Pismo čitateljke, br. 3

Dobar dan.
Zovem se Dušica.
Imam 57 godina.
Imam problem kompatibilnosti.

Kao što sam već pisala, udovica sam. O pokojniku sve najlepše, što kažu naši stari "Kakav si bio, tako te pamte". Moj mladi ljubavnik je bio prolazna avantura. Poželeh da nađem nekog stabilnog i normalnog, bar da nam se lekovi slažu pa da se bolje razumemo i jedno drugom pomognemo. Izgleda je to nemoguće. Ne zbog terapije nego zbog razlike u godinama.

Sad vi mislite da je problem kad je neko 20 godina mlađi od mene. Cvrc! Problem je kad je neko deda  u glavi a ne u krštenici. Upoznala sam gospodina, naočitog. Reklo bi se, fini čovek i tako, posle nekog vremena pozove me da dođem kod njega. Bolje da me je tramvaj zgazio, tog dana ili bar dan ranije. Prvo mesto gde me je poveo bila je pijaca cveća. Na 35C u gradu, jedno od poslednjih mesta kud bih otišla. Smoreno cveće, smoreni prodavci a samo on skakuće i birka muškatle. Kaže, prošetaj, vidi kod koga su najlepše. Meni sve to isto, šareno, puno osa i kojekakvih bumbara. Jedva razabrah koje su muškatle, kaže, sad idi nađi kod kog prodavca je najsvežiji Lepi Jova. Ju, pomislih na nešto bezobrazno! I još neka baba sa tezge sve nas gleda pa podmeće kutiju tog šarenila pred nas, gledam ja ono cveće i gleda ono mene, pa se ne preopoznajemo. Lavanda, ruzmarin, bosiljak, to još znam čemu služi na terasi ali muškatle, samo jedna biga više.

Kupismo pun auto sadnica. Stigosmo kod njega, kaže, evo ti ponesi ovu kutiju pa se vrati po drugu turu. Molim? Pa nisam ja šerpas, jebalo te cveće! To nađi neku mlađu, mene zeza diskus, taman ću da cimam kutiju, ni svoje ne nosim uz stepenice, bez lifta. Odnesem neke kese, uđem u stan a stan... Kao laboratorija ludog naučnika. Ostaci neke hrane, prljavi sudovi šire kiseli smrad, štipa za oči, uvenuće muškatle. Takav nered nisam videla ni u horor filmovima. O lavabou i kupatilu da ne pričam. Sve treba natopiti sonom kiselinom i ostaviti par dana pa isprati crevom. Prašine, po sitnim džidžama na policama, ima toliko da me čudi da nisam dobila neku bolest kože. Samo su mi otekle oči. Kaže đuvegija... Imaš podočnjake, ne rade ti dobro bubrezi. Moji bubrezi su dobro, fala na pitanju, to je otečeno od prašinčuge koja me davi. 

E, dobro, sad kad je cveće transportovano u stan, hajde da mi podigneš džak zemlje na leđa. Slušam šta priča pa mi žao sebe. Ti si, bato, negde žešće prozuknuo. Tebi treba neka sa vrha planine, što je naivkla da cima i vuče i ćuti a ne ja. Odem da operem ruke, život mi se zgadi od boje lavaboa a on me gleda i kaže... Hemija je tu ispod, imaš i krpe i sve. Napravim se luda. Ode on po ćevape, kaže, ti napravi salatu. Sve je u frižideru. Dobro, šta mi teško... Hej, kad si već tu, pogledaj šta je u onoj velikoj šerpi, mislim da je za bacanje pa ako ti nije teško... Ma, šta mi teško. Ode on, podignem poklopac, kod da sam ušmrknula neku tešku drogu. Srećom, bila sam već ošamućena prašinom pa mi ti zeleni mikroorganizmi nisu bili iznenađenje. Osvrnih se oko sebe, da li postoji neka gas maska, računam da su takve situacije u njegovoj kući redovne. Maske nema, jedva preživeh ono. Večerali, pogledali neki film, meni se oko ponoći oči zaklopiše same. Jaooo... Jesi oribala lavabo? E, dobro si me podsetio, sad ću ja, časkom, šta mi teško, rekoh i poželeh da Domestosom ispolivam ceo stan.  Ne bi me iznenadio ni leš u biblioteci.

Detoksikovah misli i disajni sistem, jedva. Odem da spavam, taman zadremam, pale se svetla u spavaćoj sobi. Šta ti je, šta pališ te reflektore? Reče neku glupost. Ok, uzmi drugi pokrivač, ne mogu da pričam, rasaniću se, rekoh na putu nazad u svoje snove. Koji drugi pokrivač? Nema drugog, zajedno ćemo pod ovaj. Uh, pomislih, sad već prelazi crtu moje tolerancije. O hrkanju i otimanju pokrivača da ne pišem, biće formata Rata i mira samo bez mira. Probudih se u 04.32. Vrućina, vazduha bez, odem da pijem vode i uključim bojler dok je jeftina struja. Kaže on, o, dobro jutro lepotice a ja, otečenih očiju od prašine, jedva progledah. Vratim se u krevet, kaže đuvegija, vreme je za seks! Za šta? Pa jesi ti normalan, pola 5 ujutru je, u ovo doba ustajem samo ako imam avion i to ako si ti uplatio aranžman, rekoh. Ne znam gde je levo, sve me peče od prašine a njemu do seksa, zamislite! 

Definitivno me je ubio kad je, u 04.35 pitao šta mislim da, časkom, posadimo onih 658 sadnica koje venu na terasi. Ne mislim ništa. Ne znam kako se zovem, spava mi se, peku me oči i baš me briga Lepog Jovu i muškatle, iskreno. Nisam ja ovde došla da budem baštovan asistent, ni da pravim večeru a još manje da ribam tvoj štrokavi stan. Au, sve ode do đavola a ja sam samo rekla šta sam imala. Naduri se on zbog seksa. U pola 5 ujutru. Pa dobro mu uvo nisam odgrizla, toliko nisam znala gde se nalazim, bunovna i ne naspavana! Tu shvatih apsurd situacije: pa on može samo u zoru! Baš mi je žao, imala sam druge ideje i nisu uključivale ni muškatle ni muškarca a ni onu njegovu muštiklu. 

Sačekala sam da krene prevoz, da što pre odem odatle. Bez suvišnih reči, pozdrava, komentara, samo što dalje. Eto ga, zove. Aman više, čoveče, još mi se kapci nisu otvorili od vekovne prašine iz tvog stana, šta je sad? I krene.. Ti si ovakva, ti si onakva a ni 6 ujutru nije bilo. Grom i pakao. Osveta uvređenog čiče. Tramvaj pun, publika se već deli na dva navijačka tabora. U jednom od tih izlaganja "ti si ovakva, ti si onakva, obećaš pa pobegneš (valjda je na muškatle mislio, a lepo sam mu rekla da mi muškatle, ribice i muževi ne uspevaju nikako, provereno) odgovorih da se zahvaljujem za sve, pa i otečene kapke od nespavanja, otimanja pokrivača, prašinu ali da sam bar lavabo i sudove oribala pa da ne žali što podelismo neke sate zajedno. Ubiće ga prevelika očekivanja koja nisam ispunila, pomislih, mada je dug letnji dan i moći će da štiklira sa liste, lagano.

Znate šta mi je odgovorio? Da si bar ponela đubre, pa da od tebe ima neke koristi...

Sad vas ja lepo pitam, poštovana redakcijo, da li bi bilo u redu da sam uzvratila na isti način,  porukom koja udara ispod pojasa jer je kroše bio nemoguć? 

U nadi, da moje pismo neće završiti u košu, sve vas pozdravljam. 

foto: ja slikala