Um, drum i ostalo

Novi načelnik je želeo da upozna pacijente. Odeljenje psihijatrije nije imalo veliki kapacitet pa je upoznavanje kratko trajalo. Kao i svakome pre nje, predstavio joj se a zatim je pitao ko je ona. "Ja sam poznata ličnost, zar me ne prepoznajete? Mora da je zbog moje frizure. Ovde je odvratna voda i kosa mi je potpuno mekana, fuuuj", rekla je, samouvereno, kao da par dana ranije nije unakazila svoju prelepu crnu kosu tupim makazama. "Da, ovde su svi poznati i slavni. Malopre su bili Aristotel i Nikola Tesla. Poznajete ih?", upitao je. Koketirala je sa svakim muškarcem koji je bio u njenoj blizini, od domara Žike do novog načelnika. Jedini kog nije pokušavala da šarmira je bio Jovan, krezubi tehničar. Živela je od pažnje.  "Aristotela ne poznajem, lično, čula sam za njega a Tesla... To je onaj naučnik?", treptala je i kolutala očima istovremeno.  "Ne, ne taj Tesla, ovaj gospodin tvrdi da je krojač", iskusno je skratio njenu predstavu. ...

Odrasteš kada shvatiš da ništa ne moraš. Da je dovoljno da slušaš sebe i intuiciju koja kaže da je neko tužni cirkusant gladan pažnje. Da nije neophodno da pružiš ruku, kada zapišti jer ćeš ti sutra nenaspavana na posao a taj neko će da traži novu publiku. Odrasteš kada shvatiš da su, likovi iz basni i sitna gamad, daleko van tvoga kruga i potencijala. Odrasteš kada naučiš da odbiješ besplatnu saradnju i kada, svoje slobodno vreme, znanje i iskustvo, staviš na raspolaganje samo onima koji su toga vredni. Odrasteš kada shvatiš da se uspeh ne prašta i da nisi ti trn u nečijem oku, već je sam sebi nepodnošljivi izvor bola. Odrasteš kada, među nasmejanima, naučiš ko je maskirani lešinar i kada takvima ne pridaješ značaj baš kao da ne postoje. Odrasteš, kada svoj svet, sačuvaš unutar svojih granica, jasno postavljenih.  Kada imaš omiljene prodavce na Ribljoj pijaci i konobara koji se obraduje što te opet vidi u jednom od novosadskih kafića i kad znaš da je dom ta...

Mama, daj mi pare za kartu, hoću da idem na koncert a još danas su promotivne cene, reče pile moje, pre par dana. Ne može! Daću ti ja po nosu, a dvojka iz istorije će sama da se popravi, jel? Ona glasno prevrnu očima. Mama, nas pet iz odeljenja idemo, u čemu je problem? I ja se zapitah, u sebi. Kud ćeš, pomislih, u tu gužvu raznih manijaka i pijanaca i budala, pa tek ti je 13 godina! Mene roditelji nisu nikad pustili na koncert. Otišla sam na prvi, 20 mi je bilo, tad više nisam tražila dozvolu da idem.  Iskrala sam se iz sobe i pozvala Njega. On je pametan i obučen da razmišlja u kriznim situacijama. Ja, kraljica smirenosti, upravo sam se pogubila. Objasnih mu u par nepovezanih rečenica njen naum. Kaže... U redu, poslaću nekoga da bude ispred hale, ako joj nešto treba da joj se nađe. Mislim se... Lako je tebi, tvoja ćerka ima tek 11 godina, još gleda Pepu Prase. I još kaže... Hoćeš da ja odem po njih? Pa taman da voziš pet maloletnica u autu registrovanom za četvoro, da li si ...

Kad sam bila dete, jedva sam čekala da porastem. Taj svet je izgledao strašno primamljivo. Kakva varka! To, što sam morala u vrtić ili školu, ništa je u poređenju sa onim što, kao odrasla i odgovorna osoba moram. Bilo bi lepo da mi je to neko rekao, da se ne nadam previše. Svako, sa kim sam bila u bilo kojoj vrsti odnosa (posao, emotivno, prijateljski), sa sobom je odvalio komad mene i poneo ga, u nepovrat. Nisam to primećivala dok nisam shvatila da sam mnogo umorna a ništa posebno drugačije se ne dešava. Svako od njih mi je, sa druge strane, ostavio delić sebe. Najčešće to nisu bili fini delovi već neki talog, mulj, njegova trauma sa kojom sam se borila i ništa. Počela sam da verujem da svako, na rođenju, zaduži količinu svega: strpljenja, elastičnosti, snage, pozitivnog i negativnog. Čini se da se moja korpa opasno ispraznila. Kao u kompjuterskog igrici. Na početku imaš i novčiće i ćup sa voćem i dijamante i sve to trošiš, boreći se sa nemanima na svakom nivou, savladaš ih sve i...

Ovo je priča o moje dve tetke. Bliznakinjama, Danki i Ljubinki. Danka je bila vitke građe. Lepe i atraktivne pojave, visoka i tanka kao pritka za boraniju. Uprkos vremenu u kom je živela, nosila je kratku kosu. Sama se šišala. Nikome nije dozvoljavala da joj "makazama radi o glavi". Volela je da nosi pantalone i bila je skroz drugačija od žena tog vremena. Dok su se njene vršnjakinje bile odevene u damskom stilu, Danka je bila impresionirana pantalonama kakve je kreirao Pjer Karden. Bila je ležerna, neopterećena odećom i šminkom. Vredna i uporna, o arhitekturi je učila iz knjiga koje je našla, bačene, ispred jedne beogradske zgrade. Nikad nije dobila diplomu a, opet, znala je mnogo više nego školovana deca iz imućnih porodica. Od majke domaćice i oca kovača nije mogla ni da očekuje da će joj dati mogućnost za studiranje. Arhitektura je bila njena strast. Savršene pantalone je pravila od onih koje bi, njeni drugari, prerasli. Vešta sa iglom i koncem, nepresušne mašte, zamiš...

Ženska i muška percepcija stvarnosti su veoma različite. Priznaću da mušku ne kapiram. Tačnije... Što sam starija, to manje shvatam kako muški um funkcioniše. Jedan od najvećih muških strahova je strah od emotivne veze.  Kako prevale 40., tako panično počinju da se plaše emotivnosti i partnerstva.  Kao da je to nešto najstrašnije što muškarcu može da se dogodi, da pokaže svoje emocije, nedajbože da se zaljubi. U stanju su da maštaju o ženama raznoraznim, ali ljubav... Strašno. I pristaju na kojekakve površne i delimične odnose koji nikada neće dovesti do partnerskog, tek tako, rekla bih iz razonode i straha da će da ostare sami. Da su svi opečeni lošim iskustvima, možda bih razumela. Da se kolektivno nikad nisu odvezali od maminog naručja, i to bih mogla da razumem, kao i da su odrasli u porodicama u kojima je ljubav bila tabu. Taj strah, od ljubavi, nadjačava razum prosečnog muškarca u Srbiji. Radije će da pati i vene u neodgovarajućoj vezi jer je to zona njegovog k...

Festival sireva Balkana 9. i 10. marta u Domu omladine Beograda „Balkan Cheese Festival“, deveta izložba autohtonih sireva Balkana biće održana tokom vikenda 9. i 10. marta u prostoru Doma omladine Beograda, partnera ove manifestacije. Posetioci će moći da probaju retke i neobične vrste više od stotinu sireva iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Francuske, da uživaju u uparivanju sireva sa vrhunskim vinima i delikatesima, kao i poslasticama sa sirom. Zemlja gost ovog festivala je Slovenija. Biće izloženi i inače retko dostupni sirevi sa područja Kosova i Metohije. Radno vreme „Balkan Cheese Festivala“ biće od 10 do 20 časova u subotu i nedelju. Ceremonija otvaranja je u subotu u 11 časova. Cena jednodnevne ulaznice je 250 dinara (uključuje degustaciju sireva i delikatesa na svim štandovima izlagača). Ulaznice će biti dostupne na biletarnici Doma omladine Beograda. Na festivalu će biti održane prezentacije pravljenja mladog kač...