Um, drum i ostalo

Dan borbe protiv nasilja nad ženama, bla truć. Po netu se dele mudre misli komičara, lica željnih lajkova i pažnje, nešto poput epidemije srca i sličnih gluposti kada je Dan borbe protiv kancera dojke. Kao što su, i tada, najtiše one koje su se izborile (ili se bore) protiv kancera, tako su i sada najglasniji i najaktivniji oni što su, o nasilju, čuli rekla-kazala ili pročitali u medijima kako je "tamo neka nesrećnica" stradala od ruke svog izabranika. I ovaj put, bez šećerenja stvarnosti i činjenica, pokušaću da objasnim šta je to porodično nasilje i šta je sve nasilje nad ženama, obzirom da im je jedan od većih problema prozivka na polnoj osnovi, zato što su blogerke ili frizerke ili programerke. Koliko je jednostavno rešiti njihov problem, čudo neviđeno! Koliko vas, što ste se upeli da date svoj stav o nasilju, znate kako krcka hrskavica nosa kada je pijani muž zakuca pesnicom? Koliko? Da li ima spremnih da se dobrovoljno jave ili da prozivam, što bi rekla nastav...

Neke roditeljske priče me žuljaju, ovih dana. Ne kažem da sam, danas, spremnija da budem roditelj nego što sam bila pre 15 godina. Jedino na šta sam spremnija su faze odrastanja deteta koje su već prošle. Sa ovim novim se baš i ne snalazim uvek ali idemo dalje, i dete i ja, najbolje što umemo. Odavno me muče neka roditeljska pitanja pa me baš zanima vaše mišljenje. Radujem se komentarima. Roditelji kupuju samo organsku hranu, sa brda i planina, onu što je rasla na pažljivo biranoj lokaciji, bez dodataka hemije i slično. Jedu se amarant i goji bobice, pahuljice, pije se samo filtrirana i flaširana voda, u stanu su higijenski uslovi kao u apoteci. Ako dete ugazi u blato, odmah je drama, da ne pominjem ako nagazi nešto drugo. Grickalice su od ovsenog brašna i industrijski ne obrađenih sastojaka. Prave se samo slatkiši od urmi, suvog organskog voća, najfinije brazilske čokolade, sa stevijom, šećera nema ni u tragovima, brašno u kolačima nikad nije belo jer gluten, jer alergije.......

Često viđam slike sa kojekakvih seminara i radionica. Divim se ženama koje na sve to stižu i, kada izađu, znaju u šta su investirale svoje vreme i svoj novac. Jednako često, čujem da polaznice, posle pola sata, ne umeju ni u dve rečenice da prepričaju šta su čule i naučile. Ovo drugo, posebno. Uglavnom vrte 10 fraza o božanstvenosti i snazi žene, majke, kraljice i boginje. Sa akcentom na boginje. Strpljivo i vrlo zainteresovano pokažem interesovanje da i ja naučim nešto o toj čuvenoj "ženskoj energiji", ličnom procvatu i buđenju žene. Verovatno grešim negde. Mene, kao ženu, budi alarm ili, eventualno, zvuk đubretarskog kamiona u susednoj ulici, oko 6h ujutru. Obično ne znam kako se zovem, kad se moja ženska energija i ja probudimo. Kao bez glave, jurim da dovršim grašak i izvadim veš koji se prao dok je jeftina struja, da ga okačim na vreme inače će da me čeka u veš mašini, do uveče. Neke fine i učene žene su pokušale da mi prepričaju te seminare. Kao, treba da si sr...