Šesnaestiavgustdvehiljadedvetnaeste
Volim ljude jednostavne.
Koji nemaju potrebu da reklamiraju sebe, svoju suštinu ni veličinu.
One koji, svoje mudrosti, dele sa odabranima a ne sa svima.
Volim ljude koji su elegantni i u radničkim pantalonama jer svoje Ja nose ponosno.
Čije crno oko nokata govori o njihovoj ljudskoj veličini.
Znaju ko su, šta su postigli i kuda su pošli bez preterane filozofije.
Život je jednostavan. Izbegavam one koji komplikuju.
Volim ljude koji, za sebe, nikad ne govore koliko su bliski i zahvalni Bogu.
Svesne ličnih uspeha, padova, lomova, uzdizanja pa opet kretanja napred, ka ličnim vrhovima i rekordima.
Prijaju mi ljudi koji ne pričaju puno.
Još manje se kite tuđim mislima koje prepričaju pa bi da ih prodaju kao svoje.
Volim da budem sa ljudima koji su isti ujutru i uveče. I u svečanom ruhu, na prijemu u nekoj ambasadi i kod Rame na Đurđevdanu, kad u Karton sitiju slavimo život, ispod jedine sijalice.
Ljude koji umeju da spavaju u luks hotelu i u autu, u hladovini i jednako se bude nasmejani.
Sklanjam se od svega i svih koji bi da parazitare na mom osmehu.
Ne podnosim večite žrtve sudbine i okolnosti.
Ne slušam više one koji tvrde da je meni lako a njima teško.
Volim tišinu. Bez alarma i notifikacija, lajkova i zahteva kojekakvih.
Ne divim se botoksiranim lepojkama koje mi objašnjavaju kako je prirodan izgled prioritet.
Ne šminkam se zato što to moje vršnjakinje rade.
Ne dotiče me tuđe sve dok ne krene da gazi moje.
Ljude delim na one uz koje rastem i sve ostale.
Dovoljno sam velika da ne moram da se igram sa svom decom.
Cenim svoj mir i slobodu, zdravlje i svoje ožiljke.
Delim osmeh sa svima koji me sretnu i uzmu pelcer, ako im je potreban.
Verujem da se Energije udruže mnogo pre nego što se upoznamo.
Verujem u ljubav koja nije zbog moranja, zbog stvaranja porodice, zbog pranja gaća.
Verujem u dobro u ljudima isto koliko i u zlo.
Ne može čovek sa drugima deliti ono što nema u sebi.
U prvih svojih pedeset godina, naučila sam da je život sad i ovde, ovog trenutka.
Prošlost je arhivirana a budućnost će stvoriti moji izbori.
Ko ume da vidi radost svojim očima, ne očekuje od drugih da budu izvor radosti.
Gle, čuda: radosti je beskraj oko mene i još toliko u meni.
Koji nemaju potrebu da reklamiraju sebe, svoju suštinu ni veličinu.
One koji, svoje mudrosti, dele sa odabranima a ne sa svima.
Volim ljude koji su elegantni i u radničkim pantalonama jer svoje Ja nose ponosno.
Čije crno oko nokata govori o njihovoj ljudskoj veličini.
Znaju ko su, šta su postigli i kuda su pošli bez preterane filozofije.
Život je jednostavan. Izbegavam one koji komplikuju.
Volim ljude koji, za sebe, nikad ne govore koliko su bliski i zahvalni Bogu.
Svesne ličnih uspeha, padova, lomova, uzdizanja pa opet kretanja napred, ka ličnim vrhovima i rekordima.
Prijaju mi ljudi koji ne pričaju puno.
Još manje se kite tuđim mislima koje prepričaju pa bi da ih prodaju kao svoje.
Volim da budem sa ljudima koji su isti ujutru i uveče. I u svečanom ruhu, na prijemu u nekoj ambasadi i kod Rame na Đurđevdanu, kad u Karton sitiju slavimo život, ispod jedine sijalice.
Ljude koji umeju da spavaju u luks hotelu i u autu, u hladovini i jednako se bude nasmejani.
Sklanjam se od svega i svih koji bi da parazitare na mom osmehu.
Ne podnosim večite žrtve sudbine i okolnosti.
Ne slušam više one koji tvrde da je meni lako a njima teško.
Volim tišinu. Bez alarma i notifikacija, lajkova i zahteva kojekakvih.
Ne divim se botoksiranim lepojkama koje mi objašnjavaju kako je prirodan izgled prioritet.
Ne šminkam se zato što to moje vršnjakinje rade.
Ne dotiče me tuđe sve dok ne krene da gazi moje.
Ljude delim na one uz koje rastem i sve ostale.
Dovoljno sam velika da ne moram da se igram sa svom decom.
Cenim svoj mir i slobodu, zdravlje i svoje ožiljke.
Delim osmeh sa svima koji me sretnu i uzmu pelcer, ako im je potreban.
Verujem da se Energije udruže mnogo pre nego što se upoznamo.
Verujem u ljubav koja nije zbog moranja, zbog stvaranja porodice, zbog pranja gaća.
Verujem u dobro u ljudima isto koliko i u zlo.
Ne može čovek sa drugima deliti ono što nema u sebi.
U prvih svojih pedeset godina, naučila sam da je život sad i ovde, ovog trenutka.
Prošlost je arhivirana a budućnost će stvoriti moji izbori.
Ko ume da vidi radost svojim očima, ne očekuje od drugih da budu izvor radosti.
Gle, čuda: radosti je beskraj oko mene i još toliko u meni.
foto: lična arhiva/Srebrno jezero
Comments
Post a Comment