Taj muški strah

Šta plaši muškarce, pa beže iz veza u kojima im je sve po volji?

Ništa. Muškarci ne beže od onoga što im prija. Samopouzdanje im ne izmiče tlo pod nogama i nemaju razlog da beže od bilo koga i bilo čega.  Ako se pojavi problem, jasno i bez uvijanja kažu partnerki o čemu se radi. Time stiču njeno poverenje a, ako imaju sreće, dobiju i mišljenje nekoga ko sa strane problem vidi iz drugog ugla pa možda i doprinese rešavanju. Muškarac, koji je svestan sveta oko sebe, svojih mogućnosti i nemogućnosti, zna vrednost veze u kojoj je sve kako treba i sitnice se koriguju usput. Muškarac zna da je odgovoran za svoje izbore, odluke i reči. Svestan je težine svojih odluka, pa i ako sasluša nečiji savet, sam donosi konačnu odluku.

Partnerka, sa kojom je u vezi jakog potencijala da se kvalitetno razvija, može samo da mu pomogne. Ako je žena već došla do pozicije partnerke, sasvim je izvesno da mu neće biti teg oko nogu čak i ako se na let do Meseca odlučio. Što su ljudi stariji, to više cene podršku koju dobijaju od partnera. Visok nivo lične zrelosti i sposobnosti za ljubav ne može da muškarca otera od žene (ili ženu od muškarca) sa kojom je ušao u partnerski odnos. Ne kres kombinaciju ili odnos iz interesa već pravu i zdravu partnersku vezu. Dakle, Muškarac ne beži od žene sa kojom se oseća dobro, sa kojom raste i razvijaju se oboje još više i još dalje i još svesnije.

Beži seronja. Beže večiti dečaci koji se plaše i sopstvene senke čim primete da ih prati. Beže, mučenici, opterećeni teretom sveže izmišljenih izgovora. Stari izgovori se, vremenom, potroše i izližu kao đonovi na cipelama. Volim da pročitam savete devojaka od 25 godina, napucane motivacionim porukama Paola Koelja i bratije. Lep je taj njihov svet. Kako muškarcu prići, kako ga privoleti sebi, kako se izlečiti od uverenja dobijenih iz telenovela i holivudske produkcije. Koliko su te mlade i lepe sakupile informacija sa kojima ne znaju šta će! Teorija na zavidnom nivou ali životna praksa i iskustvo nisu u najboljoj vezi sa teorijom pa se pitaju gde greše. Baš u toj teoriji, u mnoštvu informacija svakome dostupnih a većina ne zna šta dalje. Više života i iskustva a manje medijskih saveta, i život će dobiti nove boje.

Moje društvo čine pedesetogodišnjaci. Poznanik mi se pohvalio da je upoznao sjajnu ženu i poželeh im sreću i pamet. Uskoro, dama je odletela dalje, svojim putem. Kaže, konstatovala je kako je on previše savršen i otišla. Još nisam dokučila kako izgleda kada je neko previše savršen. Znam samo kako je kad je neko fer, pošten, voljan da se potrudi da veza uspe, tolerantan, iskusan, pametan da zna gde je granica ličnih mogućnosti a gde počinje rasipanje i gubljenje vremena na čekanje promena koje se neće desiti. Znam i kako je kad ne tražiš Maldive nego šetnju i razgovor, znam kako je i kad ne očekuješ fensi večeru nego se raduješ sendvičima sa plastične tacne. Znam i kako je kada svoje kriterijume koriguješ, prilagodiš ih svom statusu i realnosti a onaj drugi se potrudi da te demantuje. Kad se dama pokaže kao lažljivica i kad se gospodin pokaže kao ološ. Imam dovoljno i godina i iskustva da znam i da se ustane posle svakog pada. Boli let na dole, o, da. Tresak o zemlju je bolan momenat posle kog svako bira da li će u prašini da ostane ili će da se potrudi da se pridigne.

Svašta znam osim šta je to što muškarce i žene tera da odu od onoga što im je do juče jako prijalo. Da li je to buđenje iz iluzije da im odnos prija ili je samo odbacivanje obične laži koja nije pomogla da ostvare lični interes? Proleće je. Sva bića reaguju, uspavani osećaji se bude, emocije se pokreću. Pažljivo birajte. Ono, što vam danas malo smeta, možda je popravljivo ako ga peglate odmah, pre nego što se probudite i shvatite da imate veliki problem. Svakog narednog dana može (ne mora ali može) da vas žulja do krvi, do oštećenja vašeg tkiva, uma, duše, tela. Ljubazno vas molim da budete fer. Možda je vama lepo u iluziji u koju ste sebe smestili i to je vaše legitimno pravo, ali nemojte da zloupotrebljavate tuđu dobrotu i lepe emocije. Nema potrebe da bežite. Dovoljno je da kažete da ne želite dalje i to je sve.

Daljinu među ljudima ne čine kilometri. Daljinu među ljudima čine neiskrenost i pretvaranje da ste bolji nego što realno jeste, jer je vama u toj ulozi lepo. Ne morate da brinete kako će biti ostalim glumcima kada se predstava završi vašim begom. Beže lopovi i secikese, mlakonje koje se plaše da priznaju šta ih muči. Ne rušite sve. Ne ponižavajte partnera saznanjem sa kakvom osobom je bio u vezi. Ako odlazite, budite fer. Ono drugo će vas pustiti i poželeti vam sreću, sigurna sam. Nestati, kao duh, stvarno je odlika seronje.

Foto: Internet