Bila je to jedna od onih noći koje traju kao večnost. Zadremala sam u svojoj fotelji, ili bar onome gde pas nije poderao i napravio rupe. Samleo me je dan. Ne sećam se kada sam utonula u san ali sam sanjala zemljotres i erupciju vulkana koja je izazvala stravično tutnjanje. Dok sam tako sanjala cunami u najavi, neko me je dodirnuo po ramenu. Figura u spavaćici, tačno kao ona iz filma "Krug", što se pojavljuje da ljudima srca otkažu od prepadanja. Kosa duga, puštena, povetarac, horor film koji je počeo kao avanturistički ali se nastavio prestrašno. "Mama, da li si ti gluva kad ne čuješ ovu buku, spavaš tu ko neka Bušmanka", rekla mi je moja Mila. I stvarno, sva sam se uspentrala uz fotelju, valjda bežeći od cunamija u snu. Napolju je turiranje motora kidalo mračnu tišinu. Namah me obuze neki strah. Pomešali su mi se filmovi, snovi, java, zvuci, previše svega istovremeno. Nekako sam se raspakovala iz fotelje i otišla do prozora. Buka je tresla stakla svima u mojoj i
Comments
Post a Comment