Um, drum i ostalo

"Dođi da ručamo", reče jedna majka svojoj tinejdžerki. Naravno, ovoj glava iz slušalica viri. Niti čuje niti vidi, u svom svetu je. Svaka generacija ima svoje drekavce. Majci se učini da muzika nikada nije zvučala strahotnije. Sve sama elektronika. Tako svako ume da peva. Devojčica se promuva kroz kuhinju, bez želje da se dohvati bilo kakvog posla, pravljenja salate, na primer. Otvarala je šerpe redom. U obe punjene paprike. "Mama, šta je ovo???" "Punjene paprike, dušo. Za danas i za zamrzavanje, dobro dođe kad nemam vremena da kuvam", rekla je mama mirnim tonom. Ovu kao da je roj pčela napao. "Mama, pa kako si mogla???", samo što nije zaplakala. "Šta, da napunim brdo paprika? Pa, da ti iskreno kažem, nije bilo lako, već dva sata sam u kuhinji a napolju je 38C...", zakuka mama. "Ma, ne to! Kako si mogla da opet kupiš meso? Kako ti nije žao tih malih, napaćenih životinja, koje su samlevene da bi ti napunila paprike?...

Stojim na dogovorenom mestu. Čekam ženu koju ne poznajem, sa kojom treba da popijem kafu i da pričamo o njenom životu posle razvoda. Videla sam njenu sliku, na netu ali ne pomaže mi puno. Sunce blješti.  Ne vidim ništa osim žene koja mi prilazi, polako, sa osmehom. Uz još par mladih ljudi, bila sam jedina koja vidljivo čeka nekoga pred ulazom u kafe. Ona šešir, ja naočare za sunce, maskirane da se zaštitimo od sunca a time i neprepoznatljive onima sa fotografija. Žena koja mi je dolazila u susret je usporila hod. Izgleda ni njoj nije skroz jasno. Prilično glupa situacija ali i česta, jer tu obično dogovaram susrete sa ljudima koji žele da pričamo kako da krenu dalje, posle razvoda. Prilazi mi, vidim da i ona ima naočare, tek sad ne liči na onu sa slike ali dobro, tu smo. Ni ona ne zna da li sam to ja, a možda i nisam. Pre nego što je progovorila, progovorila sam ja. "Zdravo, ja sam Sanja. Vi ste Marica?", rekoh jasno. Sekund neverice, gleda me i kaže "Jesam...

Pozni septembar bojio je prirodu najlepšim bojama. Kontrast plavog mora i neba, nasuprot još uvek jarko zelenim livadama, činio je irski pejzaž fantastičnim. Leto se lagano gasilo. Dani su bili prijatno topli a noći prijatno sveže. Možda je i do nje, pitala se? Od kad je dobila otkaz, nije stigla pošteno da se naspava i odmori, kao ovde. Sve joj je prijalo: i ljudi i more i pejzaži, udoban krevet, ceo dan koji je provodila napolju bio je logičan nastavak za nju odmornu i bez stresa. Svi, koje je u Beogradu ostavila, mogli su bez nje. Javila bi se deci, kratkom porukom ili fotografijom, uverila ih da je sve u najboljem redu i vraćala se svojim beskrajnim šetnjama. Po izlasku iz pansiona, išla je kuda bi je noge ponele. Izgledalo je kao lutanje bez cilja. Samo je slušala svoje potrebe za mirom i tišinom mora, neba i zelenila.  Glavna turistička sezona u Keemu je završena. Na samom kraju leta, gradić je bio pust skoro kao i u sred zime. Stanovništvo je bilo lokalno, ribari ko...

Ne osporavam tuđa mišljenja ni uverenja sve dok ne postanu nasilna, uvredljiva i agresivna. Poštujem različitost. Poznajem ljude koji su vernici, druge koji su ateisti, treće koji veruju u boga ali se biju sa supružnicima, poznajem bivše robijaše a možda i buduće, gej ortjentisane ljude, moraliste, biznismene na crno koji prave dobit a poreze i doprinose nikome ne plaćaju, sportiste, političare, majstore, radnike, prodavce magle, učiteljice, poznajem ženu koja je "na onu stvar" odhranila i podigla troje dece kad je ostala bez muža i u dugovima koje je ostavio... Što bi rekli, šarenilo raznih karaktera, interesovanja, profesija a, nadasve, ličnih osobina. Nikad nisam ljude posmatrala na osnovu onoga u šta veruju. Vodič mi je ono što vidim, u šta se uverim lično. To što je neko univerzitetski profesor, u mojim očima ga ne čini većim od molera.  Svi imaju isto poštovanje a do njih je da li će više od toga da zasluže od mene. Jedan od benefita mojih godina je da se ne palim ...

Volim ljude jednostavne. Koji nemaju potrebu da reklamiraju sebe, svoju suštinu ni veličinu. One koji, svoje mudrosti, dele sa odabranima a ne sa svima. Volim ljude koji su elegantni i u radničkim pantalonama jer svoje Ja nose ponosno. Čije crno oko nokata govori o njihovoj ljudskoj veličini. Znaju ko su, šta su postigli i kuda su pošli bez preterane filozofije. Život je jednostavan. Izbegavam one koji komplikuju. Volim ljude koji, za sebe, nikad ne govore koliko su bliski i zahvalni Bogu. Svesne ličnih uspeha, padova, lomova, uzdizanja pa opet kretanja napred, ka ličnim vrhovima i rekordima. Prijaju mi ljudi koji ne pričaju puno. Još manje se kite tuđim mislima koje prepričaju pa bi da ih prodaju kao svoje. Volim da budem sa ljudima koji su isti ujutru i uveče. I u svečanom ruhu, na prijemu u nekoj ambasadi i kod Rame na Đurđevdanu, kad u Karton sitiju slavimo život, ispod jedine sijalice. Ljude koji umeju da spavaju u luks hotelu i u autu, u hladovini i jednako se bude n...

Dobila je otkaz. Posle prvog naleta besa, sa zadovoljstvom je odbacila sećanje na 23 godine rada u kompaniji. Iz banke je, upravo, stigla potvrda da je otpremnina uplaćena na njen račun. Prva dva dana je, naizmenično, psovala, plakala i spavala. Trećeg dana je progledala. Kada imaš 50 godina i više od pola života radiš, jednostavno ne umeš drugačijim ritmom da krckaš dan. Na koju stranu da se okrene? Njena deca su imala svoje porodice, prijatelji su imali svoje živote, neprijatelji takođe. Prvo je filtrirala telefonski imenik. Ostali su samo brojevi ljudi za koje je znala gde im je mesto u njenom Univerzumu. Svi istrošeni, neaktivni, statisti i pozeri su trajno udaljeni. Na njenim leđim nije bilo mesta za tuđ krst. Postojalo je još puno toga što želi da uradi, nauči, vidi. Dani su se nizali. Odmor je prijao ali je more dozivalo. Činilo joj se da čuje poziv iz daleka, da morska sirena sa udaljene hridi doziva baš nju. Nije osetila kada je zaspala, prelistavajući informacije o...

Ne volem Ulizice i poltrone Tek do pola Pune patrone (Za sodu, jel te) Olinjale snaše Poklonjene odlikaše Partijski kadar Kad prdne u čabar Ne volem Skrivene ludake Torte svakojake Decu što pište Žene što vrište Po plažama Ne volem Dežurne mirođije Goste iz nedođije Opasno lude I brezobrazne nadasve Ne volem Duple moraliste Lažne žurnaliste Što za kesu makarona Iz poze poltrona Smeše se Svakom ko ih hoće Ne volem One što psuju Kao na struju Sa osmehom ko marama Oko glave svezanim, Te mi dajte Da na vrancima Kasom prođemo Bulevarom zvezdanim   foto: Pixabay/Internet

Ako ste juče imali sreće: Nije vas ugrizao komarac sa nilskim virusom Nije vam se zalepio krpelj, nosilac lajmske bolesti Nije vas zveknuo virus ni išijas, meningitis, upala uha, niste dobili gliste... Niste pali sa nečega, ispali iz nečega, niko vas nije oborio ni fizički povredio Spavali ste u svom krevetu, u čistoj posteljini, imali vodu, struju i ono egzistencijalno Stigli ste da popijete svih 10 čaša vode dnevno Otišli ste na posao umorni, vratili se još umorniji Autobus niste dugo čekali a došao je neki sa klimom, ceo, u kome možete pristojno da se vozite od A do B Psi lutalice nisu pravili žurku pod vašim prozorom, do zore, jer im tu neko ostavlja hranu i vodu pa se skupi omanji čopor Na klupi, pod vašim prozorom, više niko ne sedi i ne kikoće se dok pokušavate da se naspavate, jer su je zaposeli (gore pomenuti) psi Plata vam je bila na vreme. Kakva god ali je vaša. Sami zaradili! Uspeli ste da kupite namirnice i skuvate jelo od svežih sastojaka Niste (opet) ispali...

Radoznalci, ujedinite se! Zanima vas koješta o meni pa evo, da imate informacije ispravne i tačne iako "pouzdani" izvori mogu da tvrde drugačije. Sve ostalo, kako bi rekao prof. Varagić, možete o meni da pročitate na google.com. Zanima vas koliko imam godina? Za par dana ću 49. punih i ulazim u 50. Nemam šminku,  bore ni dijagnoze da svoje godine dokazujem. Sve lepo piše u ličnim dokumentima. Razvedena sam i srećna. Razvedena, jer je razvod bio jedino rešenje za naš brak. Srećna, ne zato što sam razvedena već zato što mi je sreća izbor. Mogla sam da izaberem i da budem žrtva, jadna, tugaljiva, euforična, luda, drska, bezobrazna... Izabrala sam da budem srećna. To je to. Jednostavno sasvim. Kako sam postala Naj Žena 2016. u izboru čitalaca Blic Žene? Na osnovu svog pro bono rada u savetovalištu za razvedene i jednoroditelje. Ovaj magazin je, među prvima, primetio moju priču i približio je čitaocima. Baviću se time, na isti način kao i do sada, sve dok bude onih koji ...

Nošena hladnim vetrom Moja je mladost letela Do nekih tuđih svatova Nije se meni vratila Od tada stojim uvek sam I prema nebu pogledam Zvezde šapnu da nisi tu I da od čekanja ostariću Ne pamtim adrese Kud vetar me odnese Tu novo gnezdo savijam Ljubavlju svojom zalivam Tu te noćima čekam Čuvam jastuk mekan Od svile i kašmira Od magle i nemira Zvezdana prašina pada Noćas idem iz grada Da novu ljubav potražim Da negde koren uzemljim Ako dođeš kad ne budem tu Ne brini, po vetru saznaću Uvek mi prvi javi sve I da moram dalje bez tebe Sam , foto: Internet/Pixabay