Um, drum i ostalo

Što ne volim ono kad mi dođu gosti, pa moram da pazim, šizim od radosti! Dođu oni tako pojedu kolače, siti odu kući a meni se plače! Traže uz kolače još kafe i čaja, moja inspiracija krene iz očaja! Nikako da odu a meni se spava, od njihove graje zaboli me glava! Najlepše je doba kad zatvore vrata, taj trenutak vredi kilu suvog zlata! Zdravi mi bili dragi moji gosti, ispraćam vas punim srcem od radosti! Cenim svoje vreme i svoju slobodu, srećna sam mnogo kada gosti odu!   Foto: Internet

Neki tekstovi traže da budu napisani i pročitani. Ne budite nemi i gluvi na vapaje oko vas. Ne budite slepi na bolove kroz koje, ljudi oko vas, prolaze. Duša boli isto kao i telo. Možda, čak, i strašnije. Ovo je priča meni drage žene. Vredne, mame, supruge, dobrog radnika.  Pogledajte oko sebe. Pomozite koliko umete. Samo budite tu. Jednog jutra probudiš se sasvim nov. Ne onako mirišljav i čist, već nekako, kao da ležiš u blatu, umazan, ukočen, promrzao. Otvoriš oči i prvo što ugledaš su tuđe cipele. Bezbroj tuđih nogu zaobilazi te, žuri, neko te nesmotreno i pregazi, pa nastavlja dalje. Ti ležiš nepomičan, bez želje da uopšte pokušaš da ustaneš.  Svakodnevno, ljudi u razgovorima, nerazmišljajući izjavljuju da su u depresiji.  Prosto lepe sebi tu etiketu tek tako, smatrajući da je njihov trenutni problem najveći na svetu, dajući mu time na značaju. Nekad, kad žele nekog da ponize, kažu : „Ma pusti ga , on je depresivan“. Kao da je to stva...

Žene međusobno komuniciraju, na način različit od muškaraca. Mnogo emotivnije, otvorenije, srčanije. Sa više detalja i psovki, zavisno od teme ali ako se priča o muškarcima i njihovom ponašanju, svašta može da se čuje. Ono, između izrečenih i prećutanih reči, posebno. Ako niste solo žena, ne znate kakve su to muke. Sada su popularne "Bzzzzzz veze". Ljudi se instant upoznaju, jedni drugima pričaju slatke priče, šalju poruke za dobro jutro i nacrtane poljupce. Neko bi rekao, kao deca, međutim danas deca to ne rade. Tinejdžeri su mnogo opušteniji i, u ljubavi, pričaju drugačijim jezikom. Odrasli ga ne kapiraju ali je OK da se oni međusobno razumeju. Dakle, dvoje 40+ starosti se upozna i, naizgled, slični su. Subjekat A je razveden, samostalan (ne živi sa mamom i tatom, batom, snajkom i njihovih četvoro dece, tri psa i dve koze), zaposlen (ono baš zaposlen, celo radno vreme, markica za prevoz plus topli obrok, 8 sati na poslu + 2 sata u prevozu), relativno normalan i mentaln...

U povratku sa posla, ušla sam u gradski autobus. Iako ne volim jagode, nosila sam punu kesu vrlo pažljivo, da se ne ugnjave. Mesta je bilo sasvim dovoljno a u delu za kolica stajala je mama sa detetom u kolicima. Ne bebom. Sa devojčicom lepih krupnih očiju, 8-9 godina starom.  Kako je ulaz širok, sitna gospođa srednjih godina, ušla je par sekundi pre mene i zaletela se na slobodno mesto. Sedoh do nje. Nije bilo neophodno ali ona kesa je baš neugodno počela da se rasteže, pod teretom jagoda. Pogleda upućenog ka devojčici u kolicima konstatovala je "Juuu, tako velika a još u kolicima, razmažena". Majka je nije ni pogledala. Ja jesam. Sa svim prezirom ovog sveta, sa čuđenjem ničim izazvanoj bezobzirnosti. Bi me stid da pogledam majku. Ko zna koji put, sigurno je progutala verbalni nož pre nego što se zabio u srce. Devojčica je ispuštala nekakav zvuk. Na taj način komunicira sa mamom i sa svetom. Gospođa do mene se zgražavala, očigledno. Nije glasno komentarisala ali je ...

Ako živite u Beogradu, to vas ne čini Beograđanima više nego bilo kog drugog stanovnika planete. Svako može da bude Beograđanin a mi, koji smo ovde još od vremena kad smo bili zigoti, to želimo i volimo. Računam i one one što su se odselili preko sedam mora i gora po Amerikama i ostalim svetovima ali se, i dalje, predstavljaju kao Beograđani. Ako živite u Beogradu, imate privilegiju da je, pod prozorom vašeg stana, široki bulevar. Svetla velegrada se prelamaju u noći. Na bulevaru ima puno autobuskih stanica, logično. Na jednoj od njih, staje bar šest linija gradskog i prigradskog prevoza. Nalazi se pod vašim prozorom. Javni autobuski saobraćaj pravi buku od 04h do 24h. U ostala četiri sata možete baš dobro da se naspavate ako nema tramvajskih šina u blizini. Kad tramvaj od 20 tona uđe u krivinu, dok noć pokriva grad a razmak između turiranja gradskih buseva ka garaži umine, zvuk će vas prenuti i iz običnog i iz zimskog sna. To škripanje i cijukanje ni sa čim ne može da se po...

Ako imate nalog na bar jednoj društvenoj mreži, jasno vam je da je teror "pozitivnog razmišljanja" uzeo maha. Od citata tzv. Meše Selimovića i Paola Koelja (koji možda jesu a možda nisu njihovi) do članaka na portalima. Sa svih strana napadaju rečenice da je mnogo lako biti uspešan. Ko je objavio knjigu, jao, pa ništa lakše nego prodati je. Važi samo za naslove najvećih izdavačkih kuća i to dok napadaju iz izloga prodavnica. Posle mesec dana pitajte prodavca gde se ta knjiga nalazi, u knjižari. Promocije u Donjem Trniću i Gornjem Popovcu, domovima kulture i mesnim zajednicama daju rezultate ukoliko tu imate rodbinu. Onome ko hoće da kupi knjigu nije teško da projezdi netom i pronađe sve o njoj, uključujući i online prodaju. To, što pisac misli da je postao veliki jer je imao 38 promocija, ne čini ga velikim već agresivno dosadnim i napadnim. Glad za parama ne bira načine i to je u redu, onima kojima prija. Frilenseri. Napustili su poslove u državnim firmama i to je, ...

U prvoj polovini godine imamo više praznika nego u drugoj polovini godine. Bar onih zvaničnih, kad se ne ide na posao i ne rade škole. Obzirom da ne slavim ni jedne, radujem se samo slobodnim danima. Kad sam bila mala, praznici su bili dani kada se mora. Kada je moralo danima da se smišlja šta ćemo da kuvamo, pa kada moramo da krenemo na plac, kada moramo da se vratimo i ostala moranja. Prva stvar koju sam ukinula, kada sam osvestila koliko sam morala kako drugi zapovedaju, je bilo ukidanje moranja. Ništa ja ne moram. Ni da slavim ni da se radujem ni da plačem kada ostatak sveta to radi i od mene očekuje uniformnost. Nije da ne poštujem autoritet. Ne volim moranje i prisilu i trpljenje. Sve je stvar dogovora, sa samom sobom pa tek onda sa ostatkom sveta. Isključivanje opcije moranja je jedan strašno moćan doživljaj. Posebno, kad ga prate bose noge i skinut brus. Imam periode kada sam jako aktivna i one u kontri, kada me mrzi da govorim, a o nekim većim akcijama od umivanja i n...