Um, drum i ostalo

Poduži je spisak ludih stvari koje sam uradila, do danas. Kada bolje razmislim... Mogla sam i više, da sam smela, da nisam više razmišljala o tuđim očekivanjima nego o svojim željama ali sad nema nazad. Samo napred. Da od danas, svakog narednog dana, radim više onoga što srce ište nego onoga što drugi misle da je ispravno. Jedna od takvih situacija bila je u novembru 2015. "Whitesnake" su dolazili u Beograd, na koncert. Imala sam sasvim dovoljno godina i želje, da mogu opuštena da odem. Sama. Bez nekoga, kome treba da opravdavam investiciju, svoj muzički ukus i želju. Sasvim slučajno, na radiju sam čula za nagradnu igru. Trebalo je prijaviti se i, kada je uključenje u program, otpevati neku njihovu pesmu a nagrada za najbolje bile su karte za dve osobe. Realno, meni je bila dovoljna jedna karta, rešenoj da odem i provedem se sama sa sobom. Hoću, neću, pozovem da se prijavim. Kada to rade slušaoci od 20 godina, sasvim je u redu. Kad imaš 45 godina, postoji mala doza n...

Dobar dan. Zovem se Dušica. Imam 57 godina. Imam problem nepravde. Živim u zgradi, evo, već 41 godinu na istoj adresi. Sva deca su odrasla pod mojim prozorom, danas ta deca imaju decu, neki i unuke. Nekada smo se poznavali. Dolazili su kod mene da traže vodu, da ostave loptu ili bicikl ako im roditelji nisu kod kuće ili nemaju ključ. Nisu svi imali babe i dede pa sam bila zlatna rezerva. Nije mi bilo teško, sve su to naša deca. Komšije su bliži rod nego familija, kojekude. Deca su rasla, venčavala se i odlazila iz naše zgrade. Neki su otišli daleko, na druge kontinente, da nađu svoju budućnost. Neki se, iz ratova, nisu vratili. Mnogo dece pamti Dušica, mnogo. Vlasnici stanova su se menjali tako da, u zgradi od 7 spratova, sada jedva da znam desetak porodica koje su odavno tu. Doselio se neki čudan svet. Nije problem što nisu svratili da se upoznamo, ni što namrčeni prođu a ni "Dobar dan" ne umeju da kažu. Problem je što se ponašaju kao da su jedini na svetu. Vra...

Dobar dan. Zovem se Dušica. Imam 57 godina. Imam problem kompatibilnosti. Kao što sam već pisala, udovica sam. O pokojniku sve najlepše, što kažu naši stari "Kakav si bio, tako te pamte". Moj mladi ljubavnik je bio prolazna avantura. Poželeh da nađem nekog stabilnog i normalnog, bar da nam se lekovi slažu pa da se bolje razumemo i jedno drugom pomognemo. Izgleda je to nemoguće. Ne zbog terapije nego zbog razlike u godinama. Sad vi mislite da je problem kad je neko 20 godina mlađi od mene. Cvrc! Problem je kad je neko deda  u glavi a ne u krštenici. Upoznala sam gospodina, naočitog. Reklo bi se, fini čovek i tako, posle nekog vremena pozove me da dođem kod njega. Bolje da me je tramvaj zgazio, tog dana ili bar dan ranije. Prvo mesto gde me je poveo bila je pijaca cveća. Na 35C u gradu, jedno od poslednjih mesta kud bih otišla. Smoreno cveće, smoreni prodavci a samo on skakuće i birka muškatle. Kaže, prošetaj, vidi kod koga su najlepše. Meni sve to isto, šareno, puno...

Dobar dan. Zovem se Dušica. Imam 57 godina. Ne uspeva mi da ne kažem ono što mislim. Drugarica mi je organizovala onaj sastanak za slepce. Mislim, ne za slepe ljude, nego ono kao kad se dvoje ne poznaju. Kaže, fini gospodin, 61 godina, udovac, dobrostojeći. Nisam baš htela da je pitam da li "dobrostojeći" znači to što ja mislim da znači ili što ona misli da znači. Ja sam dama u najboljim godinama i treba mi čovek kome sve dobro stoji. Došla sam na dogovoreno mesto. Nigde nikoga. Pozovem, gospodin se javi i kaže "Evo, mašem ti, da li me vidiš?" "Vidim, vidim neki čiča mi maše, jesi li to ti?" Pa stvarno, neki čiča stoji u hladovini i maše mi. Otkud ja znam da li tera komarce ili meni maše. Prišla sam mu a bolje da nisam. Stvarno čiča i još se trudi da bude duhovit. Vidim ja, ovo neće da potraje. Probam da budem fina i da samo trepćem, da razmislim pre nego što mu odgovorim na bilo koje pitanje, da budem ona žena-majka-kraljica. Moje prijateljice t...

Život sa tinejdžerkom i starim roditeljima pun je izazova. Tri generacije, tri sobe, jedno kupatilo, varijacije na temu komplikacija su nebrojene. Svako traži svoj mir, na način na koji mu je potreban ali ga slabo nalazi. Tolerancija mora biti na zavidnom nivou. Ima dana kada jeste a ima i onih drugih dana, čini se, mnogo više. Moji roditelji imaju preko 70 godina. Sticajem okolnosti, ja sam i ćerka i sin a detetu jedini roditelj sa kojim živi. Uz moj redovni posao, na koji potrošim 9 sati svakog radnog dana, dodaću i svoj drugi posao, nabavku, čišćenje, kuvanje, spremanje, fiziku, istoriju i još par detalja, tek da ne bude da mi je dosadno. Kardio trening imam više puta na dan a za moje mišiće zadužena su kolica za nabavku. Džak deterdženta, od 12 kg, savršen je za krckanje u leđima. Vikendi su posebno inspirativni. Svi smo kod kuće, sve tri generacije imaju različite ritmove i potrebe. Neki ustaju iza 05h, tupkaju i lupkaju, neke nas bol u kičmi probudi oko 8h, neko spava do pod...

Reših da se obogatim. Novi zakon mi je dao fantastične ideje. Slični zakoni postoje u nekim uređenim zemljama i to je u redu. Jedno, što nas od njih razlikuje je... Sve. Zakon najavljuje da će da sankcioniše, kaznama od 5000 dinara, svaku buku iz nečijeg stana, koja prelazi zvuk šaputanja. Imam par predloga kako da pomognem svima koji, već sada, znaju da im se probudio čuveni srpski inat. Priča se da su mnogi već presavili tabak za žalbe. Ako nešto nervira naš narod, to su zabrane i najavljene kazne. Evo plana: Ukoliko poželite da glasno plačete, smejete se, gluvi ste i ne čujete tv program, ja ću da organizujem grupu za plakanje, grupu za smejanje i grupu za konzumiranje tv programa. Umesto da plaćate kaznu, jer je nervozna komšinica zvala komunalce, lepo meni da date po soma dinara vas deset i možemo da počnemo. Za kaznu ću da spremim 5 somića, ostatak je moja zarada. Mislim da je korektno. Sve je bolje nego da plačete u jastuk. To je skuplja varijanta jer morate da perete ...