Um, drum i ostalo

Jahač u crnim pantalonama nema kačket. Onaj sa šeširom jaše riđeg konja. Konj kog jaše Đura nema jedan zub. Ribe lete leđnim stilom. Kog konja jaše koji jahač, ako je brzina kretanja crva kroz trešnju jednaka godišnjem rastu BDP? Uvek sam volela ovakve mozgalice. Dovoljno da razgali čoveka a malo da nađeš smisleno rešenje. Kako kažu, pazi šta voliš jer postoje velike šanse da ti se to desi... E, to. U ovom igrokazu imamo četiri lika. a) Baba - gospođa Majka. Umorna od života, bolesna od svega osim side i raka. Dan joj počinje sa "Jao" i isto tako se završava, makar to bilo i "Jao, što ti to lepo stoji", jao je obavezan element, poput duplog aksla. Prepodne uz šporet, onda dremka (jer se kućni red mora poštovati), odmaranje od dremke, večera i veče posvećeno najezdi Turaka iz televizora. Lokacija: dnevnosobni trosed ispred gorepomenute sprave. Daljinski upravljač je uvek pri ruci, osim kad treba da utiša TV koji navije tako da ostalima uši otpadaju...

Opet onaj osećaj gušenja, kad mi se ne izrečene reči popreče u grlu, pa ni da se vrate u um ni da ih kažem. Opet ona teskoba u grudima, ničim i svačim izazvana. Opet ono vreme koje bih da prespavam, a nemam vremena da ga prespavam, jer toliko toga još želim da uradim. Kad si jednorog (jednoroditelj, ali vrlo je slično ovom mitološkom biću), pa još kad ti se u glavi uskomešaju sva mora i prorade vulkani, pamet krene kroz uši da beži. Obično vladam svojim sistemom a sad sam pustila da me talasi nose. Ne želim sidro, ne želim da sam vezana na bilo koji način. Slobodno letim kroz svoj Univerzum i čudno mi je sve to. Navikla sam da sam organizovana do sitnih detalja, da šest meseci unapred sve organizujem, da sam u svakom trenutku spremna da poletim na Mesec ili da počne atomski rat. Ovih dana, u mom sistemu je haos. Ili je, možda, u haosu moj sistem? Dela su posledice misli a moje misli su toliko zbrkane i difuzne, da sama sa sobom ne mogu da se dogovorim ni oko toga šta da obučem...

Pored svih činjenica, definicija i formula koje naša deca uče u školi, promiču im bitne stvari. Definicije se zaborave, kao i bitke u staroj Grčkoj koje su najkorisnije učesnicima kvizova. Da, jeste to stvar lične edukacije i opšte kulture, ali na način kako se u školi uče i kako ih deca zaborave čim odgovaraju, tužno je što se uopšte bavimo mlekom koje prosipamo. Ne mogu da menjam školski sistem i nije mi to namera. Ima ko je plaćen time da se bavi, da pravi reforme i secka raspust na delove, kao hit trenutnog ministarstva. Želim da deca uče ljubav. Pogubljeni u teoremama i decimalnim zapisima, deca ne znaju šta je ljubav. Umorni su od učenja i obaveza. Roditelji doživljavaju nervne slomove od svojih đaka koji, po dolasku iz škole, moraju da dremnu jer su se potrošili. Ljubav, rođaci. Slabo se to obrađuje na nivou porodice.  Mnogi, oko mene, zastupaju stavove o tome da se deca samo razmaze ljubavlju. Tako je lakše, nego posvetiti se tim mladim bićima, često uplašenim od s...

Javne prozivke su čudo. Internet je, mnogima, dao slobodu da svakome kažu (napišu) šta im padne na pamet, posebno ako osobu koju kritikuju ne poznaju. Od toga da će deca da budu bangava i tupava ako ne sisaju, do toga da su mnogi vernici veći nego Papa i svetski Patrijarh zajedno. Ne smeta mi što se svi u sve razumeju. Prosto, u ljudskoj prirodi postoji nešto što mnoge tera da se izdignu iznad običnog sveta, i dominiraju u svakoj situaciji. Nije to dominacija da bi se osvojio tuđ mužjak. Za to bih imala razumevanja jer feromoni lupaju kako koga stignu. To je neka čudna želja da se bude pametniji tako što će se drugi prikazati kao glupi ili slabo informisani. U toku je Festival sira, tradicionalno u Beogradu, sa svaki put sve boljim izlagačima. Normalno, ljudi koriste društvene mreže kao odličan alat za promociju i komunikaciju sa siroljupcima, a onda se nađe neko ko bi da anulira sav trud organizatora i uživanje gostiju, eto, iz razonode i lične potrebe za dominacijom. Zašto s...