Um, drum i ostalo

Video majmun kako miševi, zeke i ostala šumska sitnina vredno rade. Ne ističu se, ne guraju repove nikome u oko. Rade i žive, eto, tako. Majmun k'o majmun, sve mu je veselo, pomisli da za njega tu ima mesta. Guzeljao se, kako bi ga ostali stanovnici šume primetili. Meda ga je prvi video pa pomisli... Ako, neka ga, gde ima mesta za sve nas, naći će se i za jednog majmuna. Samo da se lepo ponaša i ne preteruje sa majmunisanjem i biće sve u redu. Međutim, majmuna je svrbelo pod repom. Neki vrag ga je terao da se dokazuje i gde treba i gde ne treba pa je došao na sjajnu ideju.  Otišao je na skup šumskih životinja. Niko se nije hvalio. Svačija dela su govorila dovoljno. Majmuna je hvatao neizdrž. Video je miševe, ježeve, zečeve, sove, lisice, srne, puževe... Smatrao je da ga fizička veličina čini superiornim u odnosu na ove sitne koji samo rade i ne privlače pažnju. Učini mu se pametnim da se maskira u zeku. Setio se kako je jadni zeka prošao, kad ga je meda onomad dohvatio i i...

Sigurno ste čitali čuvene popularno psihološke tekstove po novinama, kako pametno ući u vezu. Sve ono što se odnosi na mlade ljude koji se još traže, gube i pronalaze, ima sasvim drugačija pravila za nas polovnjake. Razvedene jednom ili više puta, nikada u braku ali očuvane kao nove, udovce... Što ste stariji, komplikovanije je. Sve je lako kad si mlad, o, da. Kod mladih ljudi nema mnogo briga a ni pameti. Sviđaš mi se, sviđam ti se, probamo pa ako prođe, prođe. U poznijim godinama postoji mnogo sitnica i krupnica koje ometaju stvaranje kvalitetnog partnerskog odnosa. Prvi na spisku su tzv. "koferi prošlosti". Tu smo natrpali uspomene, ne procesuirane i procesuirane emotivne rane, uverenja iz detinjstva, usađene modele iz prošlosti i koješta još. Ko nosi taj teret, ne treba mu ništa više da ga ometa u životu. U mojoj generaciji, sve smo naučene da je ljubav kao u holivudskim filmovima, da je sramota reći NE i da je muž vrhovno božanstvo prema kome se usmerava naše post...

Ima ljudi koji vole slatkiše. Pojeli bi celu tortu, samo da im ne bude muka. Nije problem ni salo ni šećer, smazali bi celu pa varili danima, kao zmijski car. Neki vole voćne, neki vole čokoladne ali se slatkoljupci slažu u jednom: najbolja je ona torta koju imaš ispred sebe, u svom tanjiru. Rođena sam normalno ali sam odrasla sasma naopako. Ne volim torte. To pored mene može danima da stoji i menja boju od originalne ka zelenoj. Ako se i zadesi u frižideru, setim se da je pogledam kad počne da smrducka na kiselo. Poslednja, koju sam sama pravila posle mnogo godina, bila je prošle godine u ovo doba. Posebnom za rođendan. Veća je umetnost bila preseći je na pola, spakovati i odneti na drugi kraj grada. Nije da ne umem da pravim torte. Eto, ta je bila odlična. Ne volim da ih jedem. Svi filovi su mi isti, ne znam da li su gluplje čokoladne ili voćne. I kad ne mogu da odbijem, sramota me je da pojedem jedan zalogaj i ostavim, pa mi bude muka i od toliko slatkog i od toga što ne umem...

 Ona šije maštu, za decu i odrasle u kojima još uvek postoje deca. Ona maštu kroji i šije i ušiva, slikajući koncem i tkaninom. Ona je žena  zmajčica i nosi haljinu baš takvu. Nikad je nisam videla a već godinama se mota tu negde, u mom virtuelnom svetu. U šivenje se ne razumem ali u maštu... Da, puno se razumem u maštu a njena je fantastična. Milena, sećam se tvojih prvih krivih štepova, i sna koji si tada počela da ostvaruješ. Koliko si se, kao žena, promenila od tada? - Svakako sam naučila bolje da šijem. Ne mislim da sam se puno promenila od tada, jer je to sve bila velika promena, presek dotadašnjeg stanja. Od tada sam ta osoba, samo sam stekla neka znanja i veštine. Od tada puno radim na tome, do tad sam verovala da možda nešto ipak znam. Znaš - ko ne plati na mostu... Sve je to samo odrastanje, ali zakasnelo kod mene. 2. Ko ti je najviše pomogao da porasteš u sjajnu ženu koja šije, nosi, ume da bude model, pozira a istovremeno je mama, supruga i dipl. socio...

"Nano, šta je zaljubljenost a šta ljubav?", upitala me je dok je slagala sudove. Od kad joj je mater otišla u Nemačku, da radi, nas dve smo bile same. Bila sam i mama i tata i baba i deda i svi oni koji su joj nedostajali. Moja prepelica je porasla, od gologuze ptičice u lepu devojku talasaste kose boje žita i očiju boje gorskih jezera. Izgleda je šejtan ušao i u našu avliju. Ne pita ona tek tako, bez razloga. "Hajde ti meni napravi jednu kahvu, i daj ratluka i vode za obe", izustih u dahu, dok sam spuštala naočare na pantalone koje sam joj krpila. Mati skoro nije slala pare a dete poraslo, valja zakrpiti ove dok ne stignu nove. Priđe moja prepelica. Na tacni joj dve kahve, dva rahatluka i dve čaše vode. "Za mene je ova, nano. Sad pričamo kao odrasle, pa onda mogu i ja popiti kahvu, jel de?", nasmejala se. Bljesnu niska bisera iz njenog osmeha. Do juče je bila dete a danas ćemo piti kahvu. Nije meni što se ona zadevojčila nego što moje sunce sve b...