Kako da preživite život, part II

U prvom delu, objasnila sam kako da postanete uspešne i preživite odrastanje svojih pubertetlija. Ovaj put tema je nešto drugačija. Jednako životna i svakome bliska, manje ili više.

KAKO DA PREŽIVITE RODITELJE

Ukoliko uveliko gazite 5. deceniju života i imate roditelje, još uvek ste dete. U par crta pokušaću da vam dam smernice kako da preživite to osetljivo razdoblje. Njihovo, ne vaše. Većinu oko vas baš briga da li ste vi osetljivi. To, što ste u godinama kada treba da živite punim plućima i brinete kako da se što bolje osećate u svom životu, ostalima zaista nije mnogo bitno. Što pre se izbacite iz tripa da će neko da registruje vaš umor, uradi nešto umesto vas, baci đubre samoinicijativno, počisti krš za sobom... Pre ćete da prihvatite da je život realno surov. Ne mislim na život u tv emisijama o preživljavanju nego na ovaj život koji svakodnevno giljamo. 

Dakle, niko se neće pojaviti da vam pomogne. Pitaćete se kako to da ti si se pojavila, organizuješ obuke i kurseve vrlo povoljno? Jednostavno. Pojavila sam se da vam kažem da se niko neće pojaviti da vam pomogne. Morate sami. I da se borite sa decom i sa poslom i sa mužem i sa razvodom i sa švalerom i sa pudlicom i sa nabavkom i sa n+1. Patuljci priskaču u pomoć samo sirotom obućaru, u bajci.

Vratimo se na temu. Vi ste u svojim najboljim godinama. Deca su vam pubertetlije a vi puni snage da okrenete svet. Da ne biste previše bili opušteni i uljuljkani u lep život, priroda se potrudila da u kompletu idu dečiji pubertet, vaš klimaks i starost vaših roditelja. Kažu da dobijamo onoliko zadataka koliko možemo da ispunimo pa ovim putem molim tog ko daje životne zadatke, da malo promeni kriterijume, jer ova tri stresa mnogo teško idu zajedno.

Osvrnućemo se na par najčešćih slučajeva:

Sa mužem i decom živite sa Vašim roditeljima koji su prešli 70 godina. Primećujete koliko se menjaju od jutra do večeri, kada se već posle 12 sati raznoraznih poslova dovučete kući. Prvo što morate da shvatite je da su oni potpuno drugačiji nego što su bili pre 3, 10 ili 30 godina. Ne poredite ih, ni u sebi ni na glas, sa onim što pamtite već prihvatite činjenicu da su ostarili. Ne mogu da hodaju kao pre, da govore i misle kao pre, da kuvaju kao pre i štošta ne mogu na račun onoga što su sve mogli nekad. U početku, biće vam teško da prihvatite da svi starimo i menjamo se. Činiće vam se da ste juče decu izveli iz pelena a već sutra ćete kupovati one za odrasle. Razumite ih da im nije lako, da se stide svoje starosti i nemoći. Ma koliko strašno vam to izgleda, naviknite se da više nikad neće to biti ona našminkana i brza mama i tata koji preskoči zidić iz mesta a po loptu se popne na krov kuće. Prihvatite njihove limite i ne očekujte čuda. Ukoliko su još uvek na nogama i sposobni da se brinu o sebi, skapirajte koliko ste srećni i grlite ih. Mirisaće čudno, na starost, na smrt ali su i dalje vaši roditelji. Grlite ih kad god naprave nešto čega se stide, a biće toga. Grlite ih kao što ste grlili svoju decu kada se sama popnu uz stepenice ili ne promaše nošu, pojedu celu punjenu papriku ili se sete gde su ostavili loptu za kojom plaču. Vrlo je slično i jednako zahteva vaše strpljenje. Mogu da se ubrljaju kada jedu, ispolivaju jer im se ruke tresu, možete da nađete kesu makarona u zamrzivaču a luk u kupatilu... Samo iskulirajte, isto kao da su u pitanju lutke ili autići, odnesite na svoje mesto i ne pravite dramu.

Objasnite im da se ne primaju na pozive za prezentacije, za besplatne masaže i laboratorijske nalaze. Čak i tada postoji mogućnost da se, krijući od vas, odazovu pozivu za predstavljanje najnovije linije posteljine od dlake tibetanske koze, odu i vrate se sa gomilom skupih budalaština. Dišite duboko, ukoliko su potrošili svoju mukom stečenu ušteđevinu. Mirnim tonom im objasnite da ubuduće samo kažu da je njihova ćerka advokat i da će se javiti tim divnim ljudima čim pre. Podsetite ih da ne otvaraju vrata nikome ko ne zna lozinku, da ne biste u kući zatekli nepoznate ljude (uključujući i familiju iz Sombora, ili bar neke koji se predstavljaju tako).

Bez muža ali sa decom živite sa svojim starim roditeljima. Osvestite da ste tampon zona između mladosti i starosti i kupite čepove za uši. Jedni će da puste muziku glasno, drugi će da gledaju fudbalsku utakmicu ili predsednikov govor i slušaju na maksimumu. Vi ćete da ogluvite a, zatim, da šiznete. Da biste to sprečili, naučite da kroz uši propuštate informacije selektivno. Time ćete izbeći nepotrebne rasprave da li su bolji žuti ili crveni na vlasti, plavi ili narandžasti u basketu, pevaljke sa sisama do pupka ili pevaljke sa sisama do kamermana. Kada se, ipak, nađete u situaciji da nemate kud, samo grlite ukućane. U svim ostalim situacijama, neko će da se oseti uvređenim i počne da plače iz samo njemu znanih razloga. Grljenje je oprobana terapija. Kad ne znate šta da kažete ili ne biste da ulazite u fajt zbog razlike u mišljenima, grlite. Koga god dohvatite.

Najviše grlite sebe. Selektivna uhopropusnost spasiće vaš nervni sistem taman toliko da možete da funkcionišete na sva tri posla koje radite. Nađite vreme za sebe, kaže popularna psihologija. Ja kažem, nađite nekoga da vas grli ili vam se obraduje, makar to bilo napušteno štene ispred zgrade. Svakome treba neko za ljubav. Zapisujte sve što vam padne na pamet, od spiska za nabavku do spiska koje lekove ko pije. Ne morate sve da pamtite. Sklonite tepihe, pragove, sve ono što može da im oteža kretanje. I obavezno imajte nekoga da vas grli.

Ako su vaši roditelji bolesni, sami i ne mogu da se staraju o sebi, mogu samo da vam poželim mnogo snage, ljubavi i strpljenja. Ne zaboravite da su oni vas učili da hodate, držite kašiku, pevate, da živite i budete to što ste danas. Volite ih, iako više ne liče na sebe. Pitajte ih o njihovom detinjstvu i mladosti, nisu uvek bili stari. I grlite, strašno puno ih grlite. Jednom ćete ući u dom i oni više neće biti tu, da vas iz pameti pomere kada vas pitaju gde idete i kada ćete da se vratite i zašto ne nosite kapu a na groblju duva košava.

Foto: Internet