Lična teretana

Kada krećem na put, poznato je da nosim minimalni minimum stvari. Gde god da odem, sve što mi fali mogu da kupim. Nasuprot tome, moja tašna je rupa bez dna. 

Kad je ozbiljno dvocifren broj sati od kad izađem dok se ne vratim domu svom, pokušavam da budem realna i nosim samo ono što mi je neophodno. Došla sam do tašne kao za ekspediciju na Kamčatku. Evo šta je popis pokazao:

  • Ključevi: od kancelarije i od dva stana. Sve zajedno, oko 200 gr metala.
    Priveske sam svela na švajcarski nožić, neku morsku budalaštinu sa plavim staklićima i jedrilicom, Ajfelovu kulu i karabinjer. Skroz damski. Švajcarac je neophodan, jer ima kompletan pribor za nokte. Ježim se od iskrzanog nokta koji za sve zapinje. Nožić je koristan za seckanje voća, van kancelarije. 
  • Maramice suve i vlažne. Leto je. U gradskom prevozu nisu uvek divni mirisi i parfimisana vlažna maramica dođe kao maska za disanje. Pomoglo je više puta.
  • Punjač za telefon. Dug dan, baterija ne postiže. Kad negde sednem, odmah se uštekam.
  • Hemijske olovke. Bar dve koje uopšte ne pišu i jedna koja prekida. Zašto ih nosim, nemam ideju, posebno ove neupotrebljive. 
  • Čarobna krema. Služi da se namažu stopala kada žuljaju sandale, da se saniraju tragovi borbe sa komarcima predhodne noći, sredi frizura i neguje lice sprženo vrućinom što napolju što od parnog grejanja.
  • Najlon dokolenice. Jutro ume da bude hladno pa preko dana nisu potrebne ali uveče mogu da zatrebaju. Korisne i da se, iz akvarijuma, izbace mrtve ribice ili kao distancer u tašni, da se ne sudaraju šolje koje sam morala da kupim. Eto, prosto sam morala. Lepih šolja nikad previše.
  • Šminka, osnovna. Da ne kažem, bazna boja. Koristi se nikad ali možda zatreba. Smatram naprednom veštinom to što uspem za 5 minuta da se transformišem iz farmerki i patika u haljinu i sandale sa štiklom. To, ipak, stoji u kancelarijskom ormaru. 
  • Sklopivi kišobran. Uglavnom služi da tašna bude teža. Kakve kiše padaju, samo ronilačko odelo pomaže, i to u kompletu sa perajima. Prošlog vikenda kišobran je koristio da otkačim zaglavljenu roletnu ali i da zveknem zelenog skakavca sa jednog novosadskog prozora. Nemam problem sa bubama, imam problem sa zvukom koji proizvode noću.
  • Mini parfem. Za sve prilike.
  • Sklopivi češalj, jer su moje frizure neotporne na vetar. Može da posluži i za češanje leđa, koja su komarci izbockali predhodne noći. Mnogo zgodnije su krojačke makaze ali njih ne mogu da nosim u tašni. Kojekakvi skeneri bi ih tretirali kao hladno oružje.
  • Još jedan USB kabl.
  • USB adapter za momente kada telefon treba da povežem sa USB stikom. 
  • Rezervna majica, neutralnih boja, kompatibilna sa ostatkom garderobe.
  • Naočare za sunce i naočare za čitanje. Bez njih ne mogu.
  • Novčanik, sa n papirića, vizitkarti, kojekakvih passworda, PIN-ova, uglavnom bez obeležja za šta. Karte, kartice, beleške pisane mojom rukom a pojma nemam o čemu.
  • Laptop ili tablet sa punjačem.
  • Spajalice. Korisne i za dokumenta i kad se zaglavi CD u laptopu, i kad treba resetovati tablet, kad se otkine klizač na ziperu..
  • Marama veličine stolnjaka za slavski sto. Neophodna za ulazak sa ulice u prodavnice, u kojima je klima podešena na 12C pa ko preživi, ide dalje. 
  • Flašica vode, normalno. Kako bez vode?
Ponekad se divim sama sebi. Da me atomski rat zadesi van kuće, bila bih potpuno spremna. Od danas sve menjam. Nosiću damsku torbicu, malecku, da fizički ništa od ovog krša ne može da stane jer bez svega toga mogu. Teretana mi ne treba. Kardio trening imam svakodnevno, što sa poslom što sa ukućanima. Ne bih se iznenadila ni da u, svojoj tašni, nađem komplet kamp opreme. Teret kog se ne odričem bolji je od svih tegova.

Oko 6 minuta me je držala ta ideja. Uspela sam samo da većinu prebacim u laptop ranac ali se ničega ne odričem. Šta znam, sve može da zatreba. Dug je moj dan. Još samo da pazarim ovaj model za sve prilike...

Foto: Internet


Comments

Popular posts from this blog

Bez šećera

Đurine vragolije

O trulim jabukama