Babe, žabe i uštipci

Svaka baba o svojim uštipcima.

Neka je majstor, neka nije vična mešenju ali se trudi a nekoj je samo važno da uposli um smislenom rabotom (čak ih i ne proba). Ima baba koje ih okite šećernim ukrasima, pa na kraju zaboraviš šta jedeš, koliko su slatki i zabašureni, skoro kao poruka koju (ne)nose. Što baba više gorčine u sebi kuva, to su joj uštipci šareniji. Od nekih boli stomak a od nekih glava. Nekad ti se smuči pa se pitaš šta ti je to sve trebalo. Krajnji efekat zavisi od količine koju sebi dozvoliš dok ne naučiš da ih ignorišeš. I babe i njihove uštipke. Kao da ne postoje.

Jedan kvalitetan uštipak ponekad... To je doza koju je lako svariti, čak i kad ti ih domaćica tura pod nos svakog dana. Odabereš uštipak koji ti se, na prvi pogled, dopadne pa probaš. Nekad pojedeš ceo, nekad odustaneš. Nije svejedno da li te je neko, pre toga, već zasitio drugim slatkišima.

Ima baba koje su vrlo napadne. Koje, praveći uštpke, ustvari hvale svog dedu kako je lep, mlad i vitalan pa im druge babe zavide. Men' muka od takvih, žilavih i bajatih. I baba i njihovih uštipaka. Lepo ih blokiram u svakoj sledećoj nameri da mi uvale svoje uštipke, jer eto, to su neke uticajne babe pa sad treba i na mene da utiču. Ni sa kantom džema, jok. 

Ima nekih manje matorih baba, koje su se istripovale da su celom svetu zanimljivi njihovi uštipci jer su zdravi. Uzmem ih, da probam, s' vremena na vreme. To je mera koju mogu da podnesem. Jedino ne mogu da podnesem (i te su babe kao uticajne, da napomenem) što mi naturaju svoje mišljenje i svoj recept za zdrave uštipke. Širok Dunav, ravan Srem, zbogom babo ja idem, i hvala za uštipke filovane savetima. Kad mi treba mišljenje ili recept, ja ga tražim tamo gde znam da ću dobiti najbolji.

Postoje i skroz mlade babe. Te su najteže za izdržati. Svo znanje sveta su pokupile a tek što uštipke prave, energija samo frca. Ne sumnjam u njihovo umeće ali sam imuna na njihov uticaj. Dok deci menjaju ukakane pelene prave uštipke i filozofiraju. Nije frka što filozofiraju, bila sam i ja kod kuće sa bebom i dan mi je bio beskrajno dug, ali što smaraju... Od njihovih uštipaka dobijem kiselinu pa ih u širokom luku izbegavam. Svaka im čast što su uticajne ali jebiga. Pardon maj frenč.

I tako... Dok je baba, tastatura, blogova i struje, biće i uštipaka. Svaki uštipak nađe svog konzumenta. Da li ima poruku i pouku koja će se primiti u javnom mnjenju, nije u dometu moje kuhinje. Umem i ja da pravim uštipke, samo nikog ne vučem za rukav da ih jede. Još manje za njih očekujem pare, besplatnu šminku, putovanja, depilaciju, večeru i sve ostalo čime se uštipci plaćaju. Pravim ih zarad zadovoljstva. Ostali neka ih konzumiraju na ličnu odgovornost.