Um, drum i ostalo

 Lepe dane detinjstva provodila sam u Vukovaru, gradu koga više nema. Bar ne onog koji sam volela i koji pamtim. U trafici do bakine kuće kupih knjižicu Balaševićevih pesama. Ima tome trideset i koja godinica. Pratila me je ta knjiga svuda po gradu. I pored Dunava i u šetnjama po gradu, i u kafanama u koje sam odlazila sa ujakom "samo da popriča sa prijateljima". Tu je Dunav bio deb'o. Tu je opasno ledio, toliko da su se nekada sličugali i konjske zaprege tu terali sve dok led nije pukao a Dunav progutao i konje i kola i ljude. Tako je pričala moja majkica, moja babuška koja je znala sve vukovarske tajne iz tog vremena. Moja plava knjižica je bila uz mene. Nestala je u nekoj od selidbi. Pomislih.. Pa dobro, valja se nekad oprostiti od dragih stvari da bismo napravili mesta za nove drage stvari. Skloniti neke uspomene da bi bilo prostora za nove. Rasla sam i, od "Ranog mraza" i prvih Balaševićevih stihova nizali su se novi. Znam gde sam kupila svaku kasetu. Prizn...

  Ne volim pozive na masovne manifestacije! Slavlja raznih sorti, druženja više od troje ljudi, neopisivo me to nervira. Dovikivanje preko stola, svi kao fini a sa pritajenom željom da poentiraju i izdominiraju. Dečiji rođendani su 10. krug pakla. Volim decu svojih prijatelja kad su u svom dečijem svetu. Deca su super ali su roditelji ozbiljni smarači. Uvališe mi ne otkaziv poziv na "malo okupljanje, da se deca poigraju a mi matori popričamo". Otišla sam samo zato što nisam opet mogla da odbijem. Koleginica se baš potrudila a ja nisam kapirala zašto sam pozvana, moja Mila je odavno prerasla taj nivo a unučiće svoje još nemam, sve dok se nije pojavio "Draga, ovo je moj rođak, baš sam mu juče pričala o tebi" lik. Falili su nam samo džemperi sa irvasima, da bude kao u romantičnom filmu. Ne zna se ko je veći mrgud. Krenuh da mrčim pa pogledah u njega... Taj je i moj mrk prevazišao. Mrči čovek kao mrki medved. Dva metra, stotrideset kila, odokativno, ako kažem nešto pogr...