Nova tura, nova avantura

Opasno brzo se bliži početak nove školske godine. Avgust curi kroz ruke, kao pesak poslednjeg dana na plaži. Ne žalim što dolaze nove obaveze i zima. Žalim što leto ne traje 11 meseci godišnje. Ružno vreme nam je ukralo jul, baš kao što su nam neki ljudi i njihove odluke ukrali 2 decenije mladosti. Devedesete i njihove posledice, nada u nešto bolje koja se topila sa svakom Novom godinom na istoj lokaciji. Neki su otišli i napravili novi život. Da li je bolji ili nije, oni znaju. Neki smo ostali ovde, posle puno razmišljanja i odluka. Možda smo svojoj deci, tim izborom, na leđa natovarili teret bez kog su mogli? Vreme pokaže sve. I zaljubljenost i posledice izbora. Tamo, negde, ljudi su se osamostalili čim su kročili na njihov aerodrom i prešli graničnu crtu. Sve svoje su ostavili ovde, poneli hrabrost i nešto novca i krenuli opet od nule. Imam već puno godina i puno kretanja od nule a snaga se topi. Trčanje punom brzinom, samo da bi se ostalo u mestu i ne palo još dublje,...