Trinaestioktobardvehijladesedamnaeste

Napala me je tuga.
Mene, kraljicu dobrog raspoloženja i smeha. Mene, koja pored tuge prolazim bez "Ćao". Slomila mi je noge večeras. Ničim i svačim izazvana.

Iza mene je sjajna godina. Mnogo više dobrog nego onog drugog desilo se do danas. Nemam razloga da budem nezadovoljna, naprotiv. Novi putevi se otvaraju. Stare raskrsnice su zatvorene, šine su prebačene na nove pravce. Uspela sam nešto o čemu nisam ni razmišljala, nove ljude upoznala, divne duše privukla. Sa mrakom je počelo ovo stezanje u grlu. Kao da su se neke reči preprečile i vazduhu ne daju da prođe. Stigla su me neka nedostajanja predhodnih 20 godina. Sva ona nedostajanja koja nisam procesuirala kad im je bilo vreme. Sve sam izdržala na nogama.

I niske udarce, i aperkate i uvrede i ponižavanja. Srozavanje do ispod nivoa zemlje jer sam tako dozvolila, sad šta je tu je, ne može se vreme vratiti. Ožiljci nekih starih rana večeras rade. Neki davni datumi a muzika.. Muzika će mi duše doći večeras. Dobro je to. Bolje je pustiti da me razbuca i izađe, ode i više nikad ne žigne na promenu vremena. Nikad ne plačem i to nije dobro. Nakupe se tako suze i velike i male, pa kad stisnu i pretisnu, eh.. Moraju izaći a nikako da krenu. Toliko retko plačem da to više ne umem. Da li je kao vožnja bicikla, ne znam, nadam se da ću u nastavku noći to saznati. Da se ja pitam, volela bih da postoji tableta koja suze usitni da mogu iz očiju iscuriti u neki potočić koji će dalje u reku a reka u more. Zato je more slano. Od suza nagomilanih u dušama ovakvih kao ja. Kad grunu, odmah ka Dunavu idu.

Pijem  orahovaču. Ja pravila, crna je kao noć a teška u nogama. Ni da pijem ne umem ali eto, došlo mi je večeras. Lep je ukus, samo su posledice po moju glavu teške. Kanda mi se suze malkoc rastapaju, čini se. Ovo je veče velikih nedostajanja. Nikad nemam mala nedostajanja, uvek su strašna i golema i nesavladiva. Večeras je baš tako. Boli me nedostajanje jedne kuće u Boki. Svih stepenica koje su vodile do nje, svakog kamena iz podzida, svake stolice sa terase, svakog struka ruzmarina pored stepenica. I moj žuti frizbi i peraja i maska za ronjenje mi fale. I Old Spice koji je ostao na veš mašini, pored one vaze koja je propuštala vodu. I čamac Elan, registracija KO393. Ubi me nedostajanje. Nedostaje mi i bela šerpa sa crvenim tufnama, sada bi imala 61 godinu ta šerpa. U njoj se kuvao najlepši bećarac na svetu. Fali mi i jedan klimavi beli drveni sto ali bez njega bih nekako mogla dalje.

Fali mi jedan beogradski stan. Jedno potkrovlje sa kosim krovom, odakle se čuju zvona sa hrama. Fali mi jedna klupa u Karađorđevom parku, jedan okrnjen stepenik i park koji su zasrale pudlice. Fali mi da tamo skupljam kestenje a, zatim, sručim pun bojler vrele vode na sebe. Fali mi, čak, i jedna prodavnica u kojoj su me svi znali i preporučivali mi štošta, onako komšijski. Fali mi i Kalenić pijaca a ne volim pijace ni malo. Da odem da kupim parče bundeve i prošetam do stana, popijem kafu u Katanićevoj i spustim se lagano... Čips i pivo, smeh do kasnih noćnih sati, onih što se pišu sa nulom i poruka "Stigao sam kući, što ne spavaš?"  Četvrti sprat, stan 7. I kafić mi fali, onaj u Bregalničkoj, ispred koga je stajala parkirana bela ptica od 1300 cc. Jebiga.

Svašta novo imam u ovoj godini a fale mi večeras ova kuća, ovaj stan i ova poruka. Grmljavina u daljini mi fali, munje koje seckaju teget nebo na komade, pljusak i jutarnje sunce koje me budi jer prži kroz krovni prozor. Nikad više tu, u tom malom stanu u kom se puca glavom u kosi krov i gde se penješ na sto da otvoriš prozor. Znam da će biti još stanova ali ni jedan kao taj. A ja baš za njim patim, za tim malim stanom u potkrovlju, gde se čuje svaka mačka na usijanom limenom krovu.

Veče ne miriše na rakove i školjke. Miriše na sneg i na Novi Sad. Ne znam zašto baš na Novi Sad i kako miriše NS, bila sam krajem prošlog veka. Jasno vidim pogled sa Petrovaradina, dok pada mrak na grad. Osećam jaku želju da tu spavam, da se naspavam, da mi se duša naspava i odmori od svih nedostajanja. Zašto baš tu? Moram da odem da vidim. Do tad će da me davi nedostajanje pa ko dočeka jutro...



foto: http://www.panacomp.net/petrovaradin-fortress-novi-sad/

Comments

  1. Jedan D-mol, me razvali, neki bi to tugom, nazvali.....Đ. Balašević :)
    Ja tako lečim nedostajanja...pesmom ;)

    ReplyDelete

Post a Comment

Popular Posts