Um, drum i ostalo

Žarko i ja nismo od onih parova što imaju zajedničke Facebook profile i ne odvajaju se, ni slučajno. Izuzetno cenimo autonomiju i smatramo je neophodnom. Niti je meni mesto za stolom, kada je on na pivu sa prijateljima, niti je njemu mesto za stolom, kada sam sa prijateljicama. Zajedničke aktivnosti imamo ali i one odvojene. Tako smo se dogovorili i to je jedan od stubova našeg braka. Jovanina trudnoća je lepo napredovala. Ona i Đole su sređivali stan a Žare je bio vođa parade. Deca se ne razumeju u majstore ni u poslove u enterijeru, neophodne da se završe dok njihova beba ne bude stigla. Među nama rečeno, Žarko se opasno branio od činjenice da uskoro postaje deda. Zbog toga je, na sebe, prihvatao i šta mora i šta ne mora jer ga je okupiranost poslom "podmlađivala" osim kad bi ga uklještilo u krstima jer krštenica prihvata stanje de facto. Bili smo pozvani na venčanje prijatelja, u Novom Sadu. Odlučili smo da idem sama a da on ostane sa decom i majstorima. Nije mi palo teško...

U Beograd je stiglo proleće a, sa njim, Žarkov zet iz Crne Gore. Bez nekog posebnog razloga. Onako, da nas vidi kako smo. Da ne pominjem da nam je Danka poslala brdo njeguškog sira i pršute. Time se visoko rangirala za Najbolju sestru na planeti. Žarko je imao puno familije ali ih nisam upoznala još. Valjda prema svecu ide i tropar, kada im bude nešto trebalo, javiće se, ne brinem. Žarko ga je sačekao na aerodromu. Imala sam vremena da spremim lep ručak. Pijace su se, taman, zazelenele a mene to raspameti. Pravila bih tikvice i paradajz i zelenu salatu i spanać i sve što vidim na tezgama. Odlučila sam se za jednostavne stvari. Moje iskustvo je pokazalo da muškarci baš i ne vole previše zelenila na stolu. Brdo mesa je uvek dobar izbor a i nije putovao dva dana, na kamili, pa da mu treba sad neka specijalna hrana za oporavak. Stigoše momci sa aerodroma, baš kada sam krenula da sebi sipam jednu lozu. Ni to ne umem da popijem, ne znam šta mi je bilo, pomislih da je vreme da i ja proba...