam kupca za stan. Ustvari, nemam. Kupcu se stan jako sviđa i klik za transfer novca ga deli od kupovine ali se njegovoj ženi nešto tu ne sviđa. Kaže, nije po feng shuiju. Valjda zmaj nema dovoljno prostora da leti. Ne znam kako se feng shui menja po padežima ali znam da njima ne želim da prodam stan, sve i da se predomisle. Ni za 5000 EUR više, da ponude. Biram da neću. Tako sam u mogućnosti. Ja mogu kako hoću a taj muž neka bira kako će i dokle. Kupujem stan. Tačnije, dva stana. I svi čekaju da se proda ovaj feng shui. Sve je jednostavno. Ako ti se ne sviđa ulaz okrenut ka zapadu, pred zgradom se orjentiši i ne prljaj mi tepihe i ne troši moje vreme.  Ti ljudi, koji turaju nos u sve ćoškove, kuckaju po nameštaju da se uvere da li je pravo drvo ili samo onako, oni kojima je dosadno pa se prave da su kupci... Manite me. I bez njih imam dovoljno posla. I diskus herniju. Možda čak dve. Jutros je bus žurno uleteo u krivinu, umalo nisam izletela po tangenti. Sad me i rame bol...

"Ljubavi, šta želiš za ručak? Pire i lovačke šnicle, punjene paprike, musaku od tikvica, makarone sa sirom? Šta ti se jede?", upitala ga je slatkim i cvrkutavim glasićem, kao i svakog drugog dana.  On je bio baš fino vospitan. Vaspitanje, to je ono balkansko, preko kolena a vospitanje je predjelo, supa, rinflajš, pohovane šnicle, grašak, sveže barene ljutkaste somborke i štrudla sa makom ili orasima. Da pravila ne bi bila jako stroga, njegova mati je imala pravo da izabere fil i to svake nedelje. Bio je iz veoma fine porodice, gde se znao rad, red i disciplina. Ručak nedeljom u 13.15 jer otac dolazi sa posla u 12.50 i, dok se presvuče i omiriši aromu supe sa šporeta, pravo je vreme da se sedne za astal. Ne bilo kako, već po redu i značaju. Prvi se posluži otac pa majka pa on pa mali bata. Nema držanja laktova na stolu. Nema suza "neću supu, hoću šnicle". Rad, red, disciplina. Do 14h se ne ustaje od stola, sve da ti na nogu padne jež, boli te stomak, imaš temper...