Um, drum i ostalo

Neke davne godine, kod prijatelja na slavi se sastalo društvo. Da ne ulazim u dublju priču o samom načinu proslavljanja, nisam kompetentna, ne slavim a od tada i ne idem na slične događaje. Prijatelji ne zameraju. Znaju da volim jasne principe i poštovanje istih pa, ako ću da se držim narodne tradicije, to će biti po svim pitanjima. Taj bračni par sam sretala, kod prijatelja, samo u svečanim prilikama. I to mi je bilo previše. Negde između supe i sarme krenula je priča o tinejdžerima, koliko su drugačiji od nas u istom životnom dobu. Mnogo su slobodniji da izraze svoj stav, za razliku od nas sa 13 godina. Nas je mučio nedostatak informacija o svemu što nas je zanimalo. Danas tinejdžere muči previše informacija, pogubljeni su među Internet sadržajima. Uglavnom, gospođa uredno  negovane plave kose upitala me je kako je biti majka tinejdžerke. Kako je, u našoj kući, disko bio tek u fazi zagrevanju podijuma, rekoh da nije baš kako sam očekivala i da sam srećna što danas nisam tine...

Ne, nećemo da rezimiramo godinu. Ni da podvlačimo crtu. Život nije kafanski račun. Ovu 2019. smo provukli kroz živote i sledeća stiže, hteli mi ili ne. Šampioni moje 2019. su ljudi koji su mi pokazali svoju suštinu. Oni koji svoje mišljenje nose kao svoju kožu. Oni koji su jednostavni i isti uveče i ujutru, principijelni i dosledni. Oni koji su autentični. Svoji. Bez selekcije prilike i društva. Svi koji su otišli i svi koji su došli. Ljudi koji su menjali stavove zavisno od vetra. Posebno one tvrde, dugogodišnje, u koje su se kleli. I svojim proglašavali mišljenje muža ili mame, podrazumeva se. Meni je to skroz OK. Ljudi se menjaju. Nisam drvo. Imam noge i ne predstavlja mi problem da odem od svega i svakoga ko mi ne prija. Umesto klasične čestitke, poželeću vam da pre dolaska 2020. popravite sebe. Da utegnete šrafove na rasklimatanom strpljenju i oslabljenoj volji, da izoštrite realnost. Želim vam da ojačate ono gde ste slabi, da oduzmete od Ega a dodate u polja...

Čudo su ove društvene mreže. Za sve generacije. Deca, sa njih, uče o životu misleći da je sve kao na Instagramu. Kult savršenstva se nameće sa svake flešujuće objave. Deca ko deca... Svi smo maštali i leteli visoko pa smo se, kroz godine i starenje, prizemljivali. Nekada bez ozleda a nekada vrlo bolno ali sve su to faze kroz koje čovek, neminovno, prolazi tokom sazrevanja. Trudim se da ne poklanjam previše pažnje sadržajima koji nisu u mom primarnom krugu interesovanja. Vreme se izmigolji neverovatno brzo a meni je vreme (posebno slobodno) jako dragoceno. Kao i svima, društvene mreže su me zbližile sa ljudima koje nikada nisam videla. Sa nekima delim interesovanja o kuvanju, sa nekima o životu, umetnosti, svi su u svojim virtuelnim krugovima i fino to funkcioniše iako se nikada nismo pogledali u oči, direktno, sedeli jedni preko puta drugih i pričali o tim istim, zajedničkim, temama.  Upoznala sam i neke koje je, primarno, spojila želja za učenjem o sebi a onda su razvija...