Priče iz drugog braka XXXII

 Bila je to jedna od onih noći koje traju kao večnost.

Zadremala sam u svojoj fotelji, ili bar onome gde pas nije poderao i napravio rupe. Samleo me je dan. Ne sećam se kada sam utonula u san ali sam sanjala zemljotres i erupciju vulkana koja je izazvala stravično tutnjanje.  Dok sam tako sanjala cunami u najavi, neko me je dodirnuo po ramenu. Figura u spavaćici, tačno kao ona iz filma "Krug", što se pojavljuje da ljudima srca otkažu od prepadanja. Kosa duga, puštena, povetarac, horor film koji je počeo kao avanturistički ali se nastavio prestrašno.

"Mama, da li si ti gluva kad ne čuješ ovu buku, spavaš tu ko neka Bušmanka", rekla mi je moja Mila. I stvarno, sva sam se uspentrala uz fotelju, valjda bežeći od cunamija u snu. Napolju je turiranje motora kidalo mračnu tišinu. Namah me obuze neki strah. Pomešali su mi se filmovi, snovi, java, zvuci, previše svega istovremeno. Nekako sam se raspakovala iz fotelje i otišla do prozora. Buka je tresla stakla svima u mojoj i okolnim zgradama. Pomislih, valjda će neko to da reši pa da se razilazimo na spavanje, ja više ne mogu da držim oči otvorene.

Buka motora je prestala ali je muški glas počeo da peva "Tri palme na jastuku srećeeeee"... Ne, nemoguće, to smo bivši muž i ja pevali Mili kad je bila mala i nije htela da spava dok joj neko ne otpeva. Ne, ne želim da pogledam kroz prozor. "Milkaaaaa, izađi samo da te nešto pitaaaaaaam", urlao je pevač. Milorade, ako izađem, ima da te nema. Milorad je, inače, bio miroljubiv osim kad malo poludi pa umisli da je zanimljiv. Nismo se puno viđali od kad se oženio ekološkom aktivistkinjom koja je, po Milinim rečima "imala venčanicu izgleda kao ulupano belance". Računala sam da je tada moja muka prešla na nju i da više zaista nemam ništa sa Miloradom, eto mu nove žene pa neka ona sluša njegove tužne balade. O, grdno sam se prevarila. Izašla sam na terasu, da bolje osmotrim situaciju. Nekom prilikom, dok smo bili u braku, meni je pevao ispod prozora sve dok nisam oplela krupnim ivanjičkim krompirima po njemu a onda su, iz žbunja, ispali trubači i razbudili ceo blok. Dok nam je policija popisivala podatke, rekao je da mu je sve to beskrajno romantično i da je siguran da ćemo zauvek da pamtimo.

Ovaj put je pevao, nije gasio. I dozivao Milku. Tako me je zvao dok smo bili u braku, iz samo njemu znanih razloga. Poučena iskustvom, znala sam da Milku doziva samo kad je u problemu. Pomislih da je lakše da izađem pred zgradu i objasnim mu da će i ovog puta da nas kazni komunalna policija ali sam se, u poslednjem momentu, setila da mu je baš to cilj. Da izađem i da mi plače na ramenu kako je život težak a on malerozan. Ne, nikada nije dovodio u pitanje svoje izbore. Uvek je neko drugi bio odgovoran umesto njega: sudbina, splet okolnosti i omiljeni izgovor "ja sam baksuz". Neka mu bude. Izaći ću, samo da se buka okonča pre nego što nam neko ne napiše kazne.

Crni Milorad je bio u totalnom bedaku. "Vidi, Milka...." Znala sam da sledi poduži monolog.

"Ona moja je otišla, isto kao i ti što si otišla i nisi se vratila i...."

Ne, ne, ne zanima me. Iskusni glumac varoškog pozorišta znao mi je slabe tačke. Taj bi suzu pustio samo da bih se sažalila i saslušala milion i treću tužnu priču o njemu, baksuzu. Nećeš, Milorade, nećeš opet da me upecaš na istu foru, jok! Ukoliko se prevarim i samo upitam šta se desilo, osvanućemo na parkingu tako što ću ja da tražim tablete za pritisak a on će svoje muke da se mane. 

"Milka, ona je otišla, moja Pahuljica me je napustila, vetar je oduvao ko zna kuda....", sve sa prigodnom dramaturgijom. Vratio se Milorad sa gostovanja u provincijskom pozorištu, posle jedne predstave i još dva dana bančenja po lokalnim kafanama i nije zatekao ženu kod kuće. Nešto mi ga ne bi žao. Više mi je bilo žao mene, umorne, smrznute. Ispostavilo se da je njegova Pahuljica otišla u nepoznatom pravcu i da će on pravolinijski na most da skače u Dunav jer života za njega više nema. 

"Dobro, Milorade, ne moraš odmah da skačeš sa mosta. Možda je otišla u Trst da kupi farmerke, ili kod neke drugarice, šta ja znam gde je tvoja žena crni Milorade, opet mi praviš skandal u životu, ne zanima me...." Upala sam u vihor besa. Realno, nije to moj problem. "A kako si ti siguran da je otišla, m?", pitala sam ga, zbunjenog i uplakanog. "Nestao je jorgan". Kakav sad jorgan, pa ubiću te ja, da ti uštedim benzin do mosta, crni Milorade!

"Milka, nema ni jorgana, onog u kome sam krio pare. Znaš one jorgane što smo dobili od tvoje strine kad smo se ti i ja uzeli, sećaš li se, Milka? E vidiš, kad smo delili imovinu, ja sam uzeo svoj i Pahuljica se uvek bunila kako taj jorgan miriše na tebe, znaš Milka, ona tebe nikad nije volela (Milorade, pa ni jedna žena ne voli bivšu ženu svog muža, aman), i onda sam ja u tom jorganu štekao pare i sad nema ni Pahuljice ni jorgana aaaaaaa" i opet cunami suza. Ne mogu ja ovo, nisam ja zaslužila da i tuđe probleme nosim sa sobom i rešavam, neka se sam bori sa svojom ženom, nije to moj posao. "Milka, ja u onaj stan ne mogu, pusti me kod vas, da pojedem tanjir supe i malo čvaraka, Milka ona kuva samo amarante i goji bobice i miso supe sa algama, ja ne mogu više, željan sam svega što ti kuvaš, Milka sažali se svom bivšem mužu koji je gladan i nesrećan! Patetična epizoda pred mojim ulazom je pretila da se pretvori u tužnu seriju. Mila je mahala sa terase, Milorad je jecao ko dete koje od Deda Mraza dobije košulju a tražilo je kamion, sve je smrdelo na totalnu propast, uključujući i jorgan koji je Milorad oteo jer nam je to kupila moja strina za svadbu a ja sam se pošteno odrekla miksera sa blenderom koji nam je poklonio njegov drug, čisto da se zna!

"Ne, ne možeš kod nas. Ne živimo same. Idi lepo svojoj kući, kupi pljeskavicu kao i onda kad sam te čekala na ručku a ti se najeo u kafani pa su pola pileta i šerpa graška završili u smeću. Rešavajte vaša sranja, nisu moja, doviđenja Milorade i prijatno. I nemoj da ti je palo na pamet da se vratiš ovde, lično ću da ugrejem svo ulje koje imam u šteku i da ga prospem na tebe, sa terase. Ajd zdravo!" Ovakva rešenost u mom sistemu nije viđena godinama unazad. Stvarno nisam bila raspoložena za još tužnih priča. Vratila sam se u stan, u želji da se ošurim vrelom vodom i uskočim u krevet kad Mili zazvoni telefon. "Ćao, sad je tata bio ovde, nemam pojma zašto ti se ne javlja, nešto se svađao sa mamom. Išla si do hemijskog čišćenja? Milorad je totalni kreten, mislio je da si otišla na kraj sveta", reče joj naše lepo i pametno dete. Pahuljica je živa, to je dobra vest. Jorgan je hemijski očišćen, i to je dobra vest. Gde je Miloradova ušteđevina, o tome neka brine on. Znajući ga, nema u toj jorganskoj koverti nikakvih para, verovatno je skupio sve račune koje nije platio pa je tu sakrio, da Pahuljica ne pronađe. Prošli smo to zajedno pre više godina.

U pauzi između dva zevanja, setih se da je stiglo neko pismo. Iz Amerike, čini se. Žarkova polu braća su i dalje živela tamo. Nekad bismo razmenili po koju poruku, od kad je Žarko poginuo, uglavnom ono ljubazno kako ste i šta radite. Ovo je bio papir sa američkom zastavom, nešto zvanično. Skrpismo Mila i ja da je potrebno da se javi naš advokat, da bi sredili papire oko nasledstva. Poklonili su Mili ono što je Žarko trebao da nasledi od porodičnog biznisa. Mnogo beše nula na tom papiru. Više nisam bila sigurna da li spavam, sanjam ili sam budna sve dok Milorad nije pozvao. Mila se javila, umesto mene. "Kaže, neće ipak da skače sa mosta, Pahuljica se vratila sve sa hemijski očišćenim jorganom. Tata pita da li treba da ti ga vrati jer mu se učinilo da si bila baaaaš besna što ga je prisvojio pa ako treba...."

Ništa ne treba. Samo meni moj jorgan. Pustite me da spavam, dok ne poludim ili ne opali onaj cunami sa početka priče. Znajući Milorada, odneo je taj oba jorgana, jastuke i posteljinu pride.Valjda se nije setio i escajga od nerđajućeg čelika.

foto: Pixabay/Internet