Muke na pragu pete decenije

Imam 48 godina i imam dečka. Ustvari, ćelav je i sed, pa se ne može dečkom zvati ali tek da možete da stvorite sliku o nama. Skoro smo vršnjaci što u zbiru daje 97 godina. Reklo bi se, nemamo problema, bar ne onih koje imaju dvadesetogodišnjaci. To bi bilo tačno. Imamo još gore probleme. Zvuči potpuno neverovatno ali je tako.

Oboje smo razvedeni i imamo veliku decu. Oboje živimo sa svojim roditeljima. Ja plus i sa decom, on samo sa dva penzionera. Nemamo treće lokacije na kojima bi smo, jelte, bili intimni. Da ne kažem nešto grublje. Kod mene nema šanse. Frekvencija šetača kroz kuću je kao na Terazijama, sve sa zastajkivanjem i kontempliranjem nekog od ukućana pred otvorenim ormarom. Jednom smo pokušali da se poljubimo u mojoj sobi ali nam je sva pažnja bila usmerena na osluškivanje kada će neko da bane na vrata. Mojima je potpuno logično da me, u svako doba dana i noći, pitaju filozofska pitanja tipa šta ćemo da kuvamo u utorak. Tad ili nikad. Ok, tad. Baš kad nas dvoje, koji zajedno imamo 97 godina, nameravamo da se samo jednom poljubimo.

Radnim danima nema ništa od intimnosti. 20 km udaljenosti u istom gradu identično je kao da je jedno od nas u Beogradu a drugo u Sidneju. Radnim danom se ne zna do kad ostajemo na poslu ali se zna da ponedeljkom i četvrtkom on vodi decu na plivanje a ja utorkom i petkom imam dodatni posao. Zašto ne može sredom? Ne može. Sredom on ide na košarku a ja moram da peglam i čistim kao Pepeljuga, jer porodični prasići ne obraćaju pažnju na kapljanje po kući, veš za peglanje, kuvanje 4 ručka i slične sitnice. Sredom smo zauzeti još više nego ostalim radnim danima. Ostaju vikendi.

Preko nedelje, želja raste. Vikend je vreme za nas, osim kad su deca kod njega. Nekom magijom, njegova bivša se dosetila da decu šalje i vikendima kad treba da su sa njom. Izgleda joj se osladio devojački život. Vreme za nas se, sa vikenda, skratilo na eventualno par sati ponekad. Da ne budemo sad sitničari, gde ima želje nađe se i način. Za seks u autu smo matori. Jednom smo nešto kao pokušali i, za malo, izbegli situaciju da zovemo vatrogasce da iseku auto i izvade nas. Tačnije, mene, jer mi je izleteo diskus pa sam se ukočila onako skalafrčena, pre nego što smo stigli do skidanja gaća. Još je gore što auto nije njegov jer nije stalno zaposlen pa nema pravo na kredit. Auto pripada njegovom tati koji ima 80 godina i ne daje mu ga rado. Smatra da sinko, od skoro 50 godina, ne ume ni da vozi ni da parkira, pa sin mora da krade ključeve kad tatko zaspi. To treba da se pogodi sa situacijom da i ja mogu da izađem iz kuće, jer moji smatraju da posle 20h nema potrebe da se ide bilo kuda. Ako me čuju kako se šunjam, u želji da izađem, odmah ustaju da provere ko je na vratima i da nije umro neko od komšija, jer ko normalan škljoca vratima oko ponoći? Naravno, sve to pod uslovom da ja ne zaspim pre nego što dođe da razmenimo po koji vruć zagrljaj na zadnjem sedištu.

Stan nemamo. Nije to kao nekad, kad smo imali 25 pa neko od prijatelja ode na more i ostavi ključ da zalivamo cveće. Naši prijatelji su ili u braku ili mučenici kao mi, i dalje na pansionu u toplom porodičnom gnezdu. Njemu je bivša žena otela stan jer zaboga, treba njoj i deci ali on i dalje plaća rate za kredit. Meni moj bivši muž nije oteo ništa. Iz braka je otišao sa rukama u džepovima, baš kako je i došao. Povremeno se dođe do nekog ključa vikendice njegovog kuma, u Obrežu, ili moje kume, u selu kod Pirota. Prijatelji pomognu koliko mogu, ne kažem ništa loše, ali subotom oko ponoći baš nemamo vremena da odemo do sela pored sela pored Pirota. Najčešće nemamo ni para za gorivo za takve egzibicije ali imamo želju. Želja nas ne napušta, uprkos godinama i uprkos nedaćama.

Kad god isplaniramo vikend zajedno i imamo ključ od neke nekretine negde u Srbiji, potera nas maler. Ili neko od njegove dece dobije šarlah pa u sred noći moraju na dežurnu kliniku, ili njegov otac negde ostavi ključ od auta (uspešno sakriven da ni vlasnik lično nema pojma gde je). I njegovi i moji su stalno kod kuće. Taj auto nam je jedina šansa za seks, tek toliko da se ne mrznemo na Košutnjaku. Leti je lako ali kad dođe zima, ništa bez jambolija na sedištima Lade koju imaju tek 32 godine. Voajere po beogradskim seks lokacijama da ne pominjem, na to se odavno ne obaziremo jer nema vremena za gubljenje. Najgore je bilo jednom u Košutnjaku, kad su nas izgrizli komarci u nekoj travuljini i jednom blizu reke, kad je auto krenuo da tone u blato. Sišli smo, Ladom, previše blizu vode a zemljište je vodoplavno i Lada je krenula da propada kao nož kroz mekan puter. Bukvalno smo se izvukli u poslednjoj sekundi, inače bi intervenisala šlep služba za koju, opet, ne bi imali pare.

Jednom smo baš imali sreće. Dobila sam nagradu, vikend za dvoje u nekom hotelu. Od silne želje i uzbuđenja zaspali smo čim smo dotakli krevet, još ni mrak nije pao. Hrkali smo do jutra, premoreni, a ujutru nam nešto nije išlo. U mojim godinama oni dani dolaze i prolaze kad im se ćefne. Jutro sam preležala nakljukana analgeticima. Bar se on tuširao satima jer, nigde beskrajno tuširanje nije merak, kao u hotelu sa neprekidnim izvorom vrele vode. U povratku, do Beograda, nismo reč rekli. Gurali smo se u prigradskom autobusu, kojim su se vikendaši vraćali u velegrad, natovareni kantama sa trešnjama sa komšijskih placeva i buketima ruža, takođe iz komšijskih bašti. Kad ovako počnem da nabrajam, bude mi žao mene. Kao, imam partnera a kad pogledam... Mi imamo samo želje, sa realizacijom smo tanki. 

Sutra bi trebali da odemo i zalijemo cveće u studentskom stanu njegovog sestrića. Dečak ide do svojih, za praznike, da se odmori i od Beograda i od faksa i od cimera. Tu i jeste problem, cimer je obećao ključ svom ujaku i njegovoj partnerki. Baš fini ljudi, naših godina, isto razvedeni i beskućnici kao i mi. Nekada se, džentlmenski, sa njima dogovorimo ko ima prvenstvo dobijanja ključa. Pokušavamo da budemo korektni i jedni drugima izađemo u susret recipročno. Problem je što mali ide u selo retko, a kad najavi da ide izgleda ova ujkina uleti sa nekim mitom i maknu nam ključeve, ispred nosa. Sad imaju jak razlog da ključ opet bude njihov, na dva dana. Ujka je postao deda pa da gospođi pokaže da se ne da, da još uvek može i hoće. Njegovi su preko 80 godina. Kaže da ga je stvarno blam da dovodi žensku u njihov stan, iako sve slabije vide i čuju ali deda ima probleme sa prostatom i ne može da cupka pred vratima dok gospođa ne završi toaletu. 

Rešili smo da ne bacamo pare na hotele, jer pare nemamo. To znamo svi, još od početka ove priče. Deca su nam velika i zahtevna a život košta. Umesto da idemo u hotel bar jednog vikenda mesečno, skupljamo pare da njegove ili moje pošaljemo u banju na 7 dana. Ipak je to mnogo lakše nego mi da otputujemo, moramo da budemo na usluzi našoj nejači koja dobija šarlahe i boginje i upale slepog creva samo ako se mi maknemo iz grada.

Ovo je trebao da bude blog o seksu. Dakle, nemojte da nam zavidite što imamo jedno drugo. Kad me je kuma, sad skoro, pitala šta koristim za kontracepciju, rekoh NIŠTA. Kako misliš ništa? Lepo. Mi se seksamo samo preko Viber poruka jer bolje od toga nemamo a od porukaa nema nikakve bojazni od posledica. Ne možemo čak ni da pričamo napaljeni kao tinejdžeri jer je neko od ukućana bar pored jednog, najčešće pored oboje. Samo se slatko nasmejala, kao, dobra šala ahahahahahaha. Meni uopšte nije bilo smešno. Jel znate vi koliko mesečno ode para i njemu i meni, na račun za mobilni???

Kažu da je seks kao vožnja bicikla. Jednom ako umeš, umećeš uvek. Šta znam, ja bicikl više ne umem da teram, posle ovoliko godina ne mogućnosti da ga provozam.

Foto: Internet