Morska prica I2

Tavan je bio muška pećina. Mesto gde bi se povukao od ostatka sveta, gde se ne javlja na telefon, gde je sve sem hedonizma isključeno. Za razliku od ostatka kuće, opremljenog mešavinom repariranog i novog enterijera, tavan je pretrpeo najmanje izmene. Tavanske grede i kamen, par komada nameštaja i nekoliko stolica. 

U prostoru su dominirali njegovi muzički instrumenti. Naslednica Stare Frajle bila je iz iste fabrike kao i ta gitara na kojoj je formirao svoje muzičko umeće. Električna gitara, bubnjevi, i dva sjajna saksofona koji su se presijavali na zraku sunca koji je probio kroz škura. Odabrao bi da svira određeni instrument samo vođen trenutnim raspoloženjem i svojom intuicijom. U gradu je bilo nemoguće u stanu svirati onako kako srce traži, nemoguće je sa pola snage a sve sem pravog sviranja iz duše nije imalo smisla. Njegov muzički talenat bio je obogaćen kvalitetnim glasom. Voleo je da peva kad je sam. Samoća i usamljenost nikad nisu imale dodirnih tačaka. Samoća podstiče na upoznavanje sebe, svojih demona i anđela kao i jačanje kreativnosti svog izražaja. Kao mlad momak, živeo je sasvim drugačiji život. Više posla, novca, ljudi u okruženju i gradskih dešavanja vremenom se kristalisalo u ono što zaista voli, a muzika je bila visoko pozicionirana na toj lestvici. Ručno pravljeno pojačalo i zvučnici davali su njegovoj muzici prave tonove.

Kada bi isključio sve periferne ometače, u gradu sviranje nikad nije zvučalo kao na ovom tavanu. Nešto je do akustike prostora a mnogo više do osećaja ličnog oslobađanja. Svirao je za sebe, najradije i najbolje. Stara Frajla je čučnula u njegovo krilo i zagrlio je prstima njen široki vrat. Magija je počela... Dopuštao je da ga akordi nose, bez razmišljanja da li je to pravi izbor muzike. Na tavanu je bio mrak, iako je bilo podne a bokeljsko sunce je pržilo kamen. Bura je od Risna donosila svežinu. Zvuci talasa i gitare činili su nežan spoj satima, dok vrhovi prstiju nisu počeli da ga bole. Neprimetno, bura je prestala a nebo je poprimalo sive tonove, što je primetio tek kada je ustao da odloži gitaru, protegne mišiće i uzme saksofon. Uskoro su erotični zvuci prkosili vetru koji je ljuljao otvorenja škura. Srediće to sutra. Kada se preda muzici, sve ostalo ne postoji. 

U Beogradu je sve bilo drugačije. Svoje instrumente ponekad bi uzeo u ruke, ali su komšije imale primedbe. Na tavanu njegove kuće pored mora, instrumenti su dobili novu enegriju. Njegov stan je bio savršeo skockan ali je počeo da ga žulja. U spavaćoj sobi krevet za dvoje, u kome je spavao samo na svojoj polovini, odavno je prestao da bude udoban. Iako sjajno kuva, nije imao ni vremena ni volje kao ovde. Veliko plavetnilo je uticalo na njega na najbolji moguć način. U Beograd bi dolazio samo kada mora, i to na par dana. Gradska gužva mu nije nedostajala, mada je rado koristio priliku da vozi slalom motorom kroz beogradske zakrčene ulice. Trećeg dana u Beogradu, kada završi sve zbog čega je došao, otišao bi kod mame na ručak i krenuo put mora. Svojoj kući, u svoj svet, u svoje veliko plavetnilo. Tragovi nervoze nestajali su sa svakim pređenim kilometrom. Kako bi se približavao svojoj kući na obali, radost ga je ispunjavala. Ima nešto čarobno u Boki što svako treba sam da otkrije. Ovde je i kiša drugačije mirisala a brda njome okupana ogledala su se u plavetnilu mora. Za mir u glavi i radost u srcu.. Dovoljno.

Neverovatnom brzinom oblaci su prekrili zaliv. Svirao je saksofon, jedan pa drugi, vraćao se gitari pa opet saksofonu. Nebo boje olova i oblaci kao krune na brdima bili su najava kiše. "Neka pada", pomislio je i predao se zvucima prirode i saksofona. Uskoro su munje parale nebo a gromovi tresli i brda i more. Da li je do akorda koje je svirao, ili do vremenskih prilika, ova muzička sesija mu je prijala kao nikad do tada. Misli, osećanja i tonovi su bili u savršenoj harmoniji.