Neki novi talenti

Sva deca su, spektakularno, nadarena za IT.

Od malih nogu ih prati "Pa jao, pa kako on samo sedi za računarom, pa ređa virtuelne kocke u virtuelne rupe, talenat naš, čudo jedno malo". I jeste čudo. Deca rade ono što od roditelja vide. Nekada su otimala daljince za TV ili ključeve, danas gledaju u ekrane od pre nego što se rode. U nastavku, to se tumači kao talenat. 

Malo dete se, kad poželi roditeljsku pažnju, često umiruje puštanjem zabavnog sadržaja sa roditeljskog mobilnog telefona. Naravno da tata ima pravo da pogleda utakmicu a mama da popije kafu sa drugaricom, ali malac baš tada hoće nešto, vrišti, pišti, privlači pažnju koju će da mu nadoknadi virtuelni drugar sa ekrana. Kupljeno je par minuta mira, dok i to ne dosadi i mali car poželi novu animaciju. Internet je nepresušan izvor baš takvih sadržaja. Roditeljsko objašnjenje često bude "Šta da radim, i ja sam živ stvor, dete stalno ali baš stalno traži pažnju a ja se umorim i hoću malo vremena za sebe". Da li roditelj zaista uživa u tih par minuta vremena kupljenog tako što bebi uvali telefon u ruke a beba gleda, misleći da je to prava stvar? Ne znam. Znam kako izgleda kad ljut mališan olupa taj isti telefon o beton jer hoće maminu pažnju a ne zelenog vrištavca iz maminog telefona. 

Eto drame! Mama vrišti, dete pišti, ona je nezadovoljna, eto cela se dala i posvetila detetu a dvogodišni car je upravo polupao njenu vezu sa svetom. Život bez Instagrama i Fejsa gubi svaki smisao. Kako će sad da objavljuje slike svojih napuanih usana, izbeljenih zuba, savršenstva svog braka i života i svakog detetovog pokreta? Kako će majci da javi da li je kakio žuto ili zeleno? Kako, kako? Čudna je ta potreba za virtuelnom pažnjom. Katkad, pred sobom ne primećuje pažnju koju živi ljudi traže, očekuju ili daruju.

Deca rastu uz računar kao što smo mi rasli uz peć ili frižider. Ne shvataju da je to sredstvo za rad, zabavu, gubljenje vremena već nešto što je neophodno i bez čega se ne može. Nekim roditeljima je lakše da decu posade pred računar nego da ih povedu napolje ili nauče da se igraju sa igračkama. Zamislite, dete plače ako ne uključe laptop! Pod naletom tih suza, teška srca se odlučuju da "samo još ovaj put dozvole da sto puta gleda crtani koji baš obožava". Dete je postiglo cilj, roditelj je obezbedio mir u kući, mir u svetu je dobio novu dimenziju.

Dođe vreme za školu. Dete ne ume da skoči sa obe noge ili da potrči, uhvati loptu, frizbi ne zna šta je, na biciklu nema koordinaciju ali zna sve replike iz "Star Wars"-a, i to još od 5. godine. Bravo! Svi nivoi igrice su pređeni ali bicikl nikad nije provozan, eno ga truli na terasi, baba i deda su bacili pare. Polako i neprimetno, rađa se talenat za IT struku. Bez laptopa ili bar pametnog telefona ne ide se ni u goste. Znate, mali je talenat... Mali talenat raste, otkriva koješta na netu jer svako nađe ono što traži. Ne, ne druži se sa problematičnom decom, mirno je dete.... Ali zato zna internetske tajne koje tatina generacija još nije otkrila. 

Ušuškani u sigurnost svog doma, neki roditelji misle da je njihovo dete mega talentovano za računare, šta god to značilo. To, što provodi sate pred ekranom, nije talenat, budimo realni. Dođe vreme za upis u srednju. Aman, pa isključivo IT sektor jer je dete vanserijski talenat! Možda za upucavanje virtuelnih neprijatelja ali to se niko ne usuđuje da glasno izgovori. Kada bi životne obaveze, poput bacanja smeća, nameštanja kreveta, spremanja sobe i slično uspele da se odrađuju virtuelno, e, to bi bio talenat! Takve aplikacije bi vredele beskrajno puno ali još ih niko nije izmislio.

U hiper produkciji IT talenata, ima onih koji zaista znaju kako informacija otkucana na tastaturi stigne na ekran a ima i onih koji satima pucaju u virtuelnim svetovima. Sutra nećemo imati ko da nam zakrpi cipele, da kroji i šije, da menja ulje u motoru naših automobila jer zanatlije ne trebaju nikome. Društvo je digitalno orjentisano, koga briga za odvaljenu štiklu, kupovaćemo sve novo jer neće imati ko da popravi poderano i pokvareno, da presvuče nameštaj, izlakira parket, odčepi sudoperu... IT stručnjaci ne savijaju kičmu da bi promenili pločice u kupatilu. Zovu majstore ali majstora neće biti. Svi su talentovani za IT.

Da li će, svako od nas, morati da zna sve zanatlijske poslove kako bi ih samostalno uradio, vreme će pokazati. Do tada, IT stručnjaci će da gaje novu mega talentovanu decu koja umeju da pređu 4 nivoa igrice u istom danu ali ne umeju da nađu informaciju kako busom da stignu sa jednog na drugi kraj svog grada. Razumeće se u matematiku, u one zadatke koji se rade na 3 velike strane, prepune čudnih izraza ali neće umeti da uključe šporet, iako su maturanti matematičke gimnazije. Zvaće u pomoć KV komšiju, kad prsne sijalica u plafonjeri jer u tim IT visokim školama ne uče kako se živi u realnom svetu, pod uslovom da budu primećivali da oko njih postoje i realni ljudi.

foto: Internet