Zdrava hrana iliti uputstvo kako da pripremite zelenu salatu

Neke roditeljske priče me žuljaju, ovih dana. Ne kažem da sam, danas, spremnija da budem roditelj nego što sam bila pre 15 godina. Jedino na šta sam spremnija su faze odrastanja deteta koje su već prošle. Sa ovim novim se baš i ne snalazim uvek ali idemo dalje, i dete i ja, najbolje što umemo.

Odavno me muče neka roditeljska pitanja pa me baš zanima vaše mišljenje. Radujem se komentarima.

Roditelji kupuju samo organsku hranu, sa brda i planina, onu što je rasla na pažljivo biranoj lokaciji, bez dodataka hemije i slično. Jedu se amarant i goji bobice, pahuljice, pije se samo filtrirana i flaširana voda, u stanu su higijenski uslovi kao u apoteci. Ako dete ugazi u blato, odmah je drama, da ne pominjem ako nagazi nešto drugo. Grickalice su od ovsenog brašna i industrijski ne obrađenih sastojaka. Prave se samo slatkiši od urmi, suvog organskog voća, najfinije brazilske čokolade, sa stevijom, šećera nema ni u tragovima, brašno u kolačima nikad nije belo jer gluten, jer alergije....

 

Poznate su vam takve priče o odgajanju dece u kontrolisanim i strogim uslovima. Svi smo ih isprobali, više ili manje, bar da se piše da smo pokušali. Međutim, neki roditelji su baš jake volje i sprovode u svom domu samo čeličnu disciplinu po pitanju šta je dozvoljeno da se pojede ili popije.

Ono što mene zanima je šta se desi kad dete ode kod bake i deke? Kada, sa vrtićem, ode na zimovanje ili kad pođe u školu pa mora da koristi zajednički toalet. Pre ili kasnije, piće vodu iz ruke, na javnoj česmi. Možda i ne opere ruke a onda, sa vršnjacima, ode do pekare pored škole i prejede se lisnatog testa jer je to skroz nov ukus fini i mastan pa obilno zalije gaziranim sokom. Dakle, ne kažem ni za jedno da jeste ili nije ispravan stav, o tome svaka porodica odlučuje i to poštujem. Već iza ćoška čeka kiosk sa brzom hranom. Pljeskavica sumnjivog i nikad utvrđenog sastava, sa kečapom i majonezom takođe veštačkog sastava i lepinja koja je, možda, ispadala više puta na pod, od belog brašna je i dobrano utopljena u pretop od nečega, pun začina i masti.

Zanima me šta se dešava kada deca izađu iz kontrolisanih uslova? 

Kako ih roditelji vrate u kontrolisane? Šta ako se pazi da je spanać samo organski i sa organskim mlekom napravljen ali je za ručak i pile koje ne znamo čime je hranjeno?

Za decu, to je novo otkriveni svet drugačijeg od onoga u porodici.
Videla sam, više puta, sina okorelih makrobiotičara koji, kod bake, makne čokoladu ili keks sa stola a mama mu otvori vilicu kao psu, gurne ruku i otima iz usta kao da je otrov progutao. Nisam videla šta je bila roditeljska reakcija kada bi tako nešto uradio u školi, kada oni to ne vide i ne kontrolišu.

Znam za dečaka (sada je student) koji je naučen da je napolju sve fuj i prljavo pa, kad je padao, polomio je obe ruke dočekujući se na njih da ne bi, jelte, pao u to fuj na brdu, gde je jurcao sa vršnjacima, kao petogodišnjak.

Znam i tri devojčice, preslatke, jedna drugoj do uha koje su uvek sa maramama i u suknjama jer je, u njihovoj porodici, doživljaj religioznosti takav. Bila sam pristuna kada su sve tri plakale i tražile od mame da im kupi nešto da jedu jer su gladne a ona im je objasnila da je post i da će da jedu hleb i vodu kod kuće. U tom trenutku, sve su bile do 7 godina starosti. Viđam ih i danas. Nadam se da nisu gladne, kao tada.

Šta se dešava, sa našom decom, kada su u uslovima koje ne možemo da kontrolišemo? 

Šta se dešava kada im biramo strogo organsko i prečišćeno a deca, u parku ili školi, prljavim rukama smandrljaju ponuđen čips u usta? Gde je granica roditeljske kontrole? Ma koliko da su vešti, roditelji ne mogu da kontrolišu baš sve, uključujući i čime je amarant naprskan da bi porastao a banane da bi zrele stigle do nas, koji antibiotik je pila krava čije mleko se prodaje kao organsko, koji su gasovi i otrovi danas u vazduhu. Pilići ne umeju da rastu bez veštačke hrane kao što ni usevi, na vrhu brda, nisu pošteđeni aero zagađenja.

Nikad se nije više pričalo i polemisalo o nametanju pravila zdravog života. Mediji su prepuni informacija i propagande o tome. Mene samo zanima gde je granica roditeljske kontrole i šta se desi kad je deca prekrše, željna da budu ista kao i vršnjaci. Razumem da je trend da nas influenseri i blogeri uče kako da pripremimo zelenu salatu ali da li je baš sve tako zdravo i bajno, kao što se javnosti predstavlja ili je iza/i ispred svega toga reklama za nešto, zamotana u nečiji honorar?

Foto: Pixabay/Intrnet