Um, drum i ostalo

Imam dugogodišnjeg snabdevača haljinama. Podržavam sivu ekonomiju utoliko što njegova keva šije odlične haljine a on ih prodaje na ulici, pa smo svi srećni. Kako mi treba nova haljina, jutros se oduševim što je tu. Uzela sam jednu i ponela do kancelarije, da probam. Platiću ili mu vraćam, tako godinama funkcionišemo, ali prvo da probam. Imam dve sjajne koleginice iako radimo u tri različite firme. Svako jutro se vidimo, popričamo, nasmejemo se i svaka ode u svoju kancelariju. Jutros sam ih zatekla na terasi, otvorenom prostoru ispred jedne od naših firmi. Dok otključam svoju kancelariju, pa dok sve spremim a već sam knap sa vremenom, Sanja mi je predložila da probam tu u njenoj kancelariji, tačnije u toaletu. Meni je svojstveno nemanje vremena i "ja ću to začas". Probala sam haljinu u kancelariji (koja ima otvorene venecijanere na prozorima ka toj terasi), obe su aminovale kupovinu, i haljina sa tri glasa ide dalje tj. kupujem je. Vratih se u Sanjinu kancelariju, da se p...

Oplakah polomljenu lipu. Olujni vetar je prelomio, pre dve večeri. Krošnja je ležala pored stabla i ništa mi to nije izgledalo tako strašno, kao kad sam jutros videla radnike Gradskog zelenila, kako krošnju unose u kamion. Ostalo je polomljeno stablo, možda dva metra visine, i moja nada da će iz toga lipa uspeti da se podmladi. Par oštrih rezova testerom i ostao je samo panj. Polomilo me je gore nego oluja lipu. Znam je dok je bila prut poboden u zemlju. Bila je mlada i lepa lipa, pravilno formirane krošnje, divna i mirisna pre par dana dok sam stajala ispod nje i udisala slatkasti miris njenih cvetova. Pljusak je taman umio i mirisala je božanstveno. Žmurila sam i disala, da u svaku ćeliju udahnem njen miris. Danas je nema. Go panj, par cm iznad zemlje. Smrt mnogih ljudi nisam tako teško doživela. Da sam znala da će udari oluje biti fatalni po nju, bar bih je slikala, zagrlila... Ne znam šta se radi kad se opraštaš sa drvetom. Sa ljudima sam naučila. Kad imam potrebu nekome d...

Radujem se susretima sa dragim ljudima, ovih dana. U vreme godišnjica mature, u Beograd se sjate oni što su ga davnih godina napustili. Između dve kafe štošta se promeni pa opet, na pitanje "Šta ima novo?", odgovor je samo osmeh.  Svašta i ništa se (ne) dešava. Deca rastu a mi smo sve lepši i mudriji. Kažu da ta mudrost dolazi sa godinama, lepo nisam pametna da li dolazi svima u istoj količini i na isti način. Za ljubav sam sigurna da dolazi u različitim oblicima. Nije to baš samo ljubav između ljubavnika. Ima tu i one prema prijateljima, hobijima, sportu..  Što sam starija, sve manje prelazim na onu obalu Beograda, pa se svaki put iznova iznenadim kako nema mesta koja pamtim. Jesu to iste ulice, ali se drugačije zovu, imaju nove šarene prodavnice, restorane.  Trenutno je u mom gradu 36C i polu glasno razmišljam kako da pređem reku a ne pozli mi od vreline. Jedan sladoled dogovoren da se podeli u dvoje večeras vraća mi osmeh. Mogu ja i pešaka, ako treba, šta mi j...

Nema tu mesta za tebe, lepa moja. To je njihov svet u kome ima mesta za dvoje, eventualno troje, samo što ti nisi ta treća. Ne čitaj horoskope. To što je zapisano u zvezdama... To je za devojčice a ti to odavno nisi. Ne žmuri. Znam, suze teže teku kad se oči zatvore ali suze i služe da isperu oči od onoga što vide a srce ne može da podnese. Tačnije.. Možda bi srce i podnelo, kad bi um mogao da prihvati realnost. Više vas nema. Ova sadašnjost ne pripada tebi već njima. Mesta se menjaju. Na tvom je ona i svet nastavlja dalje, u novi dan. Tvoje emocije isprskane krvlju direktno iz srca neće ga zaustaviti. Zemlja će i dalje da rotira, kao hiljadama godina pre i ubuduće. Umiri um. Ne prevrći zašto ona a ne ti... Tako je i tu ne možeš ništa, osim da sebe spaseš raspada sistema. Seti se, godine su ti bile potrebne da se oporaviš onda kad si imala duplo manje godina nego danas. Nisi uradila ništa pogrešno, lepa moja. Jednostavno... Ljudi se menjaju. Šta je bilo juče, danas ne mora da bude....

Trebalo bi zakonom uvesti pravilo da se, pre zvaničnog raskidanja veze dvoje ljudi, neke stvari odrade na civilizovan način. Vraćanje tuđeg, na prvom mestu. Tebi tvoje a meni moje. Na vreme treba prekinuti sve karmičke zavete i zakletve da ćemo se uvek voleti. Nećemo. Ništa ne traje zauvek. To su izmislili za potrebe holivudskih ljubavnih filmova. Pre 20 godina stvarno sebi nisam mogla da dopustim još jednu traumu. Raskid je već bio dovoljno bolan i tužan, ali je novi Champion duks (dan ranije zaboravljen u njegovom autu) bio drag i skup i previše moj, da bih ga se odrekla. Ako sam već momka velikodušno prepustila drugoj, lepšoj i pametnijoj, nisam morala da dotaknem dno sponzorišući njihovu ljubav svojim duksom. Njega sam pustila da ode, duks ne dam i tačka. Posle sam čula da se njome i oženio, što ne menja stvar. Moj duks je još uvek ceo i funkcionalan, verovali ili ne. Za njihov brak ne znam. Svi na poslu držimo lične stvari. Imam patike, za slučaj kiše kad sam u lepoj letn...

Kada se muškarac oseća loše, ode u svoju virtuelnu pećinu. Ukoliko živi sa porodicom, "pećina" je mesto u kući, gde može da mrvi i radi šta god hoće a da mu niko ne prigovara. Ukoliko živi sam, "pećina" je u glavi. Mesto za uteći od svojih misli i radoznale okoline. Kako je tamo, ne bih ni da provirim. Možda bih se, i sama, povremeno isključila iz kretanja cele planete ali ne mogu sebi da pružim toliko slobodnog vremena u komadu. Seckano na po pola sata tu i ovde nema dobar efekat. Kada se žena oseća loše/nezadovoljno/izgubljeno/nezaštićeno... Eventualno može da popriča sama sa sobom, ako ima luksuz koji znači vremena i prostora da samuje par sati. Ukoliko nema, pribegava nekoj od oprobanih metoda za lečenje mentalnog mamurluka. To je stanje posle nekih glupih odluka i donošenja pogrešnih izbora, kad se sutradan analiziraju misli i traži logično objašnjenje za nelogičan postupak. U toj fazi, više nema L od logike. Glava boli, creva se prevrću, stomačni sadržaj ...