Umesto karanfila

Svoje želje za sladoledom ispunila sam u ujakovoj poslastičarnici, a želje za cvećem dok sam, u studentskim danima, radila u cvećari. Zahvalna sam kad ga dobijem na poklon ali mi je to bačena para. Neodgovorna sam, malo vremena provedem kod kuće, a cveću treba pažnja i nega isto kao i ženi i kad nije 8. mart.

Mislim da su žene novog doba gorko zažalile zbog izjednačavanja prava sa muškarcima. Nekada je današnji praznik imao više smisla, onda su došle godine kad se izjednačavao sa krkanjem prasetine i ispijanjem vinjaka u kafani. Državna preduzeća, gospoje sa 'ladnom trajnom i tragovima Ehotona, nijansa golubije plava. Muškarci su se više radovali ovom danu nego mnoge žene, koje su morale da obnove garderobu, da ih koleginice ne prozivaju da su opet u istoj haljini. Vremenom je i to prošlo, žene su postale sve opterećenije onim što moraju, a muškarci su našli nove razloge za kafanska slavlja.

Ono što me je danas obradovalo su mladi momci koji ponosno nose cveće svojim dragim ženama. Nekada su se karanfili sakrivali ispod sakoa, pa bi do izabranice stigli izmuljani i izlomljeni, i ovo zaista smatram napretkom. Nasmejani ljudi su danas oko mene, i oni što poklanjaju, i one što poklone primaju. Neuobičajeno lep je Beograd danas. Sunčan i nasmejan. Da je sreće pa da je češće..

Ovo pišem zbog onih namrštenih muškaraca, što celog života mrče kao da su rođeni sa smrdljevkom pod nosom. Što im je ispod časti da se prema ženama ophode sa poštovanjem. Buket cveća ne bi ih učinio džentlmenima, ni da se isprse i pređu preko svog mrštenja. Džentlmena oblikuju mama i tata, jer ga od najranijih dana uče kako se poštuje svet oko sebe, pa i žene, pozate i nepoznate. Lakše je lepo vaspitati dete nego popravljati odraslog čoveka. Šta je teško pridržati vrata ženi, ustupiti joj mesto u prevozu dok levitira sa punim rukama sa pijace? Ne pada kruna sa glave od toga. 

Neke žene danas neće dobiti cveće. Dobiće podrugljive komentare od muškaraca, redovnu terapiju demonstracije nadmoći poslodavaca ili partnera. Neke će dobiti odmeravačke poglede, neke samo one "ti si manje vredna jer si žena, ma koliko da si pametna, obrazovana, dobra osoba". Nema tog cveća koje će od copine da napravi džentlmena. Mnoge od pomenutih žena više nemaju volje da se takvima dokazuju, da se trude, da budu lepše i vrednije i marljivije. Pretvorile su se u radnu snagu, što na poslu što kod kuće, koja ima samo izvršnu funkciju. Ima tu i onog što one nose iz svog detinjstva: da je žena samo da rađa i da radi, da ne sme nikome reći NE, da na komplimente porumeni i ne prihvati pohvalu. Ipak, mnogo je više onih kojima je lakše da sagnu glavu i ćute, u strahu da ne izgube i ono što imaju ili od čega žive.

Danas im poklanjam snagu. Da razmisle koliko života imaju, da udahnu ovaj prolećni dan i napoje se suncem. Budite sebi lepe i dobre, najbolje! Ljudi će vas voleti ili neće, ali molim vas... Volite sebe. Osmehnite se i pohvalite sebe. Dobre ste baš takve kakve ste, lepe u svojoj nesavršenosti. Niko nije najbolji, pogotovo to nije onaj koji vam, svojim ponašanjem prema vama, govori više o sebi nego što mrzi baš vas. Energiju usmerenu na trpljenje upotrebite da pokrenete ono najbolje u sebi.  Nema to veze sa kitom cveća. Što bi rekla moja bivša svekrva.. "Kitu ćeš dobiti, kako god okreneš, a cveće kupi sama sebi". 

Vrediš, lepa! Ovo je tvoj dan. I onaj juče i onaj sutra će biti.