Um, drum i ostalo

Knjigu možete poručiti pouzećem, "Post express" će Vam dostaviti na adresu. Više detalja na ovom linku. Cena knjige je 600 RSD, trošak Post Ekspres kurirske službe je 260 RSD za Srbiju a uobičajena dostava dan kasnije. Za porudžbine iz inostranstva više detalja  ovde .

Nije mi problem da javno priznam da nikad, pa ni danas, nisam bila spremna na materinstvo. Divna životna uloga za koju treba imati i osećaj i strpljenje i meru i štošta još jer samo ljubav nije jedini točak u tom sistemu. Dakle, nije mi problem da napišem da se ni sad ne snalazim onako kako mislim da bi majka trebala, ali reći to grupi žena koje su celim umom i bićem posvećene samo majčinstvu, dojenju, i pelenama, koje se od svog prenatalnog perioda spremaju da budu majke... To je podvig. Na početku majčinske karijere našla sam se na nekom forumu punom žena. Napisah da ne dojim. Tog momenta počeo je lov na moju glavu, lik i delo. Da sam loša majka, da detetu uskraćujem život, kao da sam najgori kriminalac na planeti. Nisam ni stigla da napišem da imam hronične zdravstvene probleme i lekove koji se ne slažu sa dojenjem. Etiketa je prilepljena i ja sam tako postala jedna loša mama. Tu se završilo moje traženje vršnjačke podrške na temu roditeljskih briga i problema. Oslanjala sam se...

Sigurno Vam se dogodilo da ste na nečijoj slavi ili žurci upoznale nekog muškarca, dale mu broj svog telefona jer vas je ljubazna domaćica predstavila kao ženu koja sve ume i sve odgovore zna, pa će i njemu pomoći da nađe stan/posao/krojačicu/kurs engleskog jezika. Ničim izazvano, on počinje je da se javlja češće nego što mi prija. Vremenom sam izgubla onu hrišćansku saosećajnost da svakome treba dati šansu da se bolje upoznamo. Imam strpljenja i volje da pomognem, saslušam i budem fina ali nemam vremena ni energije da devet puta objašnjavam da stvarno nema potrebe da se opet čujemo ili vidimo. Sve što treba stane u jedan telefonski razgovor. Tražena informacija se prenese za par sekundi. Još nisam naučila da je prvi utisak ono pravo. Samo se jednom ima šansa za prvi utisak, posle toga je uglavnom foliranje da smo bolji i lepši nego što realno jesmo. Da se vratim na početak: taj neko ne prihvata "Ne" kao odgovor. Ljubaznost tumači kao flert, pokret ruke da sklonim šiške ...

Postala sam komplikovana žena. To nisu primetili samo ljudi oko mene, što je najgore, primetila sam sama. Počela sam da ćutim i taložim. Moj bivši muž je umeo da kaže da sam tempirana atomska bomba, kad ćutim. Kad se svađam i psujem, smejem i plačem i mnogo pričam istovremeno, to je u redu. Negde sam između. Kao u staklenom kavezu koji me deli od realnog sveta a sve vidim i primećujem. Nisam ni sigurna da li me mrzi da progovaram ili stvarno nemam šta da kažem. Čudno i nepoznato stanje. Ćuti mi se i uživa u mislima ali je život surov, pa svi nešto od mene očekuju, nešto bi da pitaju, da primete, da traže... Na kraju se iznerviram i sklonim da budem sama i odmaram um i jezik. Ništa me ne troši kao glupa pitanja. Ranije sam uživala u smišljanju jednako glupih odgovora a sad mi se samo gleda u zvezde i ćuti. Umorila su mi se čula od šarenila boja i frekvencija različitih zvukova, od raznolikosti ljudi oko mene, od njihovih laži i foliranja da su drugačiji od onoga što u njihovim bići...

10. Najveći strah – od bolesti i nemoći 9. Trenutak za pamćenje – kada sam u auto školi shvatila koliki stres mi vožnja predstavlja, ugasila auto, pozdravila instruktora i otišla 8. Ostalo je neoprošteno – svima sam oprostila ali nisam svima zaboravila 7. Zaboravih – umeće  ljubavi 6. Ne naučih – da verujem svom prvom utisku 5. Sigurno je – da svi grešimo 4. Trebalo je da – završim policijsku akademiju 3. Da mogu – da se teleportujem u Boku, u kuću koje više nema, i ostanem tamo 2. Ponosim se – ustajanjem posle svojih padanja 1. Obećavam sebi – da ću da napišem zbirku priča za decu

Za sve dušebrižne kako sam puna negativnosti prema Srbiji, moram da pojasnim neke stvari. Nisam ni negativna ni pozitivna, samo gledam stvaran svet oko sebe. Imam dovoljno godina i memoriju bolju nego prosečna kišna glista, koja se ne seća prošle jeseni a ne nekih događaja, ljudi i mesta u Srbiji od pre 20 ili 30 godina. Činjenica je da ljudi ne vole istinu i realno stanje jer je lepše živeti u iluziji i pod maskama ali to nije moj svet pa ni zemlju u kojoj živim ne vidim kao idealnu. Što bi rekli, svako neka prvo pospremi svoje dvorište pre nego što, iz udobne fotelje i sakriven iza monitora, krene da prepravlja svet ili ono kako drugi svet vide. Ukratko: Imam komšinicu koja mi donosi okrajke od sveže napravljene baklave. Svojim ukućanima i gostima ostavi sredinu jer se okrajci ne iznose pred goste, tako red nalaže. Okrajci su savršeni. Krckavi, bez mnogo fila, tope se u ustima. Ne znam kakva je sredina njene baklave, ovim sam potpuno zadovoljna. Umesto da kukam za onim što n...