Um, drum i ostalo

On i ona se vole. On je naočit, pametan i zgodan. Beskrajno inteligentan i šarmantnog, dečačkog osmeha. Muškarac u najboljim godinama. Svoj, na svojim nogama ili na njenim točkovima, Ona je bila plava a sad je bela. Ne znam koliko ima kubika i konjskih snaga ali je prelepa. Gospođica  Honda CBR XX.  Njihova veza je strastvena, Momenat kad on stavlja potkapu pa kacigu, a zatim nežno rukom pređe preko gospođice.. Ili razumeš ili nikad ne doživiš. Trenutak kada on, sav u koži, seda na nju.. Tada postaju jedno čovek i mašina. Na drumu. U plesu sa šleperom ili po beogradskim ulicama, sinhronizovani kao ljubavnici koji su dugo već zajedno. Oduševljeno gledam taj momenat, kada je opkorači i pokori. Ona se propinje svom snagom a on je, iskusno, obuzdava i nežno njome upravlja. Volim kad odlazi samo zbog tog trenutka, kada strast ostane u vazduhu, iza njih. Miris benzina i adrenalina, to razumeš ili ne. Razumem i volim trenutak kada odlazi, jer se radujem onom kada će opet d...

Svakom pisanju ovog bloga predhodi mali ritual, trenuci kad mi se misli poređaju i čekaju da ih prevedem u reči. Jutros je jedan capuccino pustio sunce u sobu još dok su roletne bile spuštene do kraja. Da li je do šolje kafe ili nečeg drugog, nije važno. Danima mi um ne napušta jedna posebna bokeška kuća. Čime god da se bavim u toku dana, misli su mi na njenoj ponti. Nekad odatle krenu put brda iznad Risna i Perasta, nekad se dime pored roštilja a nekad samo sedim udobno i gledam u more. Za moje potrebe, ta kuća je prevelika, pa sam jednu sobu stavila na raspolaganje dragom biću. I tavan, da ga uredi kako želi, i napuni muzičkim instrumentima pa svira kad mu srce ište. Kuća je stara, kamena, divna. Okružena lijanderima i mirisima lovora, mora. U mandraću je drvena barka, pored kuće garaža za gospođicu Hondu. Bicikl je nehajno naslonjen na kuću. Po ribu, na pijacu, ide se biciklom. Uživanje je jedini prioritet. Uživanje za sva čula: ćakule sa pjace, svežinu jutra, škripu škura na p...

Nikad nije kasno Da budeš dete Voliš jednoroga Skočiš sa padobranom Gajiš svoju baštu Plačeš  Uradiš tetovažu Pišeš, slikaš, sviraš Čak i ako ne umeš Ali želiš i smeš Da sebi dozvoliš radost Da se igraš Živiš na moru Pecaš i vraćaš ribe u vodu Sve do dana Kada shvatiš Da više nemaš sutra Ne čekaj taj dan Doći će svakako

Napisano August 18, 2014 at 3:49pm Probudio se mrzovoljan. Počešao je ono dole i zevnuo tako glasno, da je Flok poskočio sa svoje fotelje, kao da ga je podguzna buva upravo gricnula. Prava muška jazbina. "Kako sam došao kući, sam ili…? Niko ne izlazi iz kupatila, dobro je, posle onoliko tekila mogao sam da privedem i medveda a da se ne sećam" -  razmišljao je glasno. Na stolu parče pizze od četvrtka. Poslužiće da prigusi bol u stomaku. Kafu bi popio ako bi je neko skuvao. Flok neće a njega baš mrzi. Kad bi se pojavila dobra vila i skuvala/počistila/oprala e to bi bio bingo. Vraća se u krevet. Gnječi daljinski vrteći kanale. Ne živi mu se od mamurluka. Par sati kasnije tel. ga podseća “Katica – zovi”. Koja Katica? Da nije to ona mala sto tvrdi da jesmo a nismo? Takvo dupe skoro nije bilo u ovom krevetu, nema šanse da bi zaboravio. Možda je to kontakt za ono krečenje, što mu je Baks ugovorio pre nego što je pao zbog ‘keta loše vutre? Nakašljao se gla...

Poznat je moj stav o visokim potpeticama. Neću ih obuti ukoliko jedan savršeni muškarac ne bude pored mene kad ih budem obuvala, bila u njima i izula ih. Posle bar 20 godna ne nošenja istih, malopre sam skupila hrabrost i probala dva para. Jedne crne, lakovane, jebozovne. One u kojima se ide 2m od auta do barske stolice, 2m nazad i pravac u spavaću sobu. Naravno da uključuju postojanje odgovarajuće muške pratnje u svim fazama nošenja. Iz baletanki stati na stileto štikle od 10 cm traži hrabrost. Prvo, da si žena sa velikim Ž, sigurna i stabilna šta god da obuješ. Ja sam žena sa okruglim Ž i sigurna sam i stabilna sam šta god da izujem. Druge su bež-crne, sa malom platformom i veoma udobne za 2 minuta nošenja. U odnosu na moje mokasine, sve je to mučenje. Kako reče muškarac koji mi je pravio društvo u biranju modela i bio svedok mog obuvanja ovih mučiteljskih izuma, vi žene ste spremne na razna odricanja i bolove zarad lepote. Smatram da je bolno uklanjanje viškova dlaka sasvim...

U stanu naše četvoročlane porodice, u 68 kvm, postoji još tolika kvadratura u ormarima. Komotno bi se još jedna četvoročlana porodica uselila. Ne znam domaćinstvo koje ima više ormara nego mi. Da se ja pitam, a ne pita me niko, izbacila bih pola tih ormara sve sa sadržajem. Kineski porculanski set za 12 osoba, npr. Nikad u životu korišćen jer nije bilo potrebe da 12 ljudi istovremeno jede iz toga. U vreme kad su baba i deda umrli, gosti su dobijali kafu i razlaz. Nepotrebno zadržavanje i ožderavanje nije bilo planirano. Kome su valjali za života, setio ih se i kad su umrli, tako da tih 12 nismo skupili. Ostale porodične zgode nikad nisu podrazumevale toliki auditorijum. Kako komplet od 12 puta n tanjira (malih, srednjih i ostalih) sa kompletom činija i činijica nije korišćen ni za šta sem da se pere, rado bih ga bacila. U zemlji u kojoj je napravljen, Kini, verovatno ima smisla što je za toliko ljudi. U našoj kući nema. Sledeća stavka na spisku za izbacivanje su komadi gardero...

Bila sam mnogo naivno dete sve do svoje 29. godine, kad me u glavu puklo da nije svet baš onakav kako su me moji učili. Nisu svi ljudi dobri i da to što ja ne jedem lavove ne znači da lavovi ne bi smazali baš mene. Usledilo je drugo otrežnjenje, kad sam imala 35. godina. Bolnije ali je i niz lekcija bio kao iz udžbenika. Kao mala, mislila sam da ulizice postoje samo među decom. Činjenica da ih nisam imala mnogo u svom okruženju dalje od osnovne škole, navela me je na pogrešan zaključak da dupelizi ne opstaju dalje od prve klupe. O, kakva greška! Kako sam lupala glavom u razne zidove, vodovodne instalacije su tu mogle da se montiraju bez problema. Nikad nisam učila na tuđim greškama. Samo na svojim, tako što bih drugu šansu ljudima davala sedamnaesti put ali u redu je, u ovim godinama to se zove bogato životno iskustvo. Moja stečena osobina je da u svemu vidim i kap nečeg dobrog ili korisnog za mene, pa sam lupanje glavom u zidove prihvatila kao deo ličnog sazrevanja. Moglo bi se r...

Bolna je istina da imam već toliko godina da su neki modni trendovi aktuelni treći put. Opet su moderni zvonasti rukavi, kažu novine, između razvlačenja senzacije oko ubijene pevačice i predizbornog  programa.  Od kad mi je jedan takav, zvonasti rukav, upao u šerpu sa boranijom dok sam pokušavala da dohvatim lebac sa druge strane stola, prihvatila sam da su bolje zvonaste nogavice. Kad sam bila mala, pre jedno 40 godina, moja tetka je kupovala časopis "Burda". Izvor lepote Zapada, lepih žena, lepih modela za šivenje, recepata za ručkove od nekih neobičnih namirnica tipa špargli i asparagusa. Možda se taj asparagus ne jede, nego je bio dekoracija na slici, oprostite ako grešim.  Kao jedno prosečno jugoslovensko dete, bila sam impresionirana "Burdom". Sve te lepo našminkane žene, lepo odevene, sa savršenim psićima i savršenom decom... Tako sam zamišljala život kad dođem u njihove godine. Sin plavušan. Sa šerpa frizurom i razmakom između zuba. Karirana košulja...

Nikad nisam kući donosila povređene mačiće i golubove. Nikad nisam hranila pse oko zgrade. Imala sam svog psa i bio je moja ljubav velika. Moj najbolji drug, koji je znao sve moje tajne. Pričala sam mu jer je bio jedini koji neće da mi objašnjava kako nisam u pravu i gde grešim. Slušao bi me pa zadremao, koliko su te priče bile dosadni monolozi. Malopre sam se vratila sa posla. Izašla iz busa, pošla uz stepenice zgrade, kad na vrhu stoji nešto malo, crno, čupavo i sa četiri noge. Gleda me baš kao moj pas nekada. U zenice. Gleda i smeši se. Dečak. Uglavnom sam tvrda srca na životinje sa ulice. Ne mogu da im trajno rešim probleme a znam sebe, posle ću ja da patim da li su živi i kako im je. Nošenje istih kući i usvajanje.. Nema šanse. Imala sam i psa i muža. Od mene dosta za ovaj život. Gleda me i ne mrda. Možda je samo malo nakrivio glavu na levu stranu. Čuva svoju teritoriju. Kako da mu objasnim da sam ja popiškila te stepenice bezmalo 40 godina pre njega? Hajde, neka mu bude....