Đurine vragolije

Đura je prebirao po tabelama. Mrmljao je sebi u bradu, vrteo papire, škrabao, brisao. Spiskovima se nije video kraj. Izgledalo je poput šest milijardi zapisanih imena, sa napomenom o svakom. Siroti Đura se znojio, huktao i puktao.

"Đuro, da li se vidi kraj?", pitao je Debeli Šef.
"Šefe, sve sam završio ali ovih par mi pravi probleme. Mislim da je pravi trenutak da i Vi pogledate. Meni se vrti u glavi, od cifara i tabela", reče Đura i uze malo piva iz limenke. Nema veze što se pivo ugrejalo. Posao je priveden kraju. Još malo i razlaz.
"Hajde redom, Đuro. Ko je prvi?" Debeli Šef je bio zavaljen u svoju fotelju, vrteo je tompus među prstima i, po izrazu njegovog lica, reklo bi se da je uživao. Ti, na kraju, uvek su bili priča za sebe. Van svih standarda i okvira. Razvuče Đura one svoje papire. Začas je pronašao Posebne. Ti su, tradicionalno, ostajali za kraj.

"Šefe, prva je ova...", Đura mu pokaza fotografiju dugokose dame. 
"Šta je problem, Đuro? Zašto nisi mogao da je rešiš, do sada?"
"Komplikovana je. Težak karakter. Bivša glumica, iz snobovske kuće, naviknuta na raskoš i obilje. Tražila je nove sise i podizanje guzice", reče Đura. "Hteo sam to da razmotrim sa Vama."
"Šta predlažeš?", Debeli Šef je povukao dim svog tompusa. Sobu ispuni reski miris kvalitetnog duvana iz toplih krajeva sveta.
"Predlažem da joj damo posao. Neće da škodi."
"Dobro.... Daćemo joj dar. Da lepo peva."
"Mislite da će biti zadovoljna?"
"Mili Đuro, i ti ja znamo da ona neće biti zadovoljna ali... Ako bude umela da lepo peva, zaradiće pare pa neka sebi kupi novo dupe."
"Šefe, odličan izbor!", reče Đura dok je, na čudnoj tastaturi nešto kuckao i pritisnuo enter.

"Sledeći traži ženu", Đura je nastavio, po spisku.
"Šta je problem, Đuro? Kakav je lik?"
"Traži princezu iz svojih snova. Koju god nađe, a zaliči na tu zamišljenu, otera je od sebe. On bi obaveze ali ne bi obaveze..."
"Krenuo si sa onima što su ostali zaglavljeni u dobu života kad ih nisu voleli, jel da, Đuro? Uvek mi te uvališ na kraju, kad krepam od umora, flomastera, sanki, džempera, skijanja..."
"Šefe, nije do mene. Znate da danima vredno radim. Za ove ne smem sam da odlučujem. Mada... Da se ja pitam... Ovaj bi dobio bebu sa prvom koju upozna. Da, malo, nauči kako izgleda život običnog smrtnika".
"Može. I to da se zaljubi u dve žene istovremeno. Nije Šef cicija".
Đura je otkucao par redova, pritisnuo enter i prešao na sledećeg.

"Hajde, Đuro, svega ti, ubrzaj malo!", zevnu Šef umorno.
"Ova je lenja. Parazit totalni. Sa troseda zaključuje kako je život sranje i kako zaslužuje više, bolje. Hoće novu sudbinu."
Debeli Šef se, udobnije, namestio u fotelji. "Auuu... Da li je to ona od pre dve godine, možda...?"
"Nije, Šefe, ove godine ih ima više nego ikad. Šta ćemo?" Đura je obnevideo od umora.
"Ukini joj domaćina. Parazit, bez domaćina, prestaje da bude parazit. I daj posao sa platom od 150 EUR. I šeficu, neku gaduru koja mrzi ceo svet. Normalno, da radi samo prvu, od 06h. Novu sudbinu ne može da dobije, može samo postojeću da prihvati i pokrene se. Znam, Đuro, psovaće, bogoradiće ako bude imala snage. Zna posao da iscrpi, pošteno, parazite posebno. Ne kažem... Na neke sam ponosan, u kakve su se promenili. Oni, koji su se slomili, nisu vredni pomena. I, znaš šta je čudno? Što im ne pada na pamet da se mrdnu sa troseda a posle im krive i karma i sarma".

Debeli Šef je bio u pravu. Ni Đura nije ovako zamišljao svoju budućnost, kad je bio mali, pa eto.. Već 20 godina sarađuju. Nije baš svet od čokolade ali je sasvim OK. Đura zbrlja izveštaj i eto već sledećeg.

"Ovaj želi da smrša...."
"Daj mu da se zaljubi, zaboraviće da jede. I stan na 18. spratu, vidiš da je u procesu menjanja adrese, Uh, ti liftovi....""
"Ovi žele decu..."
"Njegovu švalerku pošalji u Nemačku, tražene su medicinske sestre. Možda se seti da se seksa sa ženom".
"Ova želi da bude na moru, cele godine".
"Pošalji je na neki norveški svetionik. Nije more samo bonaca i palme".
"Ovaj zrači mržnju. Au, Šefe, ovo boli i kroz tekst."
"Daj mu ljubav. Bezgraničnu. Gde ima ljubavi, nema mesta za mržnju. Kada prihvati sebe i nauči da voli, neće imati potrebu da mrzi."

"Šefe, ovaj je najteži slučaj ove godine. Ne traži ništa. Ništa!"
Debeli Šef se zamislio. "Baš ništa, Đuro, dobri moj?"
"Baš ništa. Nacrtao je cvet i srce. To je sve".
Zaista.. Na papiru su bili cvet i srce. Cvet je bio u nijansama naranžaste boje, poput nevena. Srce je bilo ispunjeno. Obojeno  crvenom drvenom bojicom. Teksta bez."
"Njemu daj sve. Ne pitaj me zašto."

Još jedan izveštaj je otkucan, enter pritisnut i to bi bilo to.
"Đuro, da li smo završili?", pitao je šef dok je otvarao prozor, da se proluftira. Ledeni zimski vazduh zaparao im je nozdrve.
"Jesmo, šefe. Da odložim papire i gotovo je, za ovu godinu", reče Đura i dalje kuckajući po čudnoj tastaturi. Bog i duša, nekada je samoinicijativno ljudima dodavao ono za šta je mislio da im treba. Novi bazen, vikendicu, auto.... Sve nešto materijalno i dostupno, uz malo sreće i puno rada.

Debeli Šef ode po jaknu. 
"Đuroooo....", oteglo se iz hodnika.
"Niko, šefe".
"O, jeboga, Đuro, opet znaš šta ću da pitam pre nego što izgovorim", Debeli Šef se smejuljio.
"Znamo se, Šefe. Opet se niko nije setio da traži mudrosti, kad odlučuje, hrabrosti, da istupi... Kad, od 15. januara, krenu da kukaju na sudbinu, na potrošenu platu a tek je polovina meseca, na one koji ih mrze, na one koji ih ne primećuju, šta ćemo, Šefe? Klasika ili imate novi predlog?"

Debeli Šef uze komad crne table i napisa: 
REKLAMACIJE NE PRIMAMO. VIŠE SREĆE SLEDEĆI PUT. 
Tablu je stavio u prozor jer, što nije na prozoru istaknuto, nije važno.
"Đuro, gasi svetlo, idemo. Naradili smo se pošteno." Krenuše niz put popločan oblacima.

Za to vreme, mladi lekar vraćao se sa posla. Iako je bio 31. decembar, urgentna stanja nisu poznavala praznike. Ostajao je preko vremena, izvinjavajući se svojoj ženici, obećavao da će da joj sve nadoknadi... Jednog dana... Kada, nije znao. Na povratku kući, tresla ga je groznica. Premor, standardno, toplo ćebe za njih dvoje najbolja je terapija. Imaju jedno drugo. To je najveće na svetu. Naravno da je uzbuđen jer su mu javili da je primljen za stalno. Sve mu je bilo čudno. Proći će, kad se odmori... Kod kuće ga je dočekala Ona, najlepša i najbolja na svetu. Njegova Riđokosa, na koju je ponosan. Njen osmeh je imao drugačiji sjaj. Pokazala mu je test za trudnoću, na kome se jasno, najjasnije, videla druga crta. Univerzum je zadrhtao od ljubavi i radosti.

Đura je počeo da štuca. Debeli Šef se samo nasmejao.
Još jedna uspešna godina je završena.


foto: Internet


Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Bez šećera

O trulim jabukama