Um, drum i ostalo

Kako da preživite život ULTIMATE GUIDE FOR REAL PEOPLE Uz sve net tutorijale kako da bebi izmiksate bananu ili imate problem da uklopite boju helanki sa enterijerom u teretani, evo i vodiča kako da preživite život. To je ono što vam se događa dok čekate da vam se nešto dogodi i poziranja za Instagram. Ovaj put, baviću se populacijom onih kojima blog i, uopšteno, zarada od prodaje magle preko interneta, nisu hajlajtovi života. Neki radimo od jutra do sutra pa opet, pa je ovo posvećeno nama koji još nemamo špic nokte, iscrtane japanske obrve, nedeljom kuvamo četiri ručka za naredne dane i želimo da uparimo 24h   sa obavezama koje se multiplikuju. Verovali ili ne, život postoji i van Interneta. KAKO DA PREŽIVITE TINEJDŽERE ·          Ukoliko imate sreće, pubertet vašeg mladunca savršeno će da se poklopi sa vašim klimaksom. Ne očajavajte. Okačite boksersku vreću umesto lustera. Bez svetla se može a bez mogućnosti da se nešto nalupa s...

Dok se nisam udala, sa svih strana bila su pitanja šta čekam. Ništa nisam čekala, samo me nisu interesovale te obaveze. Onda je krenuo teror kad će unuče, pa hajde dok smo još u snazi da ti pomognemo, pa teroru nema kraja. Od te pomoći dobila sam gliste jer pomoć nije ono kad ti se neko mota oko nogu i radi ono što misli da treba da radi.  Poraslo je dete, istorija je dobila svoj tok, prošlo je prohodavanje i izlazak iz pelena, lupanje kolena,  vrtić, boginje i sve ono što je bilo na redu. Došla je škola i moje četrdesete, razvod, preseljenje nazad kod mojih roditelja u devojačku sobu. I to smo preživele, uz ljubav, razumevanje, saradnju, kompromise i ostale izazove. Stigli smo do tačke gde je ona u pubertetu, ja na početku klimaksa a baba i deda čekaju smrt. Oni su od ljudi koji žive po pravilima i u tom svetu, kad pređeš 70 nema ništa. Sediš i čekaš da umreš, kakav bre život, radost, dobro raspoloženje.. U toku čekanja smrti razmišljaš šta ćeš da jedeš jer nije red da ...

Napala me je tuga. Mene, kraljicu dobrog raspoloženja i smeha. Mene, koja pored tuge prolazim bez "Ćao". Slomila mi je noge večeras. Ničim i svačim izazvana. Iza mene je sjajna godina. Mnogo više dobrog nego onog drugog desilo se do danas. Nemam razloga da budem nezadovoljna, naprotiv. Novi putevi se otvaraju. Stare raskrsnice su zatvorene, šine su prebačene na nove pravce. Uspela sam nešto o čemu nisam ni razmišljala, nove ljude upoznala, divne duše privukla. Sa mrakom je počelo ovo stezanje u grlu. Kao da su se neke reči preprečile i vazduhu ne daju da prođe. Stigla su me neka nedostajanja predhodnih 20 godina. Sva ona nedostajanja koja nisam procesuirala kad im je bilo vreme. Sve sam izdržala na nogama. I niske udarce, i aperkate i uvrede i ponižavanja. Srozavanje do ispod nivoa zemlje jer sam tako dozvolila, sad šta je tu je, ne može se vreme vratiti. Ožiljci nekih starih rana večeras rade. Neki davni datumi a muzika.. Muzika će mi duše doći večeras. Dobro je t...

Došli smo na vikend a ostali, evo, već pet dana. Svašta se tu dešavalo, nije sve ni za priču. Selo kao selo, svako zna kolika je trava u komšijinom dvorištu a ne vidi korov u svom. Onaj moj je još bio na odmoru a ja na prinudnom, već pola godine. Od čega ćemo izdržavati i ovu kuću, lepo nemam pojma. Deca traže svoje, u ovu kuću treba uložiti, kod kuće sečemo uši da krpimo dupe ali volimo se, i zdravi smo, samo je to važno. Dođe vreme za vraćanje u Beograd. Onaj moj je inventarisao po dvorištu a ja sam pospremala kuću. Rekoh već, sve je bilo jako uredno i lepo složeno. Ništa ja tu ne bih menjala. Ostalo je još da pobacam sve iz zamrzivača i očistim ga, da ne vuče struju. Ko zna od kad su neke kese u njemu, sve treba pobacati. Rekoh da idem do baščice, da naberem malo ruža za poneti u Beograd, a on neka isključi zamrzivač. Taman će se otkraviti dok se vratim.  U ružama sam se izgubila. Prebrojala sam bar šest vrsta i boja. Mirisale su božanstveno. Baščica je bila tik uz kuću...

Beograd ima neke manifestacije koje ga, između ostalog, čine oazom lepih dešavanja. Neka su počela samo od želje i ljubavi organizatora da se određena vrsta proizvoda, rukotvorina ili nečijeg umeća izloži na jednoj lokaciji i predstavi ostatku sveta. Beogradski Festival sira je takav. Nenametljiv, jasan, mirisan, ukusan. Okuplja one koji sir vole, i kao autohtoni proizvođači i kao hedonisti. Nisam poznavalac sireva. Delim ih na one koji mi se sviđaju i ostale. Festival sira je mesto gde sam bila u mogućnosti da probam najrazličitije sireve, sa začinima, biljkama, u ulju, bez ulja, meke, topive, stare, mlade, lisnate, mekane, tvrde, sa tartufima, sa ljubavlju napravljene u manjim i većim manufakturama širom Srbije i regiona.  Ima sireva koje probaš a ima sireva koje voliš. Dođite da uživate, degustirate, opijate se mirisima hedonizma, mleka i radosti. Vredni ljudi koji Festival organizuju rade to zbog Vas i mene. Oni znaju gde se prave dobri sirevi i žele da to podele sa na...

Kada su se druge mame zgražavale nad blatom u parku, moja se veselo igrala. Kada su urlale na decu da se ne isprljaju u parku, moja se zasipala prašinom i peskom. Dobila sam etiketu nepoželjne i kontrašice i to me je uzbuđivalo koliko i lanjski sneg. Postala sam majka sa 35. godina. Nisam se tada ostvarila, samo sam rodila dete. Ne znam ništa o tom ostvarivanju. Rađanje mi je jedan potpuno prirodan proces koji od mene nije stvorio Superwoman nego običnu mamu. Oko mene je bilo puno mama u pozicijama očajnih domaćica. Nisam obraćala pažnju na njihove nove frizure i plastične nokte, što se od mene, jelte, očekivalo. Nadasve me nije zanimalo čiji muž je bolji i uspešniji, kao ni ostali detalji iz njihove privatnosti. U parku sam bila detetov pratilac, u službi ćerkine igre sa vršnjacima a ne zato što su pomenute dame bile moj izbor za druženje.  U početku, uljudno sam komunicirala. Kako je vreme odmicalo, tako je i moja komunikacija od uljudne išla ka svedeno-elegantnoj, u pre...